Rizici od rata u Iranu se potcenjuju, a očekivanja brzog povratka u normalu su možda suviše optimistička

O ratu na Bliskom istoku, njegovim ekonomskim posledicama i novom puštanju onog zloduha energetske krize iz boce, koga su posle početka rata u Ukrajini centralni bankari širom sveta jedva u bocu vratili, govorila je nedavno za list „Ekonomist“ Kristin Lagard, direktorka Evropske centralne banke, i „ludom svetu“ poslala upozoravajuće poruke.

Kristin Lagard, direktorka Evropske centralne banke

„Pomozite mi da razumem ovaj ludi svet“, ovim rečima je Zani Minton Bedouz, glavna urednica britanskog „Ekonomista“ prošle nedelje počela intervju sa Kristin Lagard, direktorkom Evropske centralne banke (ECB) koju je na početku razgovora nazvala Gospođa Kriza.

U vreme velike recesije 2008. godine Lagardova je bila ministarka trgovine Francuske, a onda je 2012. godine postala direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Na toj poziciji ostala je do 2019. godine, a kovid krizu 2020. godine, i energetsku krizu posle početka rata u Ukrajini 2022. godine, Lagardova je dočekala kao predsednica Evropske centralne banke (ECB) tokom čijeg mandata je inflacija u evrozoni (krajem 2022. godine) dostigla vrhunac od skoro 10 odsto. Gospođa Kriza je rastom kamata uspela da ohladi pregrejanu evropsku ekonomiju i inflaciju spusti na ispod dva odsto, koliko je iznosila u februaru ove godine.

U martu su efekti rata u Iranu već podigli cene, pa Eurostat, zvanična statistika Evropske unije, prognozira da će inflacija u martu iznositi 2,5 odsto. Novi rat i novo puštanje duha iz boce, koga su posle rata u Ukrajini centralni bankari širom sveta jedva u bocu vratili, ono je što trezni Kristin Lagard i što je u razgovoru sa Zani Minton Bedouz diktiralo ton intervjua u kome je direktorka ECB-a tržištu poslala upozoravajuće poruke.

Deo intervjua Kristin Lagard, direktorkom Evropske centralne banke (ECB), za londonski "Ekonomist"

U emisiji „Insajder“, koja je prošlog četvrtka, 26. marta, objavljena na portalu „Ekonomista“, Lagardova i Minton Bedouzova su u Frankfurtu, u sedištu ECB-a razgovarale o ekonomskim posledicama rata u Iranu, a sudeći po onome što je o tome Lagardova rekla, naš ludi svet uskoro bi mogao da postane još luđi.

Potcenjeni rizici 

„Rizici od rata u Iranu se potcenjuju“, rekla je ona i dodala da su očekivanja brzog povratka u normalu možda previše optimistična. Američkog ministra finansija Skota Besenta Lagardova nije spomenula, ali jasno je da je mislila na njegovu procenu prema kojoj će posledice rata u Persijskom zalivu biti kratkog daha.

Uostalom, u ponedeljak, 30. marta održan je video sastanak grupe G7 gde je Lagardova, kako prenosi američka agencija „Blumberg“, osporila optimizam Skota Besenta. „Suočavamo se sa pravim šokom. Verovatno većim nego što to trenutno možemo da zamislimo“, rekla je Lagardova za „Ekonomist“.

Tehnički stručnjaci ECB veruju da je „previše toga već oštećeno“, dodala je, da „nema načina“ da se izgubljeno snabdevanje energijom u Zalivu obnovi u roku od nekoliko meseci, kao i da bi prekid mogao da traje „godinama“.

Sastanak ministara spoljnih poslova G7 u Sernej la Vilu, Francuska, 27. marta 2026.

Dva su problema kada je trenutno o energetskoj krizi u Persijskom zalivu reč. Prvi je to što je Ormuski moreuz zatvoren. Saobraćaj brodova i tankera kroz moreuz smanjen je čak 95 odsto. Francuska konsultantska kuća „Lazard“ objavila je pre nekoliko dana da dnevno kroz Ormuz prođe prosečno 4 broda, u poređenju sa 125 pre rata. Podaci kompanije „Vorteksa“ su drugačiji, po njima je manje brodova prolazilo kroz Ormuz, ali je i tu jasan trend koji pokazuje pad od 95 odsto protoka od početka rata.

Selektivni tranzit je nastavljen jer Iranska revolucionarna garda brodove neprijateljskih država ne pušta da prođu, pa se dnevni protok nafte iz Persijskog zaliva umesto nekadašnjih 20 miliona barela spustio na ispod 10 miliona barela dnevno. Jedan deo nafte prolazi preko Saudijske Arabije i naftovoda Istok-Zapad, kao i preko Fudžeire u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE).

Oštećena infrastruktura

Uništena energetska infrastruktura je, ipak, mnogo veći i dugotrajniji problem. Kada je reč o rafinerijama nafte, na spisku oštećenih postrojenja koji je nedavno objavio „Blumberg“ je rafinerija Ruvajs u UAE. Rafinerija Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji je privremeno obustavila rad najvećeg postrojenja za preradu, kapaciteta 550.000 barela dnevno.

Dron je pao i na rafineriju Samref u Saudijskoj Arabiji, a u Bahreinu je na spisku oštećene energetske infrastrukture rafinerija Bapko enerdži, postrojenje kapaciteta 400.000 barela nafte dnevno. U Kuvajtu je pogođena rafinerija Mina al Ahmadi, u Kuvajtu Mina Abdulah, a u Iraku rafinerija Lanaz.

Najveći problem ipak je to što je postrojenje za tečni prirodni gas (LNG) Ras Lafan u Kataru pogođeno iranskim raketama, što je izazvalo požare koji su prouzrokovali veliku štetu. „Katar Enerdži“, veliki snabdevač gasa, proglasio je višu silu i otkazao ugovore o dugoročnom snabdevanju.

Postrojenja za tečni prirodni gas (LNG) Ras Lafan u Kataru

U Abu Dabiju je pogođeno gasno postrojenje Habšan, a u Iranu je Izrael gađao Južni Pars. Stanica za regulaciju gasnog pritiska u provinciji Isfahan u Iranu takođe je oštećena.

Na gasnom polju Šah u Ujedinjenim Arapskim Emiratima je iranski dron izazvao požar i oštetio infrastrukturu, a gasno postrojenje Das Ajland za proizvodnju tečnog naftnog gasa radi na niskom nivou zato što proizvedene količine ne može da izveze kroz Ormuz. Ovo gasno postrojenje je inače u vlasništvu ADNOK-a, kompanije koja bi trebalo da bude partner mađarskom MOL-u u preuzimanju NIS-a.

U Iraku je oštećeno i naftno polje Majnun, a u Saudijskoj Arabiji – Šajbah. Ruska agencija Interfaks javila je da se u blizini operativnog bloka nuklearne elektrane Bušehr u Iranu takođe dogodio napad.

Osim važne energetske infrastrukture gađane su i luke kojima se transportuju ne samo energenti, već i druga roba koja prolazi kroz zaliv. U Saudijskoj Arabiji gađana je luka Janbu, a u UEA luke Fudžejra i DŽebel Ali. I luka Sohar i terminal Mina al Fahal i Salala u Omanu su oštećeni, a u Bahreinu je oštećen terminal Kalifa bin Salman.

Napadnuta gasna i naftna infatruktura u Zalivu

Ovaj spisak uništene i oštećene infrastrukture verovatno je imala na umu Kristin Lagard kada je u intervjuu za „Ekonomist“ rekla da posledice po globalnu ekonomiju stižu sa odloženim dejstvom, ali i da je ECB „spremna da odgovori“.

Crni scenario 

Prevedeno sa jezika monetarne politike to znači da bi u nastavku godine, ako se rat u Persijskom zalivu nastavi, globalnoj ekonomiji mogao da se dogodi rast inflacije, a da bi kao odgovor na to ECB mogla da poveća kamate. A u najpesimističnijem scenariju ECB računa da bi, ako prekidi u snabdevanju potraju do kraja ove godine, inflacija u evro-zoni mogla da stigne i do 6,3%.

A sudeći po onome što je rekla, ministri finansija širom Evrope ovu krizu čekaju sa manje prostora u budžetima nego što su imali 2022. godine, kada je počeo rat u Ukrajini. „Nema toliko budžetskog prostora kao 2022. i 2023. godine, kada su zemlje potrošile 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda ili više da bi ublažile troškove rasta energenata“, izjavila je Lagardova.

„Svaka podrška ovog puta treba da bude prilagođena, ciljana i privremena“, dodala je. Kreatori fiskalne politike trebalo bi da znaju koliko široko ćebe mogu da prostru, da pomoć raspoređuju i fokusiraju na domaćinstva sa niskim prihodima.

U tom intervjuu zanimljiv je i ton kojim Lagardova govori o ulozi Amerike u ovoj energetskoj krizi. Na pitanje da li bi moglo globalno da se odgovori na novu krizu, Lagardova je prvo lakonski odgovorila: „Uveravam vas da će se centralne banke ujediniti“, i, kako se tokom razgovora ispostavilo, namerno izostavila ministarstva finansija.

Kristin Lagard, direktorka MMF-a, i američki predsednik Donald Tramp na samitu G7 u Šarlevoau u Kanadi, jun 2018.

Tokom krize 2008. godine G20 je koordinisao globalni odgovor i globalne mere. „Možete li da zamislite da se to sada dogodi? G20 je pod vođstvom SAD. Neću reći ništa više“, rekla je Lagardova, a onda iz ugla nekoga ko je bio na čelu MMF-a zapravo dala i najkritičniju izjavu.

„Stari poredak se raspada. Multilateralnim institucijama poput MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije još se može upravljati, ali se američka dominacija u njima mora smanjiti“, rekla je Lagardova i time zapravo došla na liniju onoga što godinama, na primer, traži Kina. A to je da se uvaži realnost i da se Kini da veća kvota, a samim tim i veći uticaj u MMF-u i Svetskoj banci, a da se američka kvota smanji.

Kraj dosadašnjeg finansijskog poretka

Ovaj proces transformacije starog finansijskog poretka uporedila je sa zmijom koja mora da odbaci staru kožu. „Moguće je iz stare kože izvući novu životinju“, rekla je ona. Na tome godinama insistiraju kineske vlasti, ali i u Evropi, a naročito u Francuskoj, odakle je Lagardova došla na čelo MMF-a a zatim ECB-a, ima intelektualaca koji smatraju da je vreme za reset globalnog finansijskom poretka.

Jedna od njih je i Aranča Gonzales, dekanica Pariske škole za međunarodne odnose, koja u kontekstu reforme globalnog finansijskog poretka često citira pisca Marka Tvena i rečenicu kojom je demantovao medijske navode da je preminuo: „Vest o mojoj smrti je tačna, ali preuranjena.“ Ovaj citat iz 1897. godine ona je koristila da opiše poziciju u kojoj se nalazi stari finansijski poredak na čelu sa MMF-om i Svetskom bankom.

Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard u Davosu 2025.

„Umesto da se fokusiramo na to kako da te institucije bolje funkcionišu, priznajmo sebi da su umrle. Institucije koje smo napravili ne funkcionišu. Ima mnogo izazova. Treba da osiguramo da organizacije koje smo napravili za trgovinu, klimatske promene i finansije mogu da rade i da ponude rešenja za nova izazovna vremena. Svetska banka i MMF, ali i međunarodne finansijske institucije moraju da se promene i priznaju realnost na terenu“, smatra Gonzalesova i podseća da su se reforme sistema uvek sprovodile posle ratova. Uostalom, i MMF i Svetska banka su osnovane posle Drugog svetskog rata na Bretonvudskoj konferenciji u leto 1944. godine.

Zato je Gonzalesova smatrala da bi posle rata u Ukrajini, koji je počeo 2022, trebalo reformisati ove institucije. „Hajde da pogledamo kako je izgledao svet koji smo stvorili posle Drugog svetskog rata. Hajde da vidimo kako izgledaju MMF i Svetska banka. Naravno da ćemo shvatiti da su pravila Svetske banke i Fonda ogledalo sveta kakav je bio. A svet se promenio, mi danas imamo neke druge važne faktore na međunarodnoj sceni. I to velike faktore. Ako samo pogledamo globalnu ekonomiju, pre 30 godina Kina je, na primer, činila 2 odsto svetske trgovine. Sada je udeo kineske ekonomije u globalnoj privredi veći od 15 odsto. Ali organizacije i institucije se nisu prilagodile promeni na terenu koja se dogodila proteklih decenija“, rekla je ona na Forumu Evropske investicione banke koji je pre dve godine održan u Luksemburgu.

Ta promena se, kako je tada rekla, dogodila tokom njenog radnog veka, jer kada je počela svoju naučnu karijeru pre više od tri decenije, Kina nije bila značajan ekonomski igrač na globalnoj privrednoj sceni.

Kristin Lagard, direktorka MMF-a, kineski predsednik Si Đinping i njegova supruga Peng Lijuan, Pekingu, april 2019.

Kriza pred vratima

Hoće li ovaj poslednji rat u Persijskom zalivu otvoriti to pitanje i priznati realnost na terenu, videće se za desetak dana u Vašingtonu. Od 13. do 17. aprila je redovna Prolećna skupština MMF-a i Svetske banke. Uticaj Ormuza na globalne projekcije o rastu i inflaciji sigurno će se videti u Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, gde će stope rasta sigurno biti manje, a stope inflacije veće.

Hoće li Ormuz reformisati globalni finansijski poredak? Hoće li trenutna energetska kriza, koju Međunarodna agencija za energetiku opisuje kao najveću u istoriji, učiniti da „zmija odbaci svoju kožu“?

Prilikom analize uticaja ove energetske krize često se kao reper koristi cena nafte, pa se tako navodi kako je tokom prvog naftnog šoka 1973. godine cena nafte skočila čak četiri puta (sa tri na 12 dolara po barelu), da je istorijski rekord cena nafte tipa Brent dostigla 2008. godine kada je išla i do 147 dolara za barel, a da ništa od toga sada nismo videli.

Nestašica benzina u Holandiji 1941.

Ali, čini se da nikada do sada nismo videli da u globalnoj ponudi nafte nedostaju tolike količine. Tokom prethodnih naftnih šokova u dnevnoj ponudi falilo je od četiri do šest miliona barela dnevno. Sada dnevno nedostaje i do 10 miliona barela. To je razlog zašto Međunarodna agencija za energetiku ovo zove najvećom energetskom krizom sa kojom se svet suočio. To je i razlog zašto je iz rezervi oslobodila najveće količine ikada (400 miliona barela nafte).

Sve i da sutra stane rat, da brodovi nesmetano mogu da prođu kroz Ormuz, proizvodnja i nafte i gasa biće manja jer je energetska infrastruktura u Persijskom zalivu oštećena. Ako američki ministar finansija Skot Besent računa da će se posledice ove krize otkloniti onog trenutka kada se odblokira Ormuz, onda je to, što bi rekla Kristin Lagard, preterani optimizam.

Problem za globalnu ekonomiju nije trenutno blokiranih 33 kilometara Ormuskog moreuza, već vreme koje će biti potrebno da se uništena energetska infrastruktura u Persijskom zalivu obnovi. Taj trošak, kad god da stane rat, za ovaj ludi svet, kako ga zove glavna urednica „Ekonomista“, stiže sa odloženim dejstvom. Samo da u međuvremenu ludi svet ne postane još luđi.

Anica Telesković

(RTS)