Ni Rusija ni Ukrajina verovatno neće uspeti da postignu odlučujuću vojnu pobedu - neophodno mirovno angažovanje neutralnih zemalja

Ni Rusija ni Ukrajina verovatno neće postići odlučujuću vojnu pobedu u tekućem ratu. Obe strane imaju značajan prostor za smrtonosnu eskalaciju. Ukrajina i njeni zapadni saveznici imaju male šanse da izbace Rusiju sa Krima i regiona Donbasa, dok Rusija ima male šanse da primora Ukrajinu na predaju. Kao što je DŽo Bajden primetio u oktobru, spirala eskalacije označava prvu direktnu pretnju „nuklearnog Armagedona“ od kubanske raketne krize pre 60 godina.

Ostatak sveta takođe trpi štetu, mada neuporedivo manju od zaraćenih strana. Evropa je verovatno u recesiji. Ekonomije u razvoju bore se sa sve većom glađu i siromaštvom. Američki proizvođači oružja i velike naftne kompanije žanju neočekivane prihode, iako se ukupnostanje američke ekonomija pogoršava. Svet se suočava sa povećanom neizvesnošću, poremećenim lancima snabdevanja i strašnim rizikom od nuklearne eskalacije.

Obe zaraćene strane bi se mogla odlučiti za nastavak rata u uverenju da imaju odlučujuću vojnu prednost nad svojim neprijateljem. Bar jedna od strana bi pogrešila u takvom stavu, a verovatno i obe. Rat iscrpljivanja će uništiti obe strane.

Ipak, sukob bi mogao da se nastavi zbog toga što nijedna strana ne vidi mogućnost primenljivog mirovnog sporazuma. Ukrajinski lideri veruju da bi Rusija iskoristila svaku pauzu u borbama da se ponovo naoruža. Ruski lideri veruju da bi NATO iskoristio svaku pauzu u borbama da dalje naoružava Ukrajinu. Oni biraju da se bore sada, umesto da se kasnije suoče sa jačim neprijateljem.

Kako pronaći način da se mirovni sporazum učini prihvatljivim, kredibilnim i primenljivim? Verujem da bi o pregovorima o miru trebalo više govoriti, kako Ukrajina ne bi postala večito bojno polje, i uopšteno govoreći, kako bi bila korisna za obe strane i ostatak sveta

Kako pronaći način da se mirovni sporazum učini prihvatljivim, kredibilnim i primenljivim? Verujem da bi o pregovorima o miru trebalo više govoriti, kako Ukrajina ne bi postala večito bojno polje, i uopšteno govoreći, kako bi bila korisna za obe strane i ostatak sveta. Postoji jak argument za uključivanje neutralnih zemalja kako bi se pronašlo i spovelo mirovno rešenjekorisno za sve.

Kredibilan sporazum bi prvo morao da ispuni ključne bezbednosne interese obe strane. Kao što je DŽon F. Kenedi mudro rekao prilikom donošenja  uspešnog Sporazuma o delimičnoj zabrani nuklearnih proba sa Sovjetskim Savezom 1963. godine, „čak se i najneprijateljskijim državama može verovati da će prihvatiti i održati ugovorne obaveze koje su u njihovom interesu.”

Mirovni sporazum morao bi da garantuje suverenitet i bezbednost Ukrajine, dok bi NATO morao da obeća da se neće širiti na istok. (Iako NATO sebe opisuje kao odbrambenu alijansu, Rusija ga svakako doživljava drugačije i čvrsto se protivi proširenju NATO-a.) Trebalo bi pronaći neke kompromise u vezi sa Krimom i regionom Donbasa, možda zamrzavanjem i demilitarizacijom sukoba na neko vreme. Rešenje će takođe biti održivije ako uključuje postepeno ukidanje sankcija Rusiji i sporazum Rusije i Zapada da doprinesu obnovi ratom razorenih područja.

Mirovni sporazum morao bi da garantuje suverenitet i bezbednost Ukrajine, dok bi NATO morao da obeća da se neće širiti na istok

Uspeh može zavisiti od toga ko je uključen u pokušaje pronalaženja i uspostavljanja mira. Pošto same zaraćene strane ne mogu same da sklope takav mir, ključno strukturno rešenje leži u uključivanju dodatnih strana u sporazum. Neutralne zemlje, uključujući Argentinu, Brazil, Kinu, Indiju, Indoneziju i Južnu Afriku, više puta su pozivale na pregovore o okončanju sukoba. One bi mogli pomoći da se sprovede svaki postignuti sporazum.

Ove zemlje nisu mrzitelji ni Rusije ni Ukrajine. One ne žele da Rusija osvoji Ukrajinu, niti da Zapad širi NATO na istok, što mnogi vide kao opasnu provokaciju ne samo za Rusiju, već možda i za druge zemlje. Njihovo protivljenje proširenju NATO-a se zaoštrilo zbog toga što američki tvrdolinijaši pozivaju alijansu da se angažuje i protiv Kine. Neutralne zemlje bile su zatečene učešćem azijsko-pacifičkih lidera Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda na prošlogodišnjem samitu navodno „severnoatlantskih“ zemalja. 

Trebalo bi pronaći neke kompromise u vezi sa Krimom i regionom Donbasa, možda zamrzavanjem i demilitarizacijom sukoba na neko vreme

Mirotvorna uloga velikih neutralnih zemalja mogla bi biti odlučujuća. Ruska ekonomija i kapaciteti za vođenje rata zavise od kontinuiranih jakih diplomatskih odnosa i međunarodne trgovine sa ovim neutralnim zemljama. Kada je Zapad uveo ekonomske sankcije Rusiji, velike ekonomije u usponu, poput Indije, nisu sledile njihov primer. Nisu htele da biraju stranu i zadržali su čvrste odnose sa Rusijom.

Ove neutralne zemlje su glavni igrači u globalnoj ekonomiji. Prema procenama MMF-a o BDP-u po paritetu kupovne moći, kombinovana proizvodnja Argentine, Brazila, Kine, Indije, Indonezije i Južne Afrike (51,7 triliona dolara, ili skoro 32% svetske proizvodnje) u 2022. bio je veći od onog G7. država ( Amerika, Britanija, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija i Japan.) Ekonomije u usponu su takođe ključne za globalno ekonomsko upravljanje i predsedavaće G20 četiri godine zaredom i držaće liderske pozicije u glavnim regionalnim telima. Ni Rusija ni Ukrajina ne žele da pokvare odnose sa ovim zemljama, što ih čini važnim potencijalnim garantima mira.

Pošto same zaraćene strane ne mogu same da sklope takav mir, ključno strukturno rešenje leži u uključivanju dodatnih strana u sporazum. Neutralne zemlje, uključujući Argentinu, Brazil, Kinu, Indiju, Indoneziju i Južnu Afriku

Štaviše, mnoge od ovih zemalja će nastojati da poboljšaju svoj diplomatskikredibilitet pomažući u pregovorima o miru. Nekoliko njih, uključujući naravno Brazil i Indiju, su dugogodišnji aspiranti za stalna mesta u Savetu bezbednosti UN. Moguću arhitekturu mirovnog sporazuma mogla bi da čini  zajedničkagarancija Saveta bezbednosti UN i nekoliko velikih ekonomija u usponu. Pored gore pomenutih zemalja, drugi mogući kredibilni ko-garanti su Turska (koja je vešto posredovala u pregovorima Rusije i Ukrajine), Austrija, koja se ponosi svojom trajnom neutralnošću i Mađarska, koja ove godine predsedava Generalnom skupštinom UN i koja je više puta pozivala na pregovore o okončanju rata.

Savet bezbednosti UN i ko-jamci bi nametnuli trgovinske i finansijske mere,usaglašene sa UN, protiv svake strane koja prekrši mirovni sporazum. Sprovođenje takvih mera ne bi bilo onemogućeno ulaganjem veta od strane prekršioca. Rusija i Ukrajina bi morale da imaju povernje u fer igru neutralnih zemalja kako bi obezbedile mir i svoje bezbednosne ciljeve.

Nema smisla da se borbe nastavljaju u Ukrajini. Nijedna strana verovatno neće pobediti u ratu koji trenutno razara Ukrajinu, namećući ogromne ljudske žrtve i troškove i Rusiji i uzrokujući globalnu štetu. Glavne neutralne zemlje, u saradnji sa UN, mogu biti ko-garanti za početak nove ere mira i obnove. Svet ne bi trebalo da dozvoli da dve strane nastave bezobzirnu spiralu eskalacije.

Članak je objavljen u časopisu „Ekonomist“ 18. januara 2023

https://bityl.co/GoYd

Sa engleskog za NSPM preveo Miroslav Samardžić