Немачка обавештајна служба: "Ал-Каида" преплавила Сирију

(Ворлд њуз дејли, 24. 7. 2012)

Како 24. 7. 2012 јавља «Ејжа Тајмс» ("Asia Times"), по писању немачког дневника «Франфуртер алгемајне цајтунга», немачка обавештајна служба процењује да се око 90% терористичких напада извршених у Сирији од краја децембра (2011. г.) до почетка јула ове године «може приписати организацијама блиским Ал-Каиди или џихадистичким групацијама». То је изјавила и Влада Немачке, одговарајући на питања постављена у парламенту.

У својој реакцији на исто питање, немачка влада је такође признала да је добила и неколико извештаја немачке спољне обавештајне службе, БНД-а, који се тичу масакра извршеног 25 маја о.г. у сиријском граду Хули. Међутим, Влада Немачке истиче да садржај тих извештаја «због државних интереса» мора да остане поверљив. И Немачка је, као и многе државе Запада, непосредно по том масакру протерала амбасадора Сирије, јер сматра да је влада Сирије одговорна за насиља.

У међувремену, бар три највећа немачка листа «Ди Велт», ФАЦ, као и високотиражни таблоид «Билд» су објавили извештаје који одговорност за тај масакр приписују антивладиним побуњеничким снагама, или сматрају то за највероватнији сценарио.

Пишући за «Билд», ветеран немачких ратних дописника Јирген Тоденхофер је оптужио побуњенике за «намерно убијање цивила и представљање да су то владине жртве». Тоденхофер је ту побуњеничку «стратегију маркетиншког масакрирања» овако жигосао: «То је једна од најодвратнијих ствари које сам икада видео у неком оружаном конфликту». Недавно је посетио и Дамаск и тамо за немачку државну телевизију АРД интервјуисао и сиријског председника Башара ал-Асада.

Алфред Хакенсбергер (Alfred Hackensberger) је у «Ди Велт»-у истакао да је Талдо, део Хуле у коме је дошло до масакра, и који се налази у рукама побуњеника још од децембра 2011. г., у отвореној равници, што чини да је невероватно да би «стотине војника и Асадових присталица“ тек тако могли да уђу у село како би извршили тај масакр. Скраћену верзију његове репортаже објавио је и «Ди Берлинер моргенпост» (Die Berliner Morgenpost). У циљу испитивања чињеница за своју репортажу, Хакенсбергер је отишао у Хулу.

У манастиру св. Џејмса у Кари је интервјуисао и једног наводног очевица – који је означен само псеудонимом «Џибрил». Супротно ономе што је раније објавио ФАЦ – да су жртве углавном биле шиити и алавити, Џибрил је Хакенсбергеру казао да су све жртве масакра били сунити «баш као и сви људи овде». Како он каже, ти људи су били побијени зато што су одбијали да подрже побуну. Џибрил је на то још и додао: «многи људи у Хули знају шта се у ствари догодило, али се из страха за своје животе не усуђују да то и кажу. Додао је: «Ко год нешто каже, сме само да понови побуњеничку верзију. Било шта друго да каже – значи сигурну смрт.»

На путу у област Хуле, Хакенсбергер је слушао сличне верзије о понашању побуњеника. Један (данас већ бивши) становник града Кусаир (Qusayr) рекао му је да нису само хришћани, као што је и он, прогнани из тог града – него да и побуњеници стрељају све оне који одбијају да своје синове уписују у «Слободну сиријску армију» (Free Syrian Army). Тај Хакенсбергеров саговорник сматра да су за зверства одговорни инострани исламисти: «Пакистанци, Либијци, Тунижани, а и Либанци. Сви они Осаму бин Ладена зову својим шеиком».

Један сунит, становник Хомса, рекао је Хакенсбергеру да је видео како једна наоружана група зауставља аутобус: «Путнике су поделили у две групе: на једној страни су били сунити, а на другој алавити. Затим су тој деветорици путника – алавита поодсецали главе».

Посебно је упадљиво то да влада Немачке наводи да «због државних интереса» одбија да открије информације о околностима масакра у Хули, јер – Немачка пружа подршку побуни и њеном политичком крилу, «Сиријском националном савету» (Syrian National Council [SNC]).

Док су се Француска, Велика Британија и САД посебно истицале као највидљивије западне силе које подржавају побуну, Немачка је потајно, иза сцене, играла највећу улогу. Према једном новом извештају које објављује ФАЦ, министарство спољних послова Немачке сада сарађује са представницима сиријске опозиције на разради «конкретних планова за политичку транзицију» после Асадовог пада.

JohnRosenthal је новинар, специјалиста за питања европске политике и трансатлантска питања безбедности и има вебсајт TransatlanticIntelligencer

Са енглеског посрбио Василије Клефтакис