Кина се подигла на ноге и усправила

У 20. веку – веку револуција – кинеска је била један најзначајнијих политичких догађаја. Година 1949. променила је и Кину и читав свет.  

Победа Комунистичке партије Кине (КПК) 1949. променила је систем у којем је живело више од петине тадашњег светског становништва (близу 550 милиона људи). Била је истовремено повезана са светском социјалистичком револуцијом започетом 1917. у Русији и симболизовала је велики талас националног ослобођења Азије, Африке и Блиског истока од колонијализма.

У Кини је 1949. била одлучујућа година која је окончала тродеценијски хаос грађанског рата и борбе против јапанског окупатора. Отворено је ново поглавље у историји Кине и човечанства.

Корупција, неефикасност, свеприсутни фракционаштво и ауторитаризам дотадашње власти националистичке партије Куоминтанг одиграли су своју улогу. До краја 1949. је вођа Куоминтанга Чанг Кај Шек држао само острво Тајван, удаљено стотину миља од кинеског копна.

С друге стране, КПК је предводило снажно и јединствено руководство у чијем је центру био председавајући партије Мао Цетунг. КПК је имала Народноослободилачку војску Кине (НОАК) са истакнутим војсковођама и уживала подршку Совјетског Савеза.

КПК је придобила већи, можда и највећи део кинеског народа. Понудила је убедљивију визију Кине – модерну, јединствену, ефикасну и вођену без корупције, а можда најважније, слободну од мешања и доминације омражених империјалних сила.

КПК 75 године касније остаје на власти, а држава је израсла у светску силу са међународним ауторитетом какав никада није имала у својој 5.000 година дугој историји. Кина се "подигла на ноге и усправила", као што је Мао прогласио 1. октобра 1949. са Трга небеског мира у Пекингу.

Данас је НР Кина потпуно промењена. У време настајања била је сиромашнија од многих афричких земаља. Претходних 150 година привреда Кине је једва расла – око један проценат годишње.

Импресивне бројке

Данашње бројке о расту НР Кине у поређењу са 1949. или 1978, годином почетка великих реформи и отварања према свету, импресивне су. Укупан друштвени производ (БДП) порастао је са око 9,5 милијарди америчких долара 1952. на више од 17,7 билиона у 2023. Просечна годишња стопа раста износила је 7,9 одсто, знатно више него светске економије.

НР Кина је 1978. била на десетом месту по величини привреде (са уделом од 1,7 одсто укупног светског обима), а сада је друга у свету. Према показатељу БДП у односу на куповну моћ, кинеска економија је највећа на свету, 35,2 билиона, сходно проценама за 2024.

Животни стандард у Кини је драматично промењен. БДП по глави становника је од 1952. порастао 89 пута. Прошле године је у апсолутном износу износио 12.681 долара.

НР Кина је сада водећа земља по производњи, трговини робом и по девизним резервама. Земља вероватно има више индустријских сектора него било која друга привреда на свету. Већ је значајан лидер у различитим технологијама.

Кина је промењена брзином светлости. То је највреднија економска трансформација у људској историји. И за њу је требало само непуних пола века.

Ради схватања успеха развоја НР Кине, треба разумети њену историју. Кина није само национална држава, већ и цивилизацијска. То је земља која настоји да представља не само историјску територију, етнолингвистичку групу или систем владања, већ и јединствену, самосвојну цивилизацију. Ради се о категорији вишој од нације која описује земље као што су Кина, Индија, Египат, Русија, Турска, Иран и Сједињене Америчке Државе.

Систем филозофије

У НР Кини су многе идеје дубоко укорењене у конфучијанству, више систему социјалне и етичке филозофије него религије, који тежи успостављању друштвених вредности, институција и идеале традиционалног кинеског друштва. У конфучијанству, личност није стављена у први план. Наглашава концепт групе и друштва у чијем је контексту личност важна. То је дубоко укорењено у кинеској култури.

Међу Кинезима постоје веома јака традиција и осећај социјалне кохезије и солидарности, категоријама о којима се на Западу мало говори. САД су супротност. Схватања у европским земљама није потпуно супротно, али јесте веома различито.

Долазећи знатно касније, западњаци су одгајани да верују како је њихов начин деловања модел за остатак света, а западна парадигма надмашује све остале. Они само желе да се Кина "понаша као ми".

Савремени успон кинеског друштва и државе је утемељен на њеним историјским достигнућима током веома дугог временског периода. За то време је Кина имала лоше периоде. Но, њена изузетност јесте да је током три или четири периода била вероватно најнапреднија, или једна од најразвијенијих цивилизација на свету.

Историја Кине, такође, континуиранија је него било у којој другој земљи. Зналцима су основне карактеристике система управљања у Кини веома сличне времену владавине династије Ћин (221-207 п.н.е). КПК јесте владајућа у НР Кини, али и у овом периоду још увек се могу видети веома моћне линије наслеђа са давним периодом.

Јасна стратегија

За раст државе потребно је веома добро политичко вођство. НР Кина га је имала током дужег периода. Мао Цетунг, "Велики крманош", поново је створио Кину, обновио земљу и то је отворило пут потоњим  догађањима. Уследио је Денг Сјаопинг, архитекта реформи и отворености НР Кине од 1978. који је схватио да је Кини потребна потпуно другачија економска и политичка стратегија. Садашњи челник Си Ђинпинг је опатворени реформатор.

Систем у НР Кини изузетно добро функционише а садашње доба вероватно је најбоље у кинеској историји. То је достигнуће свих Кинеза. Неколико је узрока тог успеха.

Прво, влада је имала врло добру и јасну стратегију.

Друго, КПК је била изванредан предводник. Да би владајућа партија била успешна попут КПК, мора стално да се обнавља. Кинеско руководство је у том погледу далеко надмашило руководства у САД. Барем у модерном периоду, КПК је најуспешнија политичка странка на свету.

Опет, политичко руководство не значи гаранцију уколико не иде у корак са временом и увек предвиђа будућа догађања. Дуговечна кинеска култура је веома добра у томе, а КПК је наследила овај начин размишљања у перспективи.

Другде у свету, нарочито у Совјетском Савезу и Источној Европи, владајуће комунистичке партије су залутале, заглавиле се и на крају распадале. Но, КПК је успела да се поново осмисли и оживи, а самим тим и да поново измисли Кину.

Сада је НР Кина у важној историјској фази. Земља улази у модерно доба. Коначно је достигнут ниво развоја на Западу, у неким областима НР Кина чак и предњачи. У поређењу с неким западноевропским земљама, НР Кина путује кроз сасвим различиту еру.

То је веома важно и за човечанство, нарочито Глобални југ илити Глобалну већину.

Савремена модернизација је почела са индустријском револуцијом у Великој Британији у првој половини 19. века. Већ 1945. модернизација је углавном постала историја Запада. Осим Јапана, земље модерности су биле западне.

Штавише, Запад и Јапан су користили модернизацију против остатка света. Освајали су га оружјем, уценом или преваром, укључујући Кину. И колонизујући га, намерно су обуздали његов развој, ометали модернизацију. Земље у развоју су биле паралисане и стагнирале, и то су за њих биле основне карактеристике западњачке модернизације.

И поједини западни аналитичари сматрају да се кинеска модернизација изузетно разликује од западне. Кинеска модернизација види своју улогу, место у свету, у заједништву са другим земљама у развоју, омогућавајући им да почну или напредују у процесу модернизације.

Три иницијативе

Кина у овом добу представља успон БРИКС као средство за окончање доминације старих империјалистичких сила. Председник Си преузима деколонизаторски плашт наслеђен од Мао Цетунга. Кина са Маом је била један од кључних организатора Афро-Азијске конференције у Бандунгу 1955. као покушаја бивших колонизованих земаља да унапреде алтернативни план међународне политике.

Са Сијем је НР Кина постала највећи трговински партнер две трећине земаља света. Иницијатива Један појас један пут заменила је Светску банку као највећи зајмодавац за финансирање развоја широм света.

Си је прокламовао три иницијативе – за глобални развој, глобалну безбедност и за глобалну цивилизацију. Прва промовише модел економског развоја који ће окончати подређени статус Глобалног југа; друга позива на стварање међународне безбедносне архитектуре која ће спречити геополитику по принципу "ко је јачи, тај је и у праву" по узору на НАТО; и трећа, која заговара једнаке вредности различитих цивилизацијских традиција, док се тренутна међународна архитектура и законодавство изводе искључиво из европске традиције. Иницијативе, уколико се уопште на Западу помињу, сматрају се претњама по постојећи светски поредак заснован на правилима развијених држава.

Отуда се модернизација Кине може посматрати јавним добром за свет у развоју. Тај свет, укључујући Кину, чини 80 до 85 процената глобалног становништва. Запад је "крхотина", око 12 процената човечанства.

Кинеска модернизација би требало да значи другачије односе са остатком човечанства, пре свега са земљама у развоју.

НР Кина сада креће путем другачијег раста. Период брзог успона уступа место квалитету. Сада су кључни циљеви "зелени" раст, без угљеника, и интеграција реалне са дигиталном економијом.

У НР Кини је дуго важило упутство Денг Сјаопинга да држава треба да "крије властиту снагу и користи своје време". Онда је 2017. Си Ђинпинг поручио да је "време да Кина заузме централно место у свету... стојећи висока и чврста на Истоку".

(РТ)