"Iskanderi" su ostali u Rusiji

(Rosijska gazeta, 11.10. 2012)

Avion A320 sa 35 putnika, od kojih su 17 bili državljani Rusije i koji su putovali sa decom, krenuo je sa aerodroma Vnukovo u 15.26 po moskovskom vremenu. To je bio redovni nedeljni čarter let kompanije Syrian Air. U aerodromskoj službi za štampu je javljeno da je “polazak izvršen normalno i da nije bilo nikakvih incidenata“. Međutim, u vazdušnom prostoru Turske avionu su se približila dva turska lovca F-16.

Jedan od turskih lovaca (nadimak “Koplje“) je radiovezom zahtevao da piloti promene kurs i da se spuste na aerodrom Esenboga kod Ankare. Prema tvrdnji šefa ministarstva spoljnih poslova Turske, Ahmeta Davutoglua, razlog je bila informacija dobijena od obaveštajnih službi da se u putničkom avionu nalazi vojna oprema.

Davutoglu je  pojasnio odluku da se avion natera na prizemljenje time da se Turska rukovodila načelima međunarodnog prava i najavio da će se nastaviti kontrola civilnih sirijskih letilica koje nadleću turski vazdušni prostor. Ministar saobraćaja Turske, Binali Jildirim, rekao je da je „letilicama civilne avijacije na redovnim letovima zabranjeno da prevoze terete vojnih namena. Za prevoz takvih tereta neophodno je da se 10 dana unapred dobije dozvola turske strane“.

Posle ateriranja, avion je smešten u specijalni hangar. Pretres je trajao pet sati, uz prisustvo predstavnika Nacionalne obaveštajne organizacije Turske, Uprave bezbednosti, Ministarstva spoljnih poslova i Generalštaba. Posle toga je Turska dala dozvolu da A-320 odleti za Damask. Međutim, turske vlasti su objavile da su zaplenile teret nađen u avionu. Za sada o tome nema zvaničnih pojašnjenja. Po verziji turskog glasnika “Hurijet“, u avionu je bilo 6 velikih zapečaćenih kontejnera, a u svakom do njih po 4 kutije. U tovarnim listovima je bilo označeno da su to komunikaciona sredstva vojne namene. Prema podacima tog lista, u kontejnerima su bila sredstva za ometanje radio-veza, oprema za komunikaciju i rezervni delovi – od kojih bi se neki mogli iskoristiti i za proizvodnju raketa. U Ankari su ubeđeni da je taj teret bio namenjen za sirijski režim. Prema podacima TV kanala TGRT, navodno su nađeni i dokumenti koji to potvrđuju.

Sirijske pilote su primorali da potpišu dokumente u kojima se tvrdi da turski vojnici u tom incidentu nisu učestvovali.

S druge strane, Moskva tvrdi da u avionu nije moglo biti nikakvog oružja. O tome je “Interfaksu“ dao izjavu visoki funkcioner jedne od organizacija koja se bavi izvozom naoružanja. On je ujedno podsetio da Rusija ionako nije obustavila vojno-tehničku saradnju sa Sirijom, što znači da – ako bi bilo potrebe za isporuku bilo kakvog naoružanja – bi se to obavljalo na uobičajeni način, “a nikako na ilegalan način, posebno još i korišćenjem civilnog vazduhoplova“.

Aleksandar Lukaševič, zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije, takođe je prokomentarisao ovaj incident. Izrazio je uznemirenost time što je „u ovoj nepropisnoj situaciji ugroženi životi i bezbednost putnika, među kojima se nalazilo i 17 ruskih državljana“. Osim toga, turska strana nije ni obavestila rusku ambasadu u Ankari o tome da se oni nalaze u avionu. Ruski diplomati su tek iz elektronskih medija saznali za to. Lukaševič je, pored toga, podvukao: „Turske vlasti su bez objašnjenja, narušavajući obostranu Konzularnu konvenciju, sprečili da se diplomati sretnu sa našim državljanima, koje tokom osam časova nisu puštali ni u aerodromsku zgradu, dok su putnicima samo retko dozvoljavali izlaz na aerodromsku stazu.“

Turska štampa javlja da je jedan od članova posade, Širin Aziz, kazao ruskom TV kanalu Russia Today da su četvorica ljudi iz aviona bili primoravani da potpišu neke papire i pri tom su bili fizički zlostavljani. Dvojica su bili putnici, a dvojica članovi posade. Šta je u tim papirima bilo napisano nije jasno, ali – prema Azizovim rečima – te ljude su, kako izgleda, primoravali da potpišu da turski vojnici u incidentu nisu učestvovali. Jedna putnica, Fatima El Saman, kanalu Russia Today kazala je da je turska strana tako pokušavala da zabašuri učešće svojih vojnih aviona, želeći da ceo događaj prikaže kao prinudno spuštanje aviona [iz tehničkih razloga]. Kako ona kaže – to je bio sadržaj tih papira. Ona je, takođe, izjavila da su mnogi videli sadržaj obijenih kontejnera i da je bilo očigledno da tamo nije bilo nikakvog oružja – samo nekakvi rezervni delovi. Kazala je da se prema putnicima ophodilo tako kao da uopšte ne postoje. Niko nije ništa objašnjavao. Izgleda da čak ni posada dugo nije znala zbog čega je došlo do spuštanja aviona.

Turski ministar spoljnih poslova ima drugačiju verziju. Kako on kaže, prema putnicima se ponašalo gostoljubivo – čak su ih i nahranili. On je takođe izrazio mišljenje da ovaj incident neće imati negativnog dejstva na odnose njegove zemlje sa Rusijom i prebacio je odgovornost za nezakonite aktivnosti na vlasnika aviona.

Ovaj pretres civilnog aviona predstavlja novo poglavlje u narastajućim suprotnostima između Turske i Sirije. Odnosi dveju zemalja su se jako zaoštrili tokom prošle nedelje, kada je sa sirijske teritorije došlo do artiljerijske pucnjave na turski grad Akčakale, pri čemu je poginulo pet a ranjeno 11 ljudi. Turska reakcija je bila da je parlament dao vladi ovlašćenje za prekogranične vojne operacija u toku jedne godine, što podrazumeva i sirijsku teritoriju. Ali – posle ovog incidenta je tursko ministarstvo spoljnih poslova izdalo nalog da tursko civilno vazduhoplovstvo u budućnosti ne koristi sirijski vazdušni prostor za nadletanje. Sa svoje strane, sirijski ministar saobraćaja, Mahmud Said, nazvao je akcije Turske „užasavajućim kršenjem normi međunarodnog aviosaobraćaja – vazdušnim piratstvom“.

Rusiji niko nije zabranjivao trgovinu oružjem sa Sirijom

Turske sumnje da Rusija, navodno, pokušava da liferuje vojne terete u Siriju koristeći neke tajne načine su neosnovane – ako ni zbog čega, a ono zato što niko i nikada našoj zemlji nije zabranjivao da sa Sirijom obavlja potpuno legalnu trgovinu oružjem.

Kako je “Rosijskoj gazeti“ izjavio Ruslan Puhov, direktor analitičkog centra "Analiza strategija i tehnologija" (Analiza strategiй i tehnologiй), od trenutka kada je 2005. godine regulisano pitanje dugovanja Sirije bivšem SSSR-u, Moskva je s Damaskom sklopila ugovore za isporuku vojne tehnike i oružja, uz prateće poslove – u iznosu od oko 5,5 milijardi američkih dolara.

Težište je bilo na modernizaciji sirijskog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane, tj. odbrambenim sistemima. Bez obzira na to što je sirijska strana dosta uredno plaćala isporuke, izvršavanje većine ugovora se dosta odužilo, a to je u većini slučajeva bilo zbog krivice ruske strane. Osim toga, ugovor o isporuci teških lovaca MiG 33Э je još i bio anuliran. Od nedavno je poznato da je Rusija u suštini obustavila isporuke Siriji protivvazdušno-raketnih sistema S-300PMU2. Pre toga, Rusija je odbila da joj proda raketne komplekse “Iskander-Э“. To su sve bili gestovi dobre volje Rusije prema zemljama iz sirijske okoline koje su bile uznemirene nestabilnošću situacije u Siriji.

Rezultat svega toga jeste da je Damask do sada – od navedene svote iz ugovora – dobio isporuke za oko 1 milijardu dolara. Najveći deo isporuka, u iznosu od oko 560 miliona dolara izvršen je 2011. godine. To je predstavljalo svega 5% ruskog vojnog izvoza za tu godinu. Danas Damask uopšte nije ključna mušterija za rusko naoružanje.

Kako smatra Ruslan Puhov, u slučaju prekida daljih isporuka Siriji, "Rosoboronэksport" može, bez naročite muke, da trećim, zainteresovanim stranama preproda robu koju su Sirijci naručili (u prvom redu ono najskuplje: lovce MiG-29M/M2, protivvazdušno-raketni kompleks "BuK-M2Э", S-300PMUe i komplekse "Pancirь-S1"), svodeći tako svoj gubitak na minimum.

Načini isporuke oružja stranim naručiocima se nikada ne razglašavaju. To je i jedan od uslova u oblasti vojno-tehničke saradnje. Po rečima eksperata, po pravilu se transport vrši teretnim brodovima – bilo zemlje naručioca, bilo zamlje-isporučioca. Manje isporuke streljačkog oružja i municije se mogu slati teretnim avionima.

Pre zaoštravanja situacije u Siriji, roba vojne prirode se toj zemlji dostavljala preko Bosfora. Prema postojećim međunarodnim pravilima, ako brod prolazi kroz nečije teritorijalne vode mora tražiti dozvolu i obavezno obaveštavati o teretu koji se prevozi. U praksi trgovine oružjem se dešava da se umesto tenkova deklarišu traktori. Međutim, uvek postoji opasnost da će brod biti pregledan od strane odgovarajućih službi države kroz čije teritorijalne vode prolazi. Međunarodno pravo to dozvoljava. Naravno – u vremenu dok su trgovački brodovi plovili pod zastavom SSSR-a, nikome ne bi ni palo napamet da pretresa kontejnerski transport na čijoj krmi se vije zastava sa srpom i čekićem. Danas, Rusija u stvari i nema sopstvenu trgovačku mornaricu, jer su svi brodovi registrovani u patuljastim državicama sa vrlo povoljnim poreskim sistemima. Na taj način – na primer, ništa lakše nego zaustaviti ruski brod sa 100% ruskom posadom i zastavom Kajmanskih ostrva.

Posle početka građanskog rata u susednoj Siriji, Turska je zabranila svim brodovima, bez obzira na zastavu pod kojom plove, prolaz kroz Bosfor ako prevoze robu vojne prirode. Prema tome, niko ne želi da rizikuje i deklariše da prevozi ne vojnu tehniku, nego poljoprivredne mašine. Jer – ako se brod sa nedeklarisanim vojnim teretom zaustavi, on može biti konfiskovan sa svim teretom, a posada strpana u zatvor. Danas isporuke već plaćene vojne tehnike mogu ići samo preko Atlantskog okeana, zaobilazeći Zapadnu Evropu – i to samo brodovima pod zastavom Rusije.

Pregovori posade aviona

Do štampe je dospeo snimak pregovora posade sirijskog aviona sa kontrolom leta u Ankari, kao i sa tornjem ankarskog aerodroma. U pregovorima su učestvovali i lovci (KOPLjE). Kako se čini, ovo je deo pregovora kada je kontrola letenja javila lovcima da je avion počeo da se spušta:

Ankarska kontrola leta (Kontrola): Sirija 4-4-2, spuštajte se do 2600 metara. Govori Kontrola leta.

Sirijski avion: Spuštamo se do 2600 metara. Sirija 4-4-2.

Kontrola: Razumemo vas. Čim stignete do zone KGS, javite.

Sirijski avion: Približavamo se liniji ateriranja KGS.

Kontrola: KOPLjE 6-5-4: avion se spušta do 2600 metara.

KOPLjE: Razumem vas.

Sirijski avion: Sirija 4-4-2 je na liniji KGS.

Kontrola: Razumemo vas., leva pista 2-1 za ateriranje KGS je slobodna.

Sirijski avion: Razumemo vas, krećemo ka levoj pisti za ateriranje 2-1.

Kontrola: Sirija 4-4-2, posle 10 milja prelazite na vezu sa tornjem, frekvencija 118.1

Sirijski avion: Razumemo vas. Nastavljamo kretanje. Toranj – približavamo se pisti za ateriranje 2-1.

Aerodromski toranj: Razumemo vas. Možete aterirati.

Igor Mitjakov: Turska strana nije objasnila incident

Igor Mitjakov, ataše za štampu ambasade Rusije u Ankari:

O onom šta dogodilo se avionom koji je leteo iz Moskve za Damask, saznali smo tek iz medija. Tek kasnije smo dobili informaciju da se u avionu koje su turske vlasti zaustavile i naterale da se spusti u Ankari, mogu nalaziti i državljani Rusije. Odmah smo stupili u vezu sa turskim ministarstvom spoljnih poslova i zahtevali objašnjenja o tom incidentu, ali do sada nismo dobili odgovor. Istovremeno, grupa saradnika konzulata je krenula na aerodrom, kako bi se sastali sa ruskim državljanima i ukazali im pomoć ako to zatreba (između ostalog i medicinsku – jer se među saradnicima konzulata nalazio i lekar).

Međutim, do momenta odletanja aviona, što je bilo u 3.30 časova po moskovskom vremenu, turska strana uopšte nije pružila mogućnost da se naši diplomati sretnu s građanima Rusije. U avionu se nalazilo 17 naših zemljaka, među njima i deca. Naši saradnici su se sa njima mogli čuti jedino telefonom. Saopštili su nam da su ih tokom 9 sati koje je avion proveo na ankarskom aerodromu držali u avionu, ili samo na kratko vreme puštali napolje – ali ništa više od toga. Naravno, putnicima je bilo neprijatno što je došlo do takvog prekida leta: nisu imali normalnu ishranu i nije im bilo omogućeno da se sretnu s ruskim diplomatama. U tako neredovnoj situaciji, jer je let bio prekinut praktično na pola puta i avion spušten u Tursku, naš prvorazredni zadatak bio je da obezbedimo pomoć ruskim građanima.

Vitalij Bordunov: Turska je izvršila pravni prekršaj

Nastalu situaciju komentariše ekspert ICAO [International Civil Aviation Organization (ICAO)], profesor Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Vitalij Bordunov.

Novinar: Kako, sa tačke gledišta međunarodnog prava eksperti ocenjuju ovaj incident?

Bordunov: To je jedna samovolja. Međunarodno pravo zabranjuje da se tokom tranzitnog leta civilni avioni prisiljavaju na ateriranje – a to je bio slučaj sa ovim sirijskim avionom. Postoji Čikaška konvencija iz 1944, postoje obostrani sporazumi država koji regulišu letove civilnih aviona. Da bi se akcija Turske prihvatila, neophodno je da je taj avion narušilac turskog vazdušnog prostora. Međutim – postojala je dozvola Turske za taj let. To je bio uobičajen, potpuno zakonit let.

Sva pitanja u vezi sa izvođenjem tog međunarodnog leta iz Moskve se rešavaju pre početka leta. Smeštanje tereta, obavljanje carinske, pasoške i pogranične kontrole se obavljaju na teritoriji Ruske Federacije. Obrnuto važi i kod leta iz Damaska u Moskvu.

Te procedure su predviđene međunarodnim pravom. One su striktno izvedene – kako od ruske tako i od sirijske strane. Dakle, turska strana nije imala nikakve osnove za prisiljavanje sirijskog civilnog aviona na ateriranje, uz pretnju vojnom silom – i to još zbog nekih navodnih sumnji. To je najgrublji prekršaj međunarodnog prava. Podvući ću još jednom: član 3-bis Čikaške konvencije zabranjuje primenu vojne sile prema civilnim vazduhoplovima.

Čuo sam komentar ministra spoljnih poslova Turske o razlozima zbog kojih su naterali avion da aterira. Zapanjen sam – Turskoj se, dakle, učinilo da je civilni vazduhoplov sumnjiv... Usled toga što je sada u tom regionu komplikovana situacija, oni su počeli da sumnjaju na civilni vazduhoplov. Pošto sumnja nije osnov za takve akcije, to što je Turska učinila je u protivrečnosti sa miroljubivom akcijom.

Novinar: Danas postoje jedino direktni letovi iz Moskve u Damask koji obavljaju avioni sirijske kompanije Syrian Air? Aэroflot je početkom avgusta obustavio letove u Siriju?

Bordunov: I to je prihvatljivo. Slično se dosta često događa sa aviokompanijama raznih država – i to iz komercijalnih razloga. Redovni letovi nisu uvek komercijalno isplativi. U ovom slučaju je veliki avion A-320 leteo sa svega 35 putnika. Sve komercijalne gubitke snosi sirijska aviokompanija.

Novinar: Ruski putnici koji su bili u tom sirijskom avionu mogu tražiti naknadu za moralnu štetu?

Bordunov: Svakako. Može se samo zamišljati šta su ti ljudi pretrpeli. Kako se vrši prinuda na sletanje? Taj avion opkoljavaju vojni avioni – lovci, stupaju u vezu sa komandantom civilnog vazduhoplova i kažu: "Prati nas – a ako se ne povinuješ, oborićemo te". Shvatate li kakve su to pretnje? Nisu to nikakve šale!

Ruski putnici su bili žrtve. Pričinjena im je velika moralna šteta. Oni su potpuno u pravu da zahtevaju od sirijske kompanije odštetu. To se može obaviti bilo u Rusiji, bilo u državi gde je avioprevoznik registrovan – u Siriji. A sirijska kompanija može zbog toga da zahteva odštetu od turskih vlasti, štiteći na taj način interese svojih putnika.

Novinar: Na koliku maksimalnu odštetu može putnik da računa?

Bordunov: U samoj Rusiji se ne može ni na šta računati: u njoj ruski putnik nije zaštićen. Ali – u skladu sa evropskom praksom, svota bi iznosila stotine hiljada evra. Kako će u ovom slučaju biti – teško je reći.

Leonid Pčeljnikov, Sergej Ptičkin, Natalija Jačmenikova, Ana Fedjakina

S ruskog posrbio: Vasilije Keftakis