понедељак, 01. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > ХСБЦ – велика за банкрот, велика за затвор, или како се банкстерски криминал увек исплати
Савремени свет

ХСБЦ – велика за банкрот, велика за затвор, или како се банкстерски криминал увек исплати

PDF Штампа Ел. пошта
Трифун Ристић   
понедељак, 17. децембар 2012.

Неконтролисани раст и неодговорно и незаконито пословање великих светских банака довели су велики део света у озбиљну економску кризу, а финансијски систем на ивицу пуцања. Кривица банака није међутим била разлог за дисцилиновање помахниталог банкарског сектора, већ су водеће државе Запада у њега упумпале стотине милијарди долара и евра да систем не би пукао и повукао у амбис целокупне привреде. Банкари или боље рећи банкстери су тако добили опрост за своје манипулације, а недавном пресудом британској банци ХСБЦ због прања огромних сума новца, судски систем Сједињених Држава је отишао и корак даље у опросту тешких кривичних дела у циљу опстанка садашњег светског финансијског система.

Британска банка, највећа у Европи, са огранцима у 80 земаља, платиће америчким властима казну од 1,9 милијарди долара, што је, како се истиче историјска пресуда и највећа казна икада одређена једној банци. ХСБЦ је наиме допуштала новчане трансакције одређеним банкама у Саудијској Арабији и Бангладешу за које се у САД тврди да су учествовале у финансирању Ал-Каиде, и успешно премошћавала америчка ограничења и забране трансакција трговцима дрогом, што је омогућило мексичким и преко њих и колумбијским нарко-картелима да оперу милијарде долара у САД. Наводи се и да су новчане трансакције омогућене и непријатељским тзв. „одметнутим“ државама попут Ирана, Северне Кореје, Мијанмара и Кубе, а само преко америчке филијале ове банке у последњих седам година је обављено преко 25.000 трансакција с Ираном, у вредности од преко 19 милијарди долара.

Ово није први пут да се банкари због сличних прекршаја кажњавају озбиљним новчаним казнама, и последњих година је већ извршен низ поравнања вредних стотине милиона долара са великим светским банкама, које су почеле да се жале на превисоке казне. Новчана глоба за британску банку је далеко највећа од до сада изречених, али и она износи само део њеног профита, тако да ни ХСЦБ неће банкротирати, јер је од затварања и чува њена величина. Тако је поново, као што је пре неколико година одлучено да се велике западне банке спасавају јер су сувише велике, британска банка уместо банкрота и кривичног гоњења одговорних прошла само са новчаном казном, јер је пресуда извршена по принципу „исувише велика и за банкрот и за затвор“.

Иза криминалних активности ове банке стоје именом и презименом њени руководиоци, који су избегли кривично гоњење, јер је унутар америчке владе и надлежних институција преовладао страх да би оптужба и судски процес довели до пропасти ове банке, чиме би се озбиљно дестабилизовао глобални финансијски систем. Тиме је у име системске стабилности једна мегабанка поново ослобођена одговорности, а политика спасавања банака је настављена и са званичном и јавном толеранцијом за активности које је америчка држава до сада декларативно осуђивала и делимично сузбијала.

Тиме је још једном потврђен губитак легитимитета америчког правосуђа, а док америчка влада наставља да даје предност принципу "превелике да би пропале" ХСБЦ, друге финансијске институције и недодирљиве корпорације свакако неће променити своју досадашњу политику. Само новчана казна банци, која иако велика, представља само мањи део њеног профита, оставља поруку да се, обзиром на огормну зараду од прања прљавог новца а без страха од казни, банкарски криминал и те како исплати. Тиме је ова пресуда још једном потврдила да је нелегална трговина наркотицима постала веома важан део светске привреде, а да би, када би она престала, банкарски систем вероватно пропао. Истовремено, новчане трансаксције и клијенти ове банке од Мексика, преко Саудијске Арабије и Северне Кореје прате траг америчке политике и њене ратне привреде. Они имају сталну потребу за непријатељима, чији опстанак и јачање САД подржавају до тачке угрожавања тзв. америчких националих интереса -  које затим од тих истих држава треба бранити.  

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер