nedelja, 14. jul 2024. | |
Intervju DŽefrija Saksa Takeru Karlsonu emitovan 29. maja 2024. godine. III DEO Ko je digao u vazduh Severni tok? Taker Karlson: To se desilo u roku od nekoliko sati od dizanja u vazduh gasovoda „Severni tok“. Možete li reći šta se tačno dogodilo? DŽefri Saks: Da, dakle SAD su uništile „Severni tok“ kao što su i obećavale na desetine puta, a najskorija od tih prilika bila je kada je predsednik Bajden rekao — mislim da je to bilo 7. februara 2022, možda sam malo pogrešio datum — kako god, on je u izjavi za medije rekao: Ako Rusi izvrše invaziju na Ukrajinu, sa „Severnim tokom“ je završeno. A novinar koji mu je postavio pitanje – mislim da je bio iz Nemačke, za međunarodne odnose — rekao je: Pa gospodine predsedniče, kako možete to da kažete? Kako biste to mogli da učinite? A on u tom trenutku gleda u njega i veoma ozbiljno kaže: Verujte mi, imamo način da to uradimo. Dakle, to je... Možete da se vratite u prošlost i pronađete na hiljade snimaka Viktorije Nuland i Kruza i svih koji govore: Ovo mora da prestane, ovo mora da se zaustavi. Nikada nećemo dozvoliti da se to ostvari. Biće uništeno.To će biti okončano. I nakon toga — on je dignut u vazduh.
Taker Karlson: Ha-ha! DŽefri Saks: Da, a onda Amerika, znate… No, pre nego što dođemo do toga, gostovao sam na „Blumbergu“ ubrzo nakon što se to desilo. Ne sećam se da li je to bilo sledećeg dana ili još jedan dan posle tog događaja. I rekao sam: Znate, mislim da su SAD to uradile. — Gospodine Saks, kako tako nešto možete da kažete?! A ja sam odgovorio: Pa, prvo je predsednik rekao da će to biti urađeno, a onda su se tu pojavili i neki snimci aviona u blizini i tako dalje. Takođe, pojavio se i tvit bivšeg i sada ponovo dejstvujućeg ministra spoljnih poslova Poljske „Hvala SAD!“ sa slikom vode iz koje kuljaju mehurovi gasa iz raznetog gasovoda — tvit Radeka Sikorskog. Taker Karlson: On je muž En Eplbaum. DŽefri Saks: Da. Bilo je dokaza da su Sjedinjene Države to uradile. Molim lepo. Rekli su da će to uraditi i to su uradili. Skinuli su me sa programa u roku od 30 sekundi. Gledao sam i mogu da zamislim – zato što je voditelj slušao to što su mu govorili u slušalicu, a što mogu samo zamisliti: Skinite tog prokletnika sa programa! I samo su rekli: Intervju je završen! Prekinuli su. A onda me je drugi voditelj grdio nekoliko minuta posle toga. I — to je bio poslednji put da sam imao priliku da gostujem u mejnstrim medijima, moram vam reći. Taker Karlson: Ozbiljno? DŽefri Saks: Da, da. Taker Karlson: Ali bili ste poznati! Živim u ovoj zemlji i znam. Bili ste poznati javnosti decenijama. DŽefri Saks: Da, bio sam prisutan svuda… MSNBC (američki televizijski kanal — prim. prev.).
Taker Karlosn: Često? DŽefri Saks: Da, stalno. Taker Karlson: Zanimljivo je da je Vaš greh bio govorenje nečeg istinitog, čime bi mediji zaista trebalo da se bave. Ovo je najveći čin industrijske sabotaže koji sam doživeo. DŽefri Saks: To je ozbiljan događaj. Taker Karlson: Radi se o najvećem ispuštanju ugljenika. DŽefri Saks: Da. Taker Karlson: Ikada! DŽefri Saks: Znate, to je zaista velika stvar. To je čin rata. Pomaže nam da razumemo o čemu se zapravo radi kada je reč o ratu u Ukrajini. Pomaže nam da shvatimo da je ovo rat između SAD i Rusije, koji se vodi na mnogo načina. Važno je da to razumemo. Takođe, sve ovo ima i dublji ekonomski značaj zato što je reč o delu dugogodišnje američke ideje da se Nemačkoj i Rusiji nikada ne dozvoli da se previše ekonomski približe. Taker Karlson: Naravno. DŽefri Saks: Dakle, ima mnogo toga u toj priči, i... Taker Karlson: Ali mediji bi to trebalo da proprate. DŽefri Saks: Vidite, ako možete da ubijete predsednika usred bela dana i da prođete nekažnjeno za taj čin 61 godinu; ako možete da spakujete predsednika susedne zemlje u neobeležen avion i da ne morate to ni da krijete; ako možete da vodite „ničim izazvan“ rat koji sami izazivate tokom 30 godina — možete da uradite mnogo toga. A ovo je samo jedna od stvari koju možete da učinite. Otkrio sam da neki od naših medija, poput „Njujork tajmsa“, koji su objavljivali nakon eksplozije „Izgleda da je Rusija sama digla u vazduh sopstvenu infrastrukturu“ – da njihovi novinari, njihovi najbolji novinari, znaju da to nije tako. Kažu mi: Da, DŽefe, naravno, naravno... Ali istovremeno ne izveštavaju o tome, jer živimo u okruženju gde ljudi na vlasti misle da je sve ovo igra, i misle da nije njihov posao da nam govore da igraju „Riziko“ našim životima. Oni igraju „Riziko“ ukrajinskim životima. Ne osećaju se obaveznim da nam kažu istinu. Ne moramo da imamo nikakve ozbiljne rasprave. Ne moramo nikoga da zovemo na pravo saslušanje, pa čak ni na istragu Kongresa. Mi ne živimo u takvom svetu. Živimo u svetu gde vlast gotovo svakodnevno govori šta god joj padne na pamet. Kirbi u Beloj kući izgovara to sa tim prokletim zlokobnim osmejkom, i skoro svi znaju da su to laži. Taker Karlson: Ali zašto niste… To je zanimljivo zato što Vi pripadate posebnoj klasi ljudi, znate, Vi ste dobro poznat ekonomista iz redova akademske zajednice, diplomata ste, čest ste gost na televiziji. Ima još mnogo drugih ljudi u tom svetu. Međutim, istovremeno ste bili gotovo jedina osoba koja je rekla: Ne, to je laž i ja neću da učestvujem u tome. Zašto? Zašto Vi? Zašto niste uradili isto što i ostale Vaše kolege? DŽefri Saks: Ja to radim zato što je to predstavlja deo mog životnog puta. Radeći većinom na međunarodnoj sceni, razgovaram sa liderima u inostranstvu i veoma mi je stalo do mog kredibiliteta, što znači da nisam uvek u pravu, ali se trudim da uvek budem u pravu. Taker Karlson: Da. DŽefri Saks: Svakodnevno razgovaram sa stranim ministrima ili sa visokim diplomatama ili sa šefovima država. Ja nisam ni na kakvoj državničkoj dužnosti. Ja samo pokušavam da imam razumne ideje i da govorim istinu što je više moguće. Dakle, to je neka vrsta karijernog pristupa — trudim se da budem tačan. Taker Karlson: Da, ali trebalo bi da postoji mnogo ljudi poput Vas u svetu kome pripadate.
DŽefri Saks: Da. Znam za sebe — ja lično nisam zainteresovan i ne bih prihvatio posao u vladi SAD, na primer. Ne bih to ni mogao da postanem, imajući u vidu šta sam sve izrekao. Mogu samo da zamislim kakva bi bila saslušanja u Kongresu: Da li ste rekli to i to o vladi SAD? U svakom slučaju, ne tražim posao, ne tražim bespovratna sredstva USAID-a, ne tražim novac od vlade SAD. Dakle, u tom smislu, nisam deo svega toga. Nisam, nadam se, zarobljen na taj način. Samo pokušavam da budem tačan. I ono što zaista, svom snagom pokušavam jeste da pomognem vladi Sjedinjenih Država — da razumeju da nas vode u opasnom, vrlo opasnom pravcu i da imaju mnogo zabluda. To je veoma rizično za sve. Takođe, prilično sam i ozlojeđen. Ne dopadaju mi se rizici kojima smo izloženi, Takere. Taker Karloson: Da. Slažem se s tim. DŽefri Saks: Zaista mi se sve to ne dopada. Taker Karlson: Imate decu. DŽefri Saks: Ovo nije igra. Imam unuke i zaista mi je stalo do svega ovoga i ne volim igre. Želim da ljudi govore istinu. I mi, ako bismo rekli istinu, mogli bismo zapravo da zaustavimo ratove danas. Neko će reći da to zvuči suludo. Ne, to nije besmisleno. Ako bismo rekli istinu o Ukrajini, ako bi Bajden pozvao Putina i rekao da je proširenje NATO-a, koje sprovodimo već 30 godina, otkazano: Shvatamo. U pravu ste. Nećemo izlaziti na vašu granicu, Ukrajina bi trebalo da bude neutralna. Taj rat bi se zaustavio danas. Bilo bi mnogo stvari koje bi trebalo razrešiti — gde će tačno biti granice, kako će se sve to sprovesti… Ne kažem da ne bi bilo nikakvih problema, ali borbe bi se zaustavile danas. Ukoliko bi izraelskoj vladi bilo rečeno, ili da ona sama izjavi: Država Palestina će postojati i živećemo mirno jedni pored drugih — na taj način bi se sukob odmah zaustavio. Ovo su osnovne činjenice, osnovne istine; ako bismo ih otvoreno izgovorili, ako bismo se zbilja jedni prema drugima ophodili kao prema odraslima, rešili bismo ono što se čini da su nepremostive krize. One uopšte nisu nepremostive. Sve što je potrebno je odgovarajuća doza istine. Taker Karlson: Kako su se Vaše kolege odnosile prema Vama zbog toga što ste govorili? Slušao sam šta ste upravo rekli i mislim da je to nesporno tako. To što ste radili je takođe veoma časno. Čini se da postupate iz najboljih namera, tradicionalnih američkih pobuda, rekao bih. DŽefri Saks: Da. Taker Karlson: Divim Vam se zbog toga što ste rekli. Kakve su bile reakcije Vaših kolega? DŽefri Saks: Čini mi se da oni misle da sam pomalo lud. Taker Karlson: A šta bi to bilo pomalo ludo u ovome što ste prethodno izneli?
DŽefri Saks: Pa, to što sam rekao da ovaj rat ima uzrok svog nastanka. Da se ne radi o tome da je Putin zao. Da smo mi mi ti koji smo isprovocirali ovaj sukob i da on može da se zaustavi. Većina mojih preostalih sagovornika mi je rekla: DŽef, šta je s tobom? Ti si Putinov apologeta. Kako se usuđuješ? Kada kažem istinu o Izraelu, izgubim još jednu grupu. To je zato što se od ljudi očekuje da kažu tačno određene stvari, zato što je ideja o našoj hegemoniji, ideja američke prevlasti, prilično duboko ukorenjena i u američkoj akademskoj zajednici. Neće vas iznenaditi kada vam kažem, da sve te specijalne organizacije, „tink tenkovi“ (analitički centri — prim. prev.) ili posebna odeljenja ili istraživačke jedinice univerziteta, finansira američka vlada. Plaćaju ih bezbednosne službe. Finansiraju ih veliki sponzori koji su svi deo ove priče. Dakle, nije jednostavno izaći iz toga. Mislim da je Mark Tven rekao, a možda je to bio Menken, ali mislim da se to ipak pripisuje Tvenu: Nemoguće je ubediti čoveka u nešto kada njegov posao zavisi od toga da veruje u suprotno. I mislim da to važi za mnogo ljudi, što znači: Ne mogu baš to da kažem. Ne znam da li je to tačno. Kako god bilo, zašto toliko štrčiš?
Taker Karlson: Moram da Vas pitam… Ali pre svega, hvala Vam. Mislim da je to najprecizniji i, čini mi se, najiskreniji opis koji sam ikada čuo od nekoga o događajima koji su doveli do toga šta se sada dešava u Ukrajini. Tako da hvala na tome. Poreklo Kovida Taker Karlson: Dakle, imajući u vidu ugled koji ste stekli tim objašnjenjem, moram da Vas pitam: Odakle mislite da je došao kovid?
DŽefri Saks: Pitanje kovida je pitanje: Koja laboratorija i na koji način? Skoro sigurno nije nastao iz prirode. Skoro izvesno je nastao kao posledica smišljenog istraživačkog projekta čija je ideja vodilja bila da se uzme prirodni virus i učini zaraznijim. Imamo glavni plan tog postupka, a to je istraživački predlog nazvan „Širenje“ (eng. Diffuse), koji je podnet Ministarstvu odbrane i to jedinici zvanoj DARPA (Agencija za razvoj novih tehnologija Ministarstva odbrane SAD — prim. prev.) 2018. godine. To je neka vrsta priručnika za pravljenje virusa koji izaziva bolest kovid-19, a virus se zove SARS-KoV-2. Ono što je osobeno za SARS-KoV-2 jeste da on ima nešto što se zove proteolitičko mesto cepanja, i naročito nešto što se zove mesto cepanja furina. To su neki delovi genoma koji ovaj virus čine izuzetno zaraznim. Zanimljivo je da za ovu klasu virusa koji potiču od slepih miševa i koji se zovu beta koronavirusi, a od kojih potiču SARS i kovid-19, u toj klasi virusa — a ima ih nekoliko stotina poznatih — nijedan u prirodi nikada nije imao taj specifičan deo genoma. Taker Karlson: Nijedan?! DŽefri Saks: Nijedan osim virusa SARS-KoV-2. Taj deo genoma — mesto cepanja furina — bio je predmet pažnje istraživača od 2005. godine, jer se otkrilo da ako bi virus posedovao tu osobinu, ulazak virusa u ljudske ćelije bi postao lakši, i virus bi stoga postao veoma zarazan za ljude. SARS-1, koji je predstavljao prvu epidemiju ovakvog virusa 2003. godine koja je izbila u Hong Kongu, je najverovatnije prirodan virus koji je potekao od životinje sa farme, i nije on bio toliko zarazan. Ubio je nekoliko hiljada ljudi. Međutim, u slučaju virusa SARS-1 bili biste jako bolesni nedeljama pre nego što postanete zarazni za nekog drugog. A to je značilo da nije bilo tako teško zaustaviti ga izolujući ljude koji su imali simptome bolesti. U slučaju SARS-KoV-2, ljudi su bili zarazni čak i bez ikakvih simptoma, ponekad potpuno asimptomatski. Dakle, u čemu je razlika između virusa SARS-1 i SARS-KoV-2? U mestu cepanja furina. Već 2005. godine, dakle pre skoro 20 godina, taj eksperiment je bio izveden i glasio je: Uzmi SARS-1, dodaj mesto cepanja furina i on će postati veoma zarazan. Pojavio se niz eksperimenata, 2005, 2009, 2011, koji su se nazivali eksperimentima dodavanja osobina, pri čemu se smišljeno manipulisalo virusom u cilju povećavanja njegove zarazne moći. Do 2015. godine, imali smo obiman istraživački program posvećen beta koronavirusima, koji je finansirala NIH (Agencija za biomedicinska istraživanja Ministarstva zdravlja SAD — prim. prev.) Tonija Faučija, sa vodećim naučnicima usmerenim mesto cepanja furina. Sve počinje da biva… uh! I oni počinju da sprovode sve više i više ciljanih eksperimenata. Taker Karlson: Mogu li da pitam zašto? Zašto bi neko želeo da uzme takav virus i učini ga još zaraznijim? DŽefri Saks: Uopšteni odgovor se zove biološka odbrana. A zatim sledi pravo pitanje, na koje ja nemam odgovor, a to je: da li je ovde reč o biološkom ratu ili o istinskoj odbrani? NIH, počevši od 2001. godine, postao je istraživačka jedinica Ministarstva odbrane (SAD — prim. prev.). Dakle, sećate se napada antraksom koji je usledio nakon 11. septembra? Taker Karlson: Vrlo dobro. DŽefri Saks: Da, nakon toga... Taker Karlson: Izvinite što Vas pitam: da li znamo, ili, da li ste Vi zadovoljni saznanjem o tome šta se tu desilo? DŽefri Saks: To je verovatno poteklo od AMRIID-a (USAMRIID — United States Army Medical Research Institute of Infectious Diseases — Medicinski istraživački institut za zarazne bolesti Vojske SAD — prim. prev.). Verovatno je to bio američki projekat, neki od američkih naučnika... Taker Karlson: Sigurno. DŽefri Saks: …koji je ili izazvao to, ili sprovodio neka luda istraživanja, ili je bio nezadovoljan, ili naduvavao budžet Ministarstva odbrane. Ne znam. Ne znam odgovor na to. Znam da je nakon toga Ministarstvo odbrane SAD svoj budžet usmerilo na jedinicu Tonija Faučija, koja je odjednom postala najveća jedinica Nacionalnog instituta za zdravlje, a Fauči je postao šef onoga što se kulturno naziva biološka odbrana. Međutim, u to itekako može da se sumnja. Ne bi trebalo da smo sprovodimo biološki rat.
Taker Karlson: Nekada se to zvalo bakteriološki rat, zar ne? DŽefri Saks: Tačno. I onda oni kažu: Pa, to je za vakcine protiv biološkog ratovanja. To je za odbranu od toga. To je da bi se branili od prirodnog izbijanja virusa. Ali ono što jeste — to je izuzetno opasan istraživački program koji obuhvata mnogo rukovanja veoma opasnim patogenima. Do 2015. godine, sposobnost naučnika da rukuju ovim virusima dostigla je zapanjujuće razmere. Imamo pravog genija koji je bio deo ove grupe, po imenu Ralf Barik na Univerzitetu Severne Karoline, koji je genije. Ono što je on mogao da uradi bilo je, ako mu date 30.000 slova DNK koda — AG, CC, GA, i tako dalje… Dakle, date mu slova i on će ih pretvoriti u živi virus. Mislim da je to neverovatno. Drugim rečima, dajete mu projektovani virus i on će vam dati živi virus. On je stvorio ono što se naziva sistem obrnute genetike za pravljenje ovih virusa i za ubacivanje delova u viruse pomoću tehnike koju je nazvao „bešavnom“. To znači da „ušivate“ deo na takav način da se ne možete utvrditi da je taj deo ubačen u laboratoriji. Dakle, bez otisaka prstiju, što bi se reklo. Jasno je da je ova oblast istraživanja podigla mnogo prašine jer su mnogi američki naučnici govorili: Ovo je tako opasno! Prestanite sa tim. A Fauči je govorio: Ne, ovo je važno. Ovo je od ključnog značaja. Nastavićemo sa tim. Na kraju Obaminog perioda došlo je do kratkog moratorijuma (na dalje sprovođenje istraživanja — prim. prev.), a zatim je taj moratorijum ukinut za vreme Trampove administracije. Čak i tokom trajanja moratorijuma, znamo da se istraživanje nastavilo u okviru mnogih finansiranih projekata. Jasno je, kada se pažljivo pogleda, da su se približavali ubacivanju mesta cepanja furina u viruse slične SARS-u. Ovaj predlog se pojavio 2018. Kao i uvek, to je bio strogo tajni predlog. Tek naknadno smo saznali za njega zahvaljujući uzbunjivaču. Nikada ne bismo ni saznali za taj slučaj, čak ni tokom zbrke zbog pandemije, da nije bilo uzbunjivača, hrabrog uzbunjivača u Ministarstvu odbrane, koji je rekao: Javnost mora ovo da vidi. Kada pogledate projektni predlog „Širenje“, stvarno kažete: Dođavola! Na 10. stranici tog dokumenta piše: Prikupili smo više od 180 prethodno nezabeleženih beta koronavirusa. A na stranici 11, piše: Isprobaćemo ih da vidimo da li imaju proteolitičko mesto cepanja — što je mesto cepanja furina — a ako ga nemaju, ubacićemo mesto cepanja furina u njih. To je prokleti „kuvar“ o tome kako napraviti ovaj virus.
E sad, Ministarstvo odbrane je to odbacilo, navodno. Verovatno jeste. I onda se nameće pitanje: Šta se onda desilo? Ljudi koji su napisali taj mali „kuvar“ su rekli: Nismo to mi. Nismo uradili ništa slično tome. Predlog je odbačen. Nema tu ništa da se vidi. A u stvari — znam, jer su mi ljudi rekli: O, DŽefe, neće biti da je predlog samo odbačen. Oni su odradili taj posao čak i pre nego što su podneli predlog za finansiranje projekta. To nije neuobičajeno u nauci, gde se mnogo posla završi unapred. To sam čuo iz pouzdanih izvora. Ne mogu priču lično da potvrdim. Sada postoji toliko struja koje govore: Da, nešto skroz uvrnuto se dešavalo. Na primer, postoji vrlo čudan rad, čudan za mene, čiji su autori Barik i rukovodilac takozvane Laboratorije „Stenovita planina“ (eng. Rocky Mountain Laboratories), što je zapravo laboratorija NIH pod nadležnošću Faučija, a u kome se piše o ovom potpuno čudnovatom nalazu. Sam nalaz — to zvuči vrlo „tehnički“ — kaže: Virus tipa jedan Instituta virusologije u Vuhanu ne zaražava egipatske voćne slepe miševe. Dobro, to je naslov. Čovek ne može da se ne zapita: Šta je sad pa to? Očigledno je da su 2019. i 2018. u laboratorijama „Stenovita planina“ vršili oglede koristeći viruse iz Vuhana sa njihovom zbirkom slepih miševa. Dakle, to je jedna teorija. Slepi miševi u laboratorijama „Stenovita planina“ su egipatski voćni slepi miševi. To nije vrsta slepog miša koja nosi ovaj virus u Kini, u Junanu, što je drugačija vrsta slepog miša. Ali su to pokušali u laboratoriji „Stenovita planina“. Razmišljao sam: O čemu se ovde radi? Imamo laboratoriju „Stenovita planina“ koja radi eksperimente sa Vuhanskim virusima u Montani, u laboratorijama Nacionalnog instituta za zdravlje sa Ralfom Barikom, koji je bio jedan od glavnih istraživača za umetanje mesta cepanja furina u virus. Voleo bih da saznam više o tome. Nije li to čudno? Zatim postoje i drugi naučnici u čijim su rukama delove ove slagalice. Moj odgovor je: Ne znamo tačno. Jedna teorija je da je sve to smišljeno u SAD i poslato u Vuhan, u Institut virusologije u Vuhanu, radi ispitivanja na njihovoj zbirci slepih miševa, a to su kineski slepi miševi, a ne egipatski voćni slepi miševi. To je moguće. To je jedna teorija. Postoje druge teorije o tome da je povezana istraživačka grupa, nemačka i holandska, možda odigrala ulogu jer oni imaju svoja istraživanja u Vuhanu. Kada je virus izbio u to vreme, krajem 2019, početkom 2020. godine, među naučnicima je bilo komešanje: Šta je ovo dođavola? Odakle ovo dolazi? O, moj Bože. Da li smo mi ovo uradili? Kako je ovo pobeglo? Ili šta god. Niko ne zna, naravno. Tako da su počeli da obavljaju tajne pozive. Jedan od najvažnijih među ovim pozivima desio se 1. februara 2020. To je zabeležio jedan od učesnika u dugačkim zapisima, a sve je to učinjeno javno dostupnim naknadno, zahvaljujući Zakonu o slobodi informacija. S obzirom na to da je naša vlada lagala o svakoj pojedinosti svega ovoga od samog početka, i nije nam rekla ništa o bilo čemu od ovoga — sve su to omogućili uzbunjivači, odnosno Zakon o slobodi informacija. To je jedini način zahvaljujući kome znamo bilo šta od onoga što vam ja sada opisujem. Niko nam nijednog trenutka nije rekao istinu. Prilikom tog poziva od 1. februara naučnici govore: O, Bože, ovo izgleda kao da je nešto napravljeno u laboratoriji! Jedan od njih kaže: Ne mogu da pojmim kako bi ovakvo nešto uopšte moglo da prirodno nastane. I svi gledaju u mesto cepanja furina jer znaju — ova grupa naučnika zna — da je to predmet istraživanja. To je cilj. Nikada ranije to nije bilo viđeno u virusu poput tog. To je potpis, upravo tu: Ja sam ovo uradio. Međutim, četiri dana kasnije, ta grupa autora objavljuje prvi nacrt rada pod nazivom „Približno poreklo virusa SARS-KoV-2“, koji kaže da je u pitanju virus koji je nastao u prirodi. Taker Karlson: Isti ljudi su to napisali. DŽefri Saks: Isti ljudi koji su privatno rekli da je virus najverovatnije nastao u laboratoriji. Taker Karlson: To je onda po svoj prilici prikrivanje. DŽefri Saks: To je prikrivanje. Ovaj rad je prevara. Nije povučen do dana današnjeg. A u pitanju je prevara. Taker Karlson: Gde je taj rad objavljen? DŽefri Saks: To je objavljeno u časopisu „Nejčer medisin“ (eng. Nature Medicine) u martu 2020. godine. Taker Karslon: Mislim da se on smatra jednim od najuglednijih medicinskih časopisa. Zar ne? DŽefri Saks: Kada sam pročitao ovaj rad, kada je objavljen, mislim da je to bio daleko najcitiraniji rad u biologiji, odnosno medicini u 2020. godini. Svi su želeli da saznaju poreklo ovog virusa. Pročitao sam taj rad i govorio svima: Virus nije nastao veštačkim putem. Nastao je prirodno. Morate pročitati rad „Približno poreklo virusa SARS-KoV-2“. Taker Karlson: Zato što nikada niste doživeli da Vam neko potura laži u časopisu „Prirodne medicine“. Taker Karlson: Zato što je reč o vrhunskom naučnom časopisu i naučnim radnicima. Sami vrh. Postoje dva izvanredna naučna časopisa u svetu koja imaju tako dugu i značajnu istoriju. Jedan je „Sajens“ (eng. Science), to je američki časopis, a drugi je britanski „Nejčer“ (eng. Nature). Časopis „Nejčer“ je bio taj koji izvorno objavio Darvina. Toliko je slavan. I eto, ja sam bio tako zadovoljan sobom: Oh, niste pročitali rad „Približno poreklo virusa SARS-KoV-2“ u časopisu „Nejčer“? Jer, čovek poveruje u te stvari onda kada su napisane u takvom jednom časopisu. A taj rad je zapravo prevara. Taker Karlson: I stoji do dan danas. DŽefri Saks: Sve do današnjeg dana, oni nisu povukli taj rad. Prošle nedelje je nekoliko naučnika uputilo poziv uredniku, veoma pametan poziv, tražeći povlačenje ovog članka. A razlog je — to je zanimljivo, sve je vrlo zapreteno, kao i sve o čemu pričamo, sve su to stalne laži — ovim naučnim radom je u velikoj meri rukovodio čovek po imenu DŽeremi Farar, koji je u to vreme bio direktor britanskog „Fonda dobrodošlice“ (eng. Welcome Trust); reč je o velikoj fondaciji koja podržava biomedicinska istraživanja. A Farar je sarađivao sa Faučijem kako bi se postigao utisak da je sve to poteklo iz prirode. Na taj način je bio deo svega ovoga. Bio je deo ove grupe, ali nije naveden kao autor. Na kraju članka — postoji više detalja nego što bi vam bilo drago da saznate — ali na kraju članka, stoji: Hvala „Fondu dobrodošlice“. Pa, prema pravilima nauke i prema pravilima novinarstva, ako postoji finansijer, ali se ne pominje kao neko ko je dao svoj doprinos članku, to je samo po sebi kršenje pravila koji se odnose na sukob interesa. Taker Karlson: Naravno. DŽefri Saks: I to nije bilo obelodanjeno. Tek je prošle nedelje grupa veoma uglednih virusologa pozvala na povlačenje ovog rada. I ja sam pozvao na povlačenje tog članka jer je to otvorena prevara. Imamo poruke u aplikaciji „Slek“ (eng. Slack) i druge imejl poruke i uopšte druge poruke koje kažu: Ne verujem stvarno u ovo. Drugim rečima, jasno je da se radi o lažnom, prevarnom radu. Ali oni nisu ništa preduzeli ni do dana današnjeg. Taker Karlson: Mnogo se raspravlja o predlogu međunarodnog sporazuma vezanog za pandemiju. Mnoge zemlje to guraju, kao što dobro znate. Kako se možemo pripremiti za novu pandemiju bez utvrđivanja porekla najskorije pandemije?
DŽefri Saks: I više od toga — imaćemo još jednu pandemiju. Ako je došla iz laboratorije, oni i dalje rade na svemu tome. Nisu rekli: O, moj Bože, stvarno smo napravili grešku.Sada ćemo prestati sa istraživanjima vezanim za dodavanje funkcija (eng. Gain-of-function research). Istraživanja na polju dodavanja funkcija se rade svuda. I zanimljivo, Takere, prošle godine — skoro kao u seriji Monti Pajton, ali je to u stvarnosti vrlo ozbiljno — Univerzitet u Bostonu je objavio rad zasnovan na dodavanju funkcija za manipulaciju virusom SARS-KoV-2. NIH kaže: Niste tražili odobrenje pre nego što ste sproveli taj eksperiment. A Univerzitet u Bostonu odgovara: Ne moramo da tražimo odobrenje. Ne sprovodimo istraživanje na osnovu sredstava koje ste nam bi odobrili. Radimo šta mi hoćemo. To pokazuje da sada u ovoj zemlji vlada potpuni haos. Ukoliko univerzitet misli da može da radi šta hoće, a NIH ima drugačije mišljenje, dok pritom nemamo uspostavljena pravila i oni rade na istraživanju opasnih patogena — da, imaćemo još jednu pandemiju. Sve i da ova prethodna nije nastala usled svega ovoga, ova oblast rada je jako opasna. A ko to nadgleda? Pa, ne znamo — zato što je to u nadležnosti Ministarstva odbrane, zato što je poverljivo, i zato što nam niko ništa ne govori. Zanimljivo je da sada Odbori za istragu Predstavničkog doma pokušavaju da dođu do nekih od ovih podataka. Demokrate su potpuno okružile Faučija i rekle: Ne želimo da se ovo istražuje. Takođe su rekle da je ovo republikansko privlačenje pažnje. Sve ovo je potpuno ludo. Šta bi moglo biti manje stranačko od toga odakle se ovaj virus pojavio? A mi ne možemo čak ni da pridobijemo demokrate u Predstavničkom domu za sada. Mislim da neki od njih počinju da shvataju o čemu se radi, ali dobar deo vremena ovo se posmatralo kao potpuno stranačko pitanje. Republikanci su mogli istraživati u Domu, ali u Senatu, koji su kontrolisane demokrate, odgovor je bio „ne“. Rend Pol me je zamolio da dođem i upoznam njegovog kolegu Pitersa, koji je bio predsedavajući odbora, i ja sam to učinio. Sada su se, uzgred, u Senatu pokrenuli jer su se upalile crvene lampice: Hajde, zaboga, da otkrijemo šta se zaista dogodilo.
Taker Karlson: Zar ne bi bilo čudno da se svi probudimo jednog dana i odjednom vidimo stvarne pretnje za postojanje čovečanstva tu, pred nama? Nuklearni rat, biološki rat, moguće i veštačka inteligencija. DŽefri Saks: Da. Taker Karlson:Upravo tu pred našim očima. Hoću reći, kakva je to šira slika? Šta je ovo? Da li ste ikada pomislili da ćete se — nakon što ste ceo život živeli u najnaprednijoj zemlji na svetu — naći u položaju da zemlja u kojoj živite suštinski uzrokuje potencijalno uništenje čovečanstva? DŽefri Saks: Mislim da je zaista istinito i važno razumeti da od 1945. godine živimo na ovaj način, a da to ne znamo. Tek smo pomalo svesni toga. Mogućnost da se zabrlja u ovom svetu vrlo je velika. Mogućnost da se dogode strašne nesreće: Ups, odakle je došao taj virus? Mogućnost da dođe do nuklearnog rata, čak i slučajno, a kamoli kada pred svojim protivnikom govorite o njegovom porazu i tako dalje. Rat između dve nuklearne supersile koji su učinili mogućim: Da. O, mi nismo u ratu. Samo ih snabdevamo svim oružjem koje im je potrebno. A Britanci su najgori u tome: Da, mogu koristiti oružje gde god žele. Nema ograničenja, nema nikakve kontrole. Živimo tako, ali toga nismo svesni, jer kao i sve drugo, postojeći narativ to ne dozvoljava. Jednog dana Bajden je rekao, mislim da je to bilo u jesen 2022: Ovo je prilično opasno. Može biti da smo na putu ka nuklearnom Armagedonu. On to nije rekao u govoru američkom narodu, zato što se on ni ne obraća američkom narodu. On ne razgovara sa američkim narodom. On ne drži konferencije za novinare. Rekao je to na nekom prikupljanju sredstava, kao i obično, a onda je neko to objavio.
Kakva je bila reakcija štampe sutradan, skoro svih novina? Reakcija je bila: Kako sme to da kaže? Kako sme da plaši ljude? Kako sme da izgovori reč Armagedon? Pojavio se, čini mi se, jedan urednički članak u „Vol strit žurnalu“, ako se dobro sećam: Ovo je neoprostivo, to je gruba omaška predsednika SAD. Dakle, Bajden je, na trenutak, izblebetao istinu, bez sumnje slučajno. Svakako zato što je bio na nekom događaju na kom su se prikupljala sredstva, verovatno pokušavajući da impresionira nekog darodavca. Međutim, reakcija nije bila: O, moj Bože, šta sve ovo znači? Kako ovo dashvatimo? Hajde da se vratimo i razmislimo o „ničim izazvanom“. I možda bismo onda mogli da odlučimo da se malo vratimo unazad, da se odmaknemo od litice. Ne. Potpuno suprotno. Zaista, ne samo što može da izbije pandemija koja je prema procenama ubila oko 20 miliona ljudi, a nas ne treba da zanima poreklo tog virusa. Možemo da se nađemo na ivici izbijanja nuklearnog rata. Može da se desi da Ukrajina granatira nuklearnu elektranu u Zaporožju. Da li znate da naše novine neće napisati da je Ukrajina ta koja granatira nuklearnu elektranu? A Ukrajina jeste ta koja granatira nuklearnu elektranu. Mogu to da „otkrijem“, kao da je to nekakvo iznenađenje, jer zapravo su Rusi unutar elektrane, a Ukrajinci su ti koji pokušavaju ponovo da je zaposednu. I tako te granate dolaze do nuklearne elektrane. A onda naše… Taker Karlson: To je potpuno ludo! DŽefri Saks: Naše dražesne novine kažu: Svaka strana optužuje onu drugu za granatiranje nuklearne elektrane. A ja slučajno znam, jelte, iz razloga što su mi pozate neke od tih stvari, da je upravo Ukrajina ta koja granatira elektranu u kojoj se nalaze Rusi, a nisu Rusi ti koji granatiraju elektranu u kojoj se nalaze. Ali ne možete naterati zvaničnike da to i kažu. Ne možete naterati novine da to objave. To je prilično ozbiljna stvar — granatiranje nuklearne elektrane. Dodaću to na naš spisak. Da li ste sišli s uma?! Taker Karlson: Da. DŽefri Saks: Nemojte to da radite! Ali oni to ipak čine. Taker Karlson: I to upravo u zemlji koja je već doživela veliku nuklearnu nesreću. DŽefri Saks: Tačno tako. Možete napomenuti da bi oni valjda trebalo da znaju nešto o tome, kako bi postojala neka uzdržanost u vezi sa tim granatiranjem. Taker Karlson: Dakle, to vodi do mog poslednjeg iskrenog pitanja, na koje možete ali i ne morate da odgovore. Ali znate, Vi govorite istinu o stvarima koje su prilično značajne. To su velike stvari, možda i najveće. I to u svetu u kome, kao što ste ispravno rekli, jednostavno nije dozvoljeno to raditi. A Vi govorite istinu o ljudima koji ne mare za smrt miliona, o onima koji su štaviše prouzrokovali smrt miliona ljudi. Dakle, da li ste zabrinuti, s obzirom da imate ugled? Niste čudak, Vaš posao i karijera daju Vašim rečima neospornu verodostojnost. Nije mala stvar za Vas da izgovorite ove stvari. Da li se brinete zbog toga što toliko rizikujete?
DŽefri Saks: Zabrinut sam zbog rizika od nuklearnog rata i posledica koje bi to imalo po mene, sigurno. Zaista brinem. Provodim mnogo vremena sa diplomatama. Dopadaju mi se diplomate, uzgred budi rečeno. Čak i kada zemlje mrze jedna drugu ili ratuju, dobre diplomate se osmehuju i razgovaraju jedni s drugima. Neko bi mogao reći:O, kako je to cinično! Ali zapravo je prilično lepo. Verujem da je ljudskost ono što nas može održati u životu. I ne mislim da je to naivna ideja. To je u stvari vrlo dalekosežna ideja. Taker Karlson: Rusija ima jednog od najboljih diplomata koje sam ikada video. DŽefri Saks: Mislim da je Lavrov apsolutno izvanredan. Taker Karlson: Da, izvanredan je. DŽefri Saks: Poznajem ga već 30 godina. Taker Karlson: Zaista? DŽefri Saks: Da. Taker Karlson: Zanimljivo je da bi u pravednom svetu, u meritokratskom svetu, on bio vrlo poznat, čak i ako se ne biste složili ni sa čim što kaže, jer je očigledno veoma pametan. DŽefri Saks: On je neverovatno pametan i neverovatno sposoban. I on je bez sumnje neko sa kim bi trebalo da razgovaramo... Taker Karlson: Slažem se.
DŽefri Saks: ...kako bismo pronašli rešenje za sve ovo. Dakle, stvar koja ovo čini... Znate, kada bih vikao u divljini i mislio: Ovo je suludo, niko te ne čuje — imao bih potpuno drugačiji odziv u odnosu na onaj sa kojim se u stvarnosti svakodnevno susrećem. Skoro svako s kim razgovaram širom sveta je zabrinut, deli ista razmišljanja o kojima mi sada ovde razgovaramo, razume rizike. To čini da se osećate potpuno normalno, a ne nenormalno u svemu ovome. Kažu vam: Molim Vas nastavite da radite to što radite. Možete li pronaći način da razgovarate ovde ili tamo? Dvaput sam govorio, odnosno dva puta sam svedočio u Savetu bezbednosti UN u poslednje dve godine. Želim da učinim sve što je u mojoj moći da diplomatija radi svoj posao, zato što naši životi zavise od toga. Mi u Sjedinjenim Državama smo prekinuli sa svim diplomatskim aktivnostima, apsolutno svim, osim sa onim što nazivamo razgovorima sa našim prijateljima i saveznicima. Međutim, diplomatija nije razgovor sa prijateljima i saveznicima. Diplomatija je razgovor sa vašim kolegama na suprotnoj strani, čak i sa samim protivnicima. To je diplomatija, i mi moramo da se vratimo na diplomatiju. Taker Karlson: Da li mislite da prosečan Amerikanac — rekao sam da moje prethodno pitanje bilo poslednje, međutim, imam još jedno — da li mislite da prosečan Amerikanac, čak i donekle informisani ljudi, imaju bilo kakvu svest o tome koliko smo blizu potpunog uništenja? DŽefri Saks: Mislim da su ljudi zabrinuti, i ljudi nisu zadovoljni, ne slažu se sa spoljnom politikom ove administracije. Ali ljudi su takođe i veoma zbunjeni jer ne dobijamo jasne informacije, osim kada Vi intervjuišete predsednika Putina. Mi tada dobijemo priliku da čujemo šta on kaže i kako razmišlja. To je bila monumentalna prilika, Takere, i izuzetno važna, ali koliko retko se tako nešto dogodi!? Zbog toga je to bilo tako izvanredno, zato što: Nije bilo predviđeno da Vi to učinite! Nije bilo predviđeno da mi to čujemo! Tako da mislim da su Amerikanci... Oni znaju da nešto nije u redu. Ne znaju šta tačno. Kako bi i mogli da znaju šta tačno nije u redu? Nivo poverenja u vladu je izuzetno nizak. To nisko poverenje je, nažalost, zasluženo, jer naša vlada laže li laže. Više ni ne pokušava da kaže istinu. Pokušava da stvori priču u koju treba verovati. Tako da mislim da ljudi osećaju da je posredi nešto veoma pogrešno. Bože, pomozi! Naši životi su u rukama svega nekolicine ljudi. Oni bi trebalo da se nauče razboritosti, koju nisu imali dugo, dugo vremena. Oni čak ni ne razumeju šta znači razgovarati sa suparnikom. Moja glavna poruka je: Sve dok Bajden ne počne direktno da razgovara sa Putinom, naši životi su u velikoj opasnosti. Nezamislivo mi je da smo u otvorenom ratu, kao što trenutno jesmo, a da čak i ne pokušavamo da pronađemo put ka uspostavljanju mira. Imamo lude izjave predsednika Finske koji je rekao da je put ka miru ide preko bojnog polja. Ti ljudi ništa ne razumeju.
Hteo sam još da ukratko pomenem dve stvari za kraj. Prvo, proveo sam dobar deo svog života izučavajući Kubansku raketnu krizu i njene posledice. Napisao sam knjigu o mirovnoj inicijativi Kenedija iz 1963. godine. Ta inicijativa je bila izvanredna jer je on, u jeku Hladnog rata, postigao sporazum o delimičnoj zabrani nuklearnih testova sa Hruščovim. Obojica su znala da moramo da se povučemo sa ivice ponora, a i jedan i drugi imali savetnike koji bi nas doveli do nuklearnog uništenja. Bili su potpuno šokirani, kao dva čoveka koja su spasila svet, i to jedva, imajući u vidu koliko se stiglo blizu uništenja. Međutim, jedna od stvari koju većina ljudi ne zna o Kubanskoj raketnoj krizi je da smo, čak i kada su Kenedi i Hruščov postigli sporazum, za dlaku izbegli nuklearni rat nakon tog događaja, a sve zbog oštećene sovjetske podmornice. Da li znate za ovaj događaj? To je jedna od najzanimljivijih, a malo poznatih činjenica savremene istorije, i vredno je razumevanja. Nakon što su Kenedi i Hruščov postigli sporazum o okončanju Kubanske raketne krize, Kenedi je uklonio nuklearno oružje iz Turske, a Sovjetski Savez je sa svoje strane uklonio nuklearno oružje sa Kube. SAD su obećale da više nikada neće pokušati da zaposednu Kubu. Na dnu Kariba je ostala oštećena sovjetska podmornica poslata tokom krize. Bili su na ivici živaca, temperatura je porasla na 120 stepeni (Farenhajta, tj. skoro 50° Celzijusa — prim. prev.), mornari su padali u nesvest — brod je bio skoro potpuno onesposobljen. Sve se ovo dešava 1962. godine. Tada veze nisu postojale. Brod je bio bez veze sa spoljašnjim svetom. Nisu imali pojma šta se dešava, pa su odlučili da izrone. Kako su izronili na površinu, američki pomorski piloti su počeli da bacaju dubinske bombe na podmornicu. Ovo nije u potpunosti potvrđeno, ali jedna priča kaže da je jedan mornarički pilot, iz zabave, bacao ručne granate na podmornicu dok je izranjala, umesto dubinskih bombi. U podmornici su mislili da su napadnuti i da je iznad površine rat u toku. E sada, ovo je bila vodeća podmornica u eskadrili od sedam podmornica na Karibima, i to je bila upravo ona podmornica u toj eskadrili koja je bila opremljena torpedima sa nuklearnom bojevom glavom. Prema američkoj ratnoj doktrini, na svaki napad nuklearnim oružjem trebalo bi uzvratiti svom snagom američkog nuklearnog arsenala, uključujući napad na čitav Sovjetski Savez, Kinu i sve istočnoevropske zemlje, sa procenom da bi u tom slučaju bilo 700 miliona mrtvih. To bi se dogodilo u slučaju bilo kakvog nuklearnog napada. Kertis Lemej je bio načelnik američkog Ratnog vazduhoplovstva u to vreme, i jedva je čekao takav scenario, pošteno govoreći. Taker Karlson: Da, to je pošteno reći. DŽefri Saks: Dakle, desilo se da je taj kapetan podmornice, komandant plovila, naredio da se nuklearni torpedo postavi u lanser torpeda kako bi bio ispaljen, jer je mislio da je brod pod napadom. Pukim čudom, čovek po imenu Arhipov — osoba koja je spasila svet, a čije nikome nije poznato, a prilično sam siguran da sam dobro zapamtio njegovo ime — bio je partijski funkcioner koji je imao viši čin od kapetana broda. On rekao: Ne mislim da je to dobra zamisao. Mislim da bi treba da isplovimo na površinu. On je u poslednjem trenutku poništio naredbu. Brod je isplovio na površinu i tada su otkrili da nije bilo rata i krize, i tu je kraj priče. Delio nas je trenutak od potpunog nuklearnog uništenja. To je istinita priča. Ako ljudi žele da se podrobnije upute u taj slučaj, najznačajnija knjiga o ovom događaju je knjiga pokojnog istoričara Martina Šervina pod nazivom „Kockanje sa Armagedonom“. To je sjajno štivo! Martin Šervin, možda se neki sećaju, je istoričar koji je koautor Openhajmera, koji je pretvoren u scenario za film. On je bio divan istoričar koji je preminuo pre nekoliko godina, i on je istkao ovu priču neverovatno detaljno i živopisno. E sada, ja ovo ne shvatam samo kao bukvalan događaj, već kao metaforu za našu stvarnost, a to je da uvek nešto može poći po zlu. Drži se dalje od litice!
Taker Karlson: Upravo tako. DŽefri Saks: Drži se dalje od litice. Ovoliko smo blizu. Razgovaraj sa predsednikom Putinom, pregovaraj sa Kinom, napravi rešenje sa dve države da zaustaviš rat na Bliskom istoku. Prestani da se ponašaš kao da ti rukovodiš svetom, jer to ne radiš. Taker Karlson: Hvala Vam na ovome i nadam se da će se Vaš glas čuti svuda. DŽefri Saks: Pa, hvala Vama. Hvala Vam za sve vaše sjajno vođstvo u ovome, Takere, Vi jer igrate ogromnu, zaista ogromnu ulogu. Taker Karlson: Samo tumaram. Ali ovo je svakako nešto najljubaznije što mi je iko rekao. Hvala Vam na tome. Kraj. Prevod: Mladen Obradović (NSPM) |