Da li pobeda reformatora Rohanija znači prekretnicu za Iran

U subotu su saopšteni konačni rezultati predsedničkih izbora u Iranu. Pobednik i Ahmadinedžadov naslednik je sveštenik Hasan Rohani koji vodi „umereniju“ politiku. On je dobio nešto više od 50 odsto glasova, što je dovoljno da se izbegne drugi krug. Simpatizeri Rohanija su slavili na ulicama Teherana i drugih gradova Irana noseći parole i njegove slike. „Svi su bili šokirani poput mene“, kaže Fatemah govoreći u ime putnika u ženskom delu Teheranskog metroa. „To je neverovatno, da li je narod zaista pobedio?“[1]

Koliko umeren zaista može biti Rohani? On je bio prethodni lider tima za pregovore o iranskom nuklearnom programu i to je pitanje koje najviše muči Zapad i Izrael. Kada je u pitanju iranski nuklearni program, glavnu reč ima vrhovni sveštenik i vođa Irana Ali Hamnei. On ima moć da kontroliše razvoj nuklearnog programa, a ne Rohani. I sama činjenica da je iranski verski vođa određivao ko može biti kandidat na izborima a ko ne govori za sebe. Međutim, makar retorički, Rohani zaista deluje kao lider reformističke struje. On podržava veću slobodu pojedinaca i jače veze sa Zapadom. Iranski narod ga je u svakom slučaju izabrao jer se nada i očekuje veće slobode u svakom pogledu.

Šta ovo može da predstavlja? Premijer Izraela Benjamin Natenjahu upozorava da se u suštini ništa nije promenilo u spoljnoj politici Irana sa dolaskom Rohanija na vlast. „Izraelski premijer Benjamin Netanijahu izjavio je da nije impresioniranom umerenom orijentacijom novoizabranog predsednika Irana Hasana Rohanija. On je dodao da on naziva Izrael velikom cionističkom satanom. Netanijahu je upozorio međunarodnu zajednicu da ne olakšava sankcije protiv Irana nakon izbora Rohanija za predsednika, koga podržavaju reformisti. Izraelski premijer je savetovao svet da ne gaji nikakve iluzije, imajući u vidu da nuklearni napori te zemlje ostaju čvrsto u rukama ekstremnog vladajućeg sveštenstva.“[2]

I zaista, vladajuće sveštenstvo u Iranu ipak vodi glavnu reč. Možda su reformisti nešto dobili izborom umerenijeg Rohanija, ali ipak i on je sveštenik koji mora da polaže račune Ali Hamneiju. Očigledno je ipak da iranski narod želi promenu. On želi da se Iran integriše više u svet i da postane umerenija država kada su u pitanju ljudska prava i slobode. To će bez sumnje Rohani obezbediti, ali on je umeren toliko koliko mu to dozvoljava Ali Hamnei. I mora biti tako. Ukoliko Iran želi da sačuva svoju sferu uticaja koja se prostire od Iraka na istoku pa sve do Libana i Mediterana na zapadu, on mora da nastavi sa svojom pređašnjom spoljnom politikom, a za to će se pobrinuti Ali Hamnei.

Netanijahu je izjavio i sledeće: „Mi sebe ne zavaravamo. Moramo se setiti da je iranski vladar na početku diskvalifikovao kandidate koji nisu saglasni sa njegovim ekstremnim pogledom na svet, a među onima kojima je dopustio, izabran je jedan za koga se smatra da se najmanje identifikuje s režimom. Ali mi još uvek govorimo o nekome koji tako naziva Izrael“.

I zaista, ma koliko Rohani bio umeren i koliko su ga želele umerene struje i narod Irana, ostaje činjenica da je Hamnei na početku diskvalifikovao sve kandidate koji ne odgovaraju njegovim pogledima na način na koji treba da se vodi iranska država.

Iako se ne očekuje da izbor Rohanija označi i prekid sa iranskom politikom oko nuklearnog naoružanja, glasači koji su želeli reformaciju unutar samog Irana povezali su ga sa Ahmadinedžadovim prethodnikom Katamijem kada je Iran zamrznuo svoj nuklearni program, uveo socijalne olakšice i smanjio društvene zabrane i unapredio dijalog sa Zapadom, što je reformatorima dalo nadu da će on pokušati da izvede Iran iz međunarodne izolacije i religijskih reakcija. Ali ukoliko je izbor Rohanija bila pobeda za reformiste i za glasače iz srednje klase, njegova pobeda će ipak poslužiti konzervativnim ciljevima iranskog vrhovnog vođe. Na koji način? Tako što će sačuvati makar iluziju legitimnosti teokratske države i tako što će vratiti sveštenika na vlast nakon što se Ahmadinedžad sukobljavao sa sveštenstvom i tradicionalnim saveznicima.

Da Hamnei zaista drži uzde političke i verske moći u Iranu potvrdila je i njegova izjava: „Iranski vrhovni verski vođa Ajatolah Ali Hamnei objavio je na svom Tviter nalogu da glasanje na predsedničkim izborima predstavlja glasanje o poverenju u Islamskoj Republici, bez obzira na konačne rezultate, prenosi Rojters.Hamnei je juče iskoristio priliku da tokom glasanja na predsedničkim izborima uputi Vašingtonu oštru kritiku.“Idite dođavola! Iranski narod će uraditi ono što je u njegovom interesu“, poručio je on sa birališta, upućujući poruku svima koji ne slažu sa načinom na koji se izbori u Iranu sprovode, javila je agencija Frans pres. Hamnei je u obraćanju koje je prenela državna televizija posebno kritikovao Vašington jer dovodi u pitanje legitimnost izbora u Iranu.„Daće Bog, Iranci će stvoriti novi politički ep. Pozivam sve ljude da glasaju“, rekao je Hamnei nakon glasanja.[3]

Tako i mora biti. Reformatorske snage će dobiti svog prvaka, a Hamnei sveštenika na vlasti. Svi će biti zadovoljni ovim izborima u Iranu. Što se tiče spoljne politike, malo toga će se promeniti jer Iran mora da postupa oštro i da vodi jednu političku igru čiji džoker predstavlja nuklearno oružje, inače će izgubiti svoju poziciju i postaće laka meta za SAD i Izrael.

Reformacija u Iranu sigurno neće doći i do Hamneija, koji će i dalje imati vrhovnu vlast i koji će upravljati predsednicima Irana kao da su njegove marionete, što, kao što smo rekli, i mora biti ukoliko Iran želi da sačuva svoju poziciju u svetu kao sile koja se suprotstavlja Izraelu i SAD. Samo što će ovoga puta Hamnei moći da se pozove na reformaciju koju će njegov sveštenik nastojati da izvrši u Iranu. On će svakako igrati po pravilima igre koje Hamnei kroji, ali će u pregovorima sa Zapadom moći da se pozove na činjenicu da su izbori u Iranu bili legitimni, što niko ne osporava, i da su reformatorske snage pobedile. Tako će Hamnei imati još jednog keca u rukavu kada su u pitanju odnosi sa Zapadom.