Da li igra oko ruskih raketa S-300 ima dublji smisao?

Moskovski prozapadno orijentisani list „Komersant“ objavio je vest da Siriji ipak nisu isporučene rakete S-300. Dnevnici "Vedomosti" i "Komersant" su, pozivajući se na izvore iz vojno-industrijskog kompleksa, javili da ruski sistem protivvazdušne odbrane S-300 još uvek nije stigao u Siriju. "Vedemosti" navodi da nije sigurno da će oružje, čija je vrednost prema ugovoru iz 2010. godine milijardu dolara, uopšte biti isporučeno ove godine. "Komersant" navodi da će isporuka šest raketa S-300 biti realizovana tek u drugom tromesečju 2014. godine. Izvor "Vedemosti" je kazao i da uprkos činjenici da ruske vlasti naglašavaju da su spremne da realizuju ugovor iz 2010. godine, nije sigurno da će do isporuke i doći.[1]

Da se radi o jednoj velikoj igri, u kojoj zvanični ruski izvori prvo potvrđuju isporuku raketa pa je onda negiraju, potvrdio je i Mihail Leontjev, ruski analitičar. Leontjev je u svojoj analitičkoj emisiji „Odnako” rekao [2] da je isporuka raketa u zajedničkom interesu SAD i Rusije zato što je Amerikancima potrebna izlazna karta iz Sirije. "Zapad konstantno preti bombardovanjem, a sada je i EU i formalno ukinula embargo na isporuku oružja sirijskim teroristima. Rusi, i ako nisu isporučili rakete, svojom pretnjom da to i učine, postigli su mnogo jer su Zapadu stavili do znanja da je Moskva ta koja se pita."

Mihail Leontjev dalje navodi: „Upravo identična ocena sirijske opozicije kao „konačnog korisnika“ - što su deklarisali Lavrov i Keri - postala je polazna osnova rusko-američke saradnje o Siriji. To je veoma važna deklaracija. Ona bi bila još važnija da nema nekog šizofrenog momenta u američkom stavu. Aktuelna američka administracija gromoglasno plaši sirijsko rukovodstvo pretnjama bombardovanjem i pojačavanjem podrške opoziciji, piše antisirijsku rezoluciju u Savetu za ljudska prava OUN zajedno sa Katarom i Turskom koja direktno protivreči dogovorima koje su Lavrov i državni sekretar Keri postigli u Moskvi.“

Lavrov je rekao da je na to skrenuo pažnju Keriju. "Ispostavilo se da nije bio u toku sa tom situacijom, ali je obećao da će je razjasniti. Međutim, ne znam da li je uspeo to da uradi ili nije ... Aman, kako je mogao ne biti u toku? Pogotovo što ne izbija iz regiona da bi se bukvalno izborio za rusko-američku inicijativu o sazivanju mirovne konferencije o Siriji? Stvar je u tome što je Obama prinuđen da de fakto vodi dve politike. Staru - uz svirale zalivskih monarhija i evropskih hulja koje su se zaigrale rata, koji je već uveo Ameriku u besmisleni ćorsokak na Bliskom istoku. I novu, koja je usmerena na izlazak iz ćorsokaka, a za koju arapske naftne bitange i evropske hulje jednostavno nisu potrebni. Međutim, teško je u to ubediti i bitange, kao i evropske i svoje američke hulje. Eto zbog toga Obama i demonstrira istovremeno dve politike. Koja će od njih da uspe, zavisi koja karta padne. I da bi pala prava karta, i zbog zajedničkih interesa nas i Amerike, mi i isporučujemo u Siriju protivvazdušne komplekse S-300“, navodi Lavrov.

U međuvremenu SAD i Nemačka se naravno protive isporuci ruskih raketa, ali gde ima dima, ima i vatre. Moguće je da su Rusi sistem već isporučili, ali da to kriju jer bi to izazvalo ozbiljne političke potrese u regionu. Međutim, Rusija je i do sada Asadu isporučivala sisteme PVO, tako da će najverovatnije isporučiti i sistem S-300. „Mirovna konferencija koja treba da se održi na zajedničku inicijativu SAD i Rusije u Ženevi 15. i 16. juna treba da okonča dvogodišnji sukob u Siriji, ali neke zapadne zemlje podrivaju tu ideju“, rekao je Lavrov. “Čitav niz akcija koje su preduzete ne bez učešća ili podrške zapadnih partnera, uključujući SAD i Francusku, ima za cilj da podrije ideju o održavanju mirovne konferencije“, ocenio je on.[3]

U ovome je, kako tvrdi Leontjev, suština svega. Amerikanci zaista vode šizofrenu politiku prema Siriji i ne znaju kako da zadovolje sopstvene i evropske jastrebove, a da ipak im budu čiste ruke jer i oni žele da se ovaj sukob okonča.

Čitavoj drami i neizvesnosti, kao i pritivrečnim izveštajima, doprinela je i ruska strana skrivajući svoje adute. Zamenik ministra inostranih poslova RF Sergej Rjabkov rekao je sledeće: „Smatramo da je ova isporuka stabilizujući faktor, i smatramo da slični koraci umnogome odvraćaju neke usijane glave od mogućnosti pojačavanja ovog konflikta, od razmatranja scenarija u kome ovaj konflikt može dobiti međunarodni karakter uz učešće spoljnih sila, kojima ovakve ideje nisu strane“.

S druge strane, „Glas Rusije“ navodi da su saopštenja o isporuci sistema S-300 navodno preuveličana. Saopštenja o tome da je Rusija tobože već isporučila Siriji protivavionske komplekse S-300 ispostavila su se veoma preuveličana. Uzrok je bila ili greška u prevodu u intervjuu sirijskog predsednika Bašara Asada libanskom TV kanalu al-Manar, ili želja protivnika režima da izdaju isporuke za već svršenu činjenicu. I samim tim da ubrzaju ukidanje svih organičenja na snabdevanje opozicije oružjem. Intervju je emitovan 30. maja. Sirijski predsednik ništa nije govorio o tome da su ruski kompleksi S-300 već isporučeni. On je samo opštim rečima oslikao saradnju sa Rusijom u pogledu već sklopljenih i zakonitih ugovora. Moskva poštuje sve ranije sklopljene sporazume, rekao je Asad.[4]

Vojni eksperti tvrde da je takve složene sisteme kao što je S-300 teško jednostavno prebaciti i postaviti na odgovarajuće mesto. To nikako ne može da prođe neprimećeno. Za obuku personala potrebno je bar pola godine. Ili da raketama upravljaju ruski oficiri. Ni prvo ni drugo nije moguće sakriti od obaveštajnih službi okolnih zemalja. I ako bi S-300 bile već isporučene Siriji, reakcija na to bi bila eksplozivna, a ne tako mirna kao sada. Međutim, stvar bi bila rešena da su se Sirijci već obučili za korišćenje sistema S-300 u Rusiji. Isto tako, tvrde izvori Glasa Rusije, nije tačno da reakcija nije bila eksplozivna jer je Izrael već najavio navodno uništavanje ruskih sistema.

Da su Amerika i Nemačka protiv isporuke sistema Siriji, potvrdio je i državni sekretar SAD DŽon Keri. On je naveo u Vašingtonu na zajedničkoj konferenciji za štampu sa nemačkim ministrom spoljnih poslova Gvidom Vestervelom da isporuka ruskih raketa S-300 Siriji ne bi „bila od pomoći” dok Vašington i Moskva pokušavaju da dovedu sirijsku vladu i opoziciju na mirovne pregovore.„Ne pomaže da rakete S-300 budu prebačene u region u trenutku kada pokušavamo da organizujemo te mirovne pregovore”, rekao je Keri.[5]

I upravo je ovo ono što čudi jer i Rusi i Amerikanci nastoje da se mirovna konferencija održi, dok evropske sile, na prvom mestu Francuska i Britanija, i formalno ukidaju embargo na izvoz oružja opoziciji. Na koji način to može pomiriti zaraćene strane u Siriji i okončati dvogodišnji krvavi građanski rat?

Da stvari budu još teže, doprineli su i teroristi u Siriji, odnosno „Sirijska nacionalna koalicija“. Portparol Sirijske nacionalne koalicije Kalid Saleh rekao je da ova grupa neće podržati nikakve međunarodne mirovne napore u vreme kada libanski Hezbolah vrši „invaziju“ na Siriju. U saopštenju se dalje navodi: „Iran i Hezbolah imaju sve veću vojnu ulogu u Siriji gde podržavaju Bašara al Asada i njegove trupe na terenu". Naravno, ova koalicija i saradnja između Hezbolaha, Irana i sirijske armije nikako ne ide u prilog teroristima koji gube na svim frontovima. Sirijska regularna armija beleži uspehe na svim frontovima protiv terorista, a osim toga predsednik Bašar al Asad može da se osloni na čvrstu podršku Hezbolaha iz Libana i Irana.

Ruska televizija „Raša tudej“, pozivajući se na kineski list Ženmin Žibao, prenela je vest da se 15 000 komandosa iranske armije uputilo ka Siriji.[6] Rusija je izgleda odlučila da konačno da zeleno svetlo za gušenje pobune pružajući punu podršku predsedniku Asadu, na očigled Zapada koji podržava terorističke grupe i frakcije u zemlji, koje čine najmonstruoznije zločine protiv civila i pripadnika sirijske armije.

Kada je u pitanju situacija na bojištima širom Sirije, teroristi koji sebe nazivaju pobunjenicima se gotovo prema svim izvorima nalaze u defanzivi boreći se za sopstveni opstanak. U svakom slučaju, odluka zapadnih sila da se ukine embargo na uvoz oružja čini se da je stigla kasno. Teroristi gube, dok sirijska regularna armija uz podršku boraca Hezbolaha, Kurda i iranskih komandosa postepeno čisti njihova uporišta. „Posle višednevnih borbi sa pobunjenicima sirijska vojska preuzela je kontrolu nad gradom Kibert Gazaleh, blizu autoputa od Damaska ka jordanskoj granici, što je još jedan korak u njihovoj nameri da pobunjenike oteraju sa juga zemlje. Vladine snage ponovo su u nedelju uspostavile kontrolu nad Kibert Gazalehom, posle višednevnih teških okršaja", rekao je šef sirijske Opservatorije za ljudska prava Rami Abdul Rahman. Zauzimanje grada Kibert Gazaleha je jedna od nekoliko nedavnih pobeda na bojnom polju sirijskog predsednika Bašara el Asada.[7]

Da zaključimo: ruski sistemi S-300 su ili zaista stigli u Siriju ili će stići u dogledno vreme. Ključno je to da teroristi uz podršku Zapadnih sila ne žele održavanje mirovne konferencije u Ženevi koja bi trebalo da bude organizovana od strane šefova diplomatija Rusije i SAD, Sergeja Lavrova i DŽona Kerija. Jedina opcija je njihovo konačno vojno uništenje. Čini se da su Hezbolah, iranska i sirijska armija na dobrom putu da taj cilj i ostvare.