Američka težnja ka svetskoj hegemoniji vodi svet prema Trećem svetskom ratu. Cezar Obama je uvukao SAD u rat sa Libijom, a da čak nije ni tražio odobrenje Kongresa. Rastuća oholost Vašingtona može dovesti do fatalne greške.

Severna Koreja je iz intervencije u Libiji izvukla sledeći nauk: ne smarajte se pravljenjem dila sa Zapadom o odustajanju od svog nuklearnog programa. Odvraćanje je važnije.

A njihova kategoričnost i hrabrost danas predstavlja, po ko zna koji put u našoj istoriji, zalog za budućnost, zahvaljujući kome naša deca neće morati da crvene kada ih neko pita „sećaš li se Libije“.

Prvobitno iskazani cilj ovog bombardovanja bio je da se umanji broj libijskih civilnih žrtava. Ali, mnogi važni činioci u Vašingtonu, uključujući i Obamu, su naznačili da se SAD spremaju za sasvim drugačiji rat: za rat za promenu režima, rat koji može postati dugotrajan.

Pošto američki meci, američke puške i od Amerikanaca obučeni vojnici ubijaju mirne Bahreince, američko proleće u muslimanskom svetu postaje zima nezadovoljstva. Ako želimo da se demokratski ideali ukorene u arapskom svetu, moramo početi sa promenama u Egiptu i Saudijskoj Arabiji

Jeste, verovatno će se u dogledno vreme bitno promeniti etničko-rasna, struktura američkog društva, ali, čini se da je Rusija tu u većem problemu, naročito ako bi krenula reka imigranata iz Kine. Dakle, 3:1 za SAD.

Vašington post izveštava da su tri savetnice - Hilari Klinton, Suzan Rajs i Samanta Pauer - odgovorne za ubeđivanje predsednika Obame, protivno savetima Roberta Gejtsa i drugih pripadnika vojnog establišmenta, da je bombardovanje Libije dobra ideja.

Pravi ispit će nastati ako taj rat koji je planiran radi zaustavljanja ljudskih patnji počne i sam da ih nanosi. Tada nastupa trenutak donošenja važnih političkih odluka, i tada ćemo videti da li su strategija, misija i politička volja u potpunosti skladne.

Pre dvanaest godina, većina zemalja evropske levice podržala je "rat na Kosovu", što je utrlo NATO-u beskrajni put kojim sada nastavlja u ostvarenju ciljeva u Avganistanu. Pošto ništa nisu naučili, mnogi su izgleda spremni za ponavljanje istog performansa.

Čak i u slučaju da zbog tehničkih razloga, ili zbog političkih nesuglasica rezolucija SB UN o Libiji nije bila prihvaćena – to ne bi ništa promenilo: svejedno bi došlo do napada na Gadafijeve snage. Libijski vođa je prešao crvenu liniju.