Новчаном казном од 25% до 100% збира вредности укупно продатог тиража јавног гласила, казниће се за привредни преступ оснивач јавног гласила ако се у јавном гласилу неко лице означи учиниоцем каквог кажњивог дела, пре правноснажне одлуке суда.

Неке сличности између онога што је говорио Недић и што данас говори Друга Србија заиста су упадљиве. "Ми смо зрно песка у узбурканом светском мору", упозоравао је Милан Недић Србе, "немој да се мешамо у туђе ствари, гледајмо своје интересе". Политика, треба да буде "најкрући израз стварности и разума".

Јовановићев дискурс је револуционаран и искључив, а његова партија изузетно подсећа на бољшевике из времена образовања руског парламентаризма. Односи власт-опозиција нерелевантни су, докле год се држава усмерава ка „светлим хоризонтима“.

Ако је Тадић направио радикалан заокрет ка Москви и Пекингу, а по свој прилици јесте, колико нас кошта што такав заокрет није направио пре годину и по дана, када му је кључни партнер у власти била ДСС, неупоредиво кориснија за контакте са Москвом и Пекингом него Чанак, Динкић, Кркобабић и Угљанин?

Да ли су идеологија хомосексулизма и њена друштвена победа можда мање битни од пораза традиционалних погледа на свет? Можда се ту крије кључ за одгонетање тајне одржавања тзв. Поворке поноса: демонстрирамо ли заправо чија ће бити ова земља?

Јасно је да Соња Бисерко не испуњава основни услов за добијање награде јер се она и не залаже за слободу и једнакост свих људи, будући да се права Срба и њихове жртве не третирају једнако као права и жртве других народа.

Подизање споменика „турској војсци“ на Везирцу било би провокација, можда чак и увреда Републике Турске, секуларне, модерне земље, чије је битно обележје то што је одбацила државно-правни континуитет отоманског царства.

Уместо да српске власти одбију захтев за одржавање геј параде, оне су  најавиле учешће појединих својих представника у тој "паради срамоте". Посебно се српска полиција јавља као неко ко ће да обезбеди "интегритет" геј парадера, и тако докаже своју "европску оријентацију".

Грешка је у главама твораца закона. Они изгледа никада нису чули да је негативна слобода – слобода од притиска, принуде и регулативе власти – кључна либерална слобода, те да је слобода већа уколико је законско задирање мање.