Prema podacima Unije poslodavaca Srbije, u poslednje tri godine domaći investitori pre odlučuju da novac ulože negde drugde nego u Srbiji. Najveći odliv kapitala je u oblastima proizvodnje tekstila, grafike, trgovine, drvne industrije, hemijske industrije, farmacije.

Mislim da u Srbiji polako sazreva trenutak, da se pokrene ozbiljna debata o tome da li vredi ulagati nacionalnu energiju u pravcu evropskih integracija.Sve češća su preispitivanja o svrsishodnosti ulaska u organizaciju koja je izgubila politički kompas.

Nema velike razlike u njihovim političkim porukama. To su „Evropa“, „bolji život“, „saradnja sa susedima“, „borba protiv kriminala i korupcije“… Nikolić je obećao da neće menjati statut i smanjivati nadležnosti Vojvodine. Sve u svemu, ima nekih razlika u nijansama, ali su se u osnovnim stavovima veoma približili.   

Važno je lansirati podesnu političku mantru i onda je besomučno kotrljati dokle god proizvodi određeni politički privid, a pri tome donosi i procenat glasova dovoljan da se preživi na političkoj sceni i traži novi partner za sledeću vladajuću koaliciju.

I Šoškićeva biografija odslikava stručnjaka koji verovatno nema nameru da mnogo talasa, a javnosti je odmah stavljeno do znanja da bi bilo bolje da se na tom položaju nađe neko ko ne bi pravio probleme, pa makar i neznatne, kao što je to činio Jelašić.

Rezolucija o Srebrenici samo uslovno ima političku funkciju. Njena prava svrha je „edukativna.” Ona je u prvom redu bila zamišljena, i to sa „genocidom” kao neophodnim sastavnim delom i normativnim stožerom.

Sam Koštunica se odreče političke večitosti kad smože snage da vrati mandat narodu, ali je moguće da  neki oko njega, poverovaše 2006. da će im Šekspirova večito jesti iz ruke.

Autor poziva na istorijski dogovor o trajnom ujedinjenju pokrajina Srbije i Vojvodine u Saveznu Republiku Srbiju. Berisavljević apeluje na promenu stanja kolektivne političke svesti, pre svega srpskog naroda, kako bi se pristupilo radikalnim ustavnim reformama

Nemojmo da se pitamo šta ova deklaracija donosi nama. To je jasno kao dan. Ali jesmo li razmislili šta ova deklaracija donosi njima? Ne, ne mislim na žrtve i porodice srebreničkog pokolja. Mislim na one koji su deklaraciju tražili.

Kompradori su, u 19. veku, bili Kinezi koji su pomagali stranim trgovcima u osvajanju i eksploataciji kineskog tržišta. Ali, zlu reputaciju kompradori su stekli prvenstveno zato što je glavni artikal koji su Kinezima preprodavali bio – opijum.