Takozvana „lisabonska odluka“ Saveznog ustavnog suda u Karlsrueu znači da će ključna pitanja iz delatnosti i nadležnosti suverene nacionalne države, poput onih kakva su pitanja rata i mira, budžet, kazneno pravo, i ubuduće ostati pod kontrolom nacionalnih ustavnih sudova.

Postoji li neka veza između Ahmadinedžada i Berluskonija? Pa, zar nije nečuveno i besmisleno bilo kakvo poređenje Ahmadinedžada sa jednim demokratski izabranim zapadnim vođom? Nažalost, nije: ta dvojica su deo istog globalnog procesa.

Prevladao je osećaj da će odlazak Buša raščistiti put ka protivljenjima inicijativama SAD. Obama misli da će druge zemlje postupiti kako on želi samo zato što je prijateljski nastrojen i što nije Buš. Šest meseci kasnije, sasvim je jasno koliko je ta pretpostavka pogrešna.

Da li je prošle nedelje u Moskvi bilo značajnih koraka napred? Neizvesno. Kao što su izveštaji o uspešnosti preuveličavani, tako su preuveličavane i tvrdnje da je Obama načinio opasan kompromis kako bi postigao jalovi trijumf.

Ne samo da su Sjedinjene Države postale globalno najveći kreator propalih, neuspelih država, već i dalje nastavljaju da podržavaju krnjenje nacija-država koje će izneveriti sopstveni narod, a takvih je mnogo – da pomenem Egipat i Meksiko, Pakistan i Irak.

Udaljavanje od Zapada bi teško koštalo Rusiju, ali ne bi bilo besplatno ni po SAD. Izolovana Rusija bi činila mnogo težim da se takve međunarodne institucije kao što su UN koriste za sprovođenje interesa SAD. 

Spremnost Vašingtona da okonča makroekonomsku neravnotežu zavisi od njegove spremnosti da stvarno prihvati jedan pluralistički svet - svet u kome centri moći u Evropi, Kini, Japanu, Latinskoj Americi, Bliskom istoku. Ali do toga neće doći sve dok se Amerika ne odrekne svoje imperijalne misije.

Istina je da bi obe države mogle da uče jedna od druge. Teksasu još uvek nedostaju veliki kalifornijski univerziteti, a zaostaje i u kulturnoj sferi. Kalifornija bi mogla da usvoji ne samo teksašku minimalnu državu, već takođe i manje jednostran pristup politici i srdačniji odnos prema Meksiku.

Bilo kakav delotvoran sporazum mora da pomogne ugroženim zemljama, posebno najsiromašnijima, da se prilagode klimatskim promenama, kojima su najmanje doprineli, a najviše su pogođeni. Ta podrška mora da bude dodatna, a ne „prepakovana“ humanitarna pomoć.

Budućnost je neizvesna - najverovatnije će oni na vlasti obuzdati narodnu eksploziju. No, to više neće biti isti režim, nego samo još jedna korumpirana autoritarna vlast. Važno je imati na umu da smo svedoci velikog emancipatorskog događaja.