Простије речено, ако не желе да живе у Христовом свету, живеће у Хомеровом. Последице ове дехристијанизације западне цивилизације као глобалног хегемона већ смо имали прилике да осетимо на својим леђима. Можда неки од њих мисле да свет тако и треба да изгледа. Ако не мисле, најбоље би им било да се – радују Христовом доласку

Економисти су годинама живели у наивном уверењу како су решили велики проблем привредних циклуса и створили нови „нециклични свету" у коме привреде остварују стабилан раст уз ниску инфлацију (тзв. great moderation)

Европска унија је до сада била на становишту да питања Косова и уласка Србије нису формално повазана. „Није било формалне условљености,“ рекао је Гарлаг, додајући да Срби сада разумеју да, да би постали члан Европске Уније, на крају морају признати Косово.

Докле сеже нужно суочавање са тешким злочином, а где почиње (гео)политичка злоупотреба тог злочина?

Главни виновник недаћа које Срби на Косову и Метохији доживљавају у последње време не седи ни у Вашингтону, ни у Бриселу, ни у Приштини (уз сво зло које нам одатле долази), већ нажалост у Београду

Тако је Александар Вучић, као председник Републике, на телевизији Пинк добио око 14 сати програма, а исто толико и на Б92. Телевизија Хепи преносила је активности председника шест и по сати, док је на Првој био сат времена мање.

Преко ових „аутоколонијалних трансмисија“, наши компрадорски пропагандисти и денунцијанти, у савезу са политичким колаборантима и капитулантима, настоје да у јавности систематски замагле препознавање истинске агресије и главног зла. Њихов циљ је да од народа направе „становништво“ које само занима „брига за корито и храну“ 

Циљ забране транспорта нафте руског порекла Јадранским нафтоводом је и смањивање профитабилности српске нафтне компаније у тренутку када осваја тржиште БиХ

Последњи којем је то пошло за руком на овим просторима био је Јосип Броз. По Милу Ђукановићу се, вероватно, неће називати цео један период или идеологија, али по многим критеријумима, једини прави наследник покојног маршала управо је овај Никшићанин.

 Један од начина деловања је свакако предлог који је професор Слободан Самарџић веома аргументовано у неколико наврата износио у својим наступима, а односи се на прекид преговора са Приштином док год не буду створени услови да и албанска страна почне да спроводи постигнуте договоре и споразуме чију реализацију је иначе гарантовала тзв. међународна заједница оличена у представницима Квинте и САД.