Vladimir Putin je i ovoga puta pokazao da je bar za glavu viši od svih konkurenata na svetskoj političkoj sceni. Zapravo da po sposobnosti, znanju, političkom obrazovanju, dobrim namerama i realnom gledanju na događaje na međunarodnoj sceni- nema konkurenata.

Bilo je veliko iznenađenje kada smo čuli za akciju holivudskih zvezda koje se na ovaj ili onaj način, zbog ovog ili onog razloga, protive jednostranom rešenju kosovskog problema. DŽordž Kluni, Šeron Ston, Šon Koneri, Robert De Niro, Bred Pit, Anđelina DŽoli i drugi, svojim izjavama koje odudaraju od „političkog mejnstrima“ stiču sve više pristalica.

Onome ko nije razumeo Volfovicevu doktrinu ostaje samo da se čudi što je i Vladimir Vladimirovič Putin u galeriji Stejt departmenta dobio mesto novog Hitlera. Ovakvo poređenje, međutim, nije novo i ne predstavlja izuzetak, već je pre pravilo i spada u uobičajene metafore američkih državnika i predsednika.

Sumnjivim kapitalom kupovane su i medijske kuće, firme koje imaju nekretnine ili gradsko građevinsko zemljište. Novac je ulagan u zemljište gde su planirani veliki infrastrukturni objekti. Na meti su bile i parcele na Staroj planini.

Da li je političkom analitičaru Branku Radunu udarila u glavu dugotrajna letnja vrelina, na čije moguće posledice upozoravaju lekari, kao što je grupi bivših članova DSS udarila u glavu gradska vlast, misli li Radun to što piše, šta zaista misli, ako uopšte misli, teško je reći.

Peking je već izrazio zabrinutost zbog Obamine najave o uspostavljanju američke baze u Australiji, dok je kineski premijer oštro upozorio da je Kina protiv bilo kakvog mešanja "spoljne sile" u teritorijalne sporove koje ta zemlja ima sa susedima.

Nije se promenila samo količina crtanih filmova koja se svakodnevno iz tv-ekrana izliva na čula naših najmlađih. Promenila su se vremena, politika, ideološke paradigme, a time i sam sadržaj crtaća.

Ispade da nam je svejedno - živeli u diktaturi ili u demokratiji. Jedino što se u diktaturi znalo ko je kriv, a ovde se ništa ne zna. Ni pod kojim uslovima pare stigoše, ni u čiji džep odoše. Kakva kriminalna zavrzlama, kakav triler!

Opšta konstatacija: “Kakvi su nam mediji, takva nam je kultura”, samo je pozna reminiscencija platonovski legitimisane korelacije.

Mesta stvarne političke moći novog veka moguće je sagledati kroz tri direktna kontraprimera. Tako recimo, za razliku od američke javnosti, nemačka javnost većinski se protivi sankcijama Rusiji, i razlog za to ne počiva isključivo u ekonomskoj vezi dve zemlje, već proističe i iz složenijeg procesa društvenih transformacija u Evropi.