Владимир Путин је и овога пута показао да је бар за главу виши од свих конкурената на светској политичкој сцени. Заправо да по способности, знању, политичком образовању, добрим намерама и реалном гледању на догађаје на међународној сцени- нема конкурената.

Било је велико изненађење када смо чули за акцију холивудских звезда које се на овај или онај начин, због овог или оног разлога, противе једностраном решењу косовског проблема. Џорџ Клуни, Шерон Стон, Шон Конери, Роберт Де Ниро, Бред Пит, Анђелина Џоли и други, својим изјавама које одударају од „политичког мејнстрима“ стичу све више присталица.

Ономе ко није разумео Волфовицеву доктрину остаје само да се чуди што је и Владимир Владимирович Путин у галерији Стејт департмента добио место новог Хитлера. Овакво поређење, међутим, није ново и не представља изузетак, већ је пре правило и спада у уобичајене метафоре америчких државника и председника.

Сумњивим капиталом куповане су и медијске куће, фирме које имају некретнине или градско грађевинско земљиште. Новац је улаган у земљиште где су планирани велики инфраструктурни објекти. На мети су биле и парцеле на Старој планини.

Од 2012. Србија се налази у перманентном ванредном стању, које се индукује аферама, медијским кампањама, ванредним ситуацијама, политичком нестабилношћу, увођењем примитивизма и вулгарности у јавним комуникацијама.

Пекинг је већ изразио забринутост због Обамине најаве о успостављању америчке базе у Аустралији, док је кинески премијер оштро упозорио да је Кина против било каквог мешања "спољне силе" у територијалне спорове које та земља има са суседима.

Није се променила само количина цртаних филмова која се свакодневно из тв-екрана излива на чула наших најмлађих. Променила су се времена, политика, идеолошке парадигме, а тиме и сам садржај цртаћа.

Испаде да нам је свеједно - живели у диктатури или у демократији. Једино што се у диктатури знало ко је крив, а овде се ништа не зна. Ни под којим условима паре стигоше, ни у чији џеп одоше. Каква криминална заврзлама, какав трилер!

Општа констатација: “Какви су нам медији, таква нам је култура”, само је позна реминисценција платоновски легитимисане корелације.

Места стварне политичке моћи новог века могуће је сагледати кроз три директна контрапримера. Тако рецимо, за разлику од америчке јавности, немачка јавност већински се противи санкцијама Русији, и разлог за то не почива искључиво у економској вези две земље, већ проистиче и из сложенијег процеса друштвених трансформација у Европи.