Па, кад се, као недавно у Аранђеловцу, Динкић и Љајић удруже, испада да је то коалиција најмање четири партије, не рачунајући припадајућег Верка Стевановића, „фармера“ Бошка Ничића, те персоне гратис.

Доњецк и Лугањск су велики градови, нарочито милионски Доњецк и Украјинској војсци ће бити јако тешко да га заузме уколико се борци самоодбране буду припремили за градску и герилску борбу. Међутим, то не може вечно да траје. Уколико Русија не уради нешто више на крају ће и Лугањск као и Доњецк пасти.

Највероватније да напад на једног од главних оптуженика МТБЈ генерала Радислава Крстића представља смртну поруку другом човеку – Радовану Караџићу. Караџићу су показали шта га чека ако његова одбрана буде онолико успешна као и сада.

Првој групи не треба ништа посебно објашњавати зато што су то углавном људи који веома добро познају систем у Србији. Не само тренутно владајући, него и стварну суштину и проблеме сваког већег система, имају упоредна знања и сасвим су способни да сагледају све замке суштински владајућег страног интереса у Србији.

Јат ервејз већ дуго времена служи као крава музара политичких странака, а једина права прилика за приватизацију пропуштена је пре пет година, када је вредност била процењена на око 150 милиона евра, и када је Аерофлот био спреман да откупи 51% и реструктуира српског превозника.  

„Чарлстон за Огњенку“ и „Завет“ свакако се најупадљивије разликују управо по посебним, индивидуалним стиловима које негују њихови аутори.

Крај примирја нажалост значи и почетак једног великог рата односно почетак интезивирања борби које ће сасвим сигурно однети огроман број цивилних жртава. Самоодбрана поседује оружје али питање је да ли поседује довољно људства да издржи константне нападе горе наведених снага.

Београд и Сарајево ће се приближавати брзином којом се Београд буде удаљавао од Бањалуке. Тадић је раније успоставио солидне односе са Тихићем, чиме је Силајџића пред међународном заједницом означио као лидера који опструише регионалну сарадњу.

Председник своје неулагање вета правда „због краткоће времена које сам имао да проценим уставност” и жељом да  „одлуку о уставности Закона препустим Уставном суду”. 

Док су народи, од гризлија растргане Југославије, постали ујармљени волови, којима управљају други док ору сопствену земљу, која опет рађа другом, филмске приче попут ове нису ништа друго до бич по једним те истим леђима.