Монашки чин не може бити одузет, то је антиканонска радња, која није предвиђена канонима и није постојала у предању Цркве. Канони изричито предвиђају да се у црквено-судским процесима нико не сме казнити са више од једне казне.

 Мало ко ће од те публике, нажалост, да примети да у Подгорици имамо атентаторе без оружја, а у Београду оружје без атентатора. Одвећ необично. Но шта се стварно дешава, открићемо врло брзо. Подгорици су терористи били потребни због избора. Чему би само, питам се, требало да послуже атентатори у Јајинцима?

Та «издаја слободе», коју је починио Б92, лепо се очитује баш на њиховој интернет страници. Она је изузетно посећена због вести, које свакодневно читају на десетине хиљада људи. Али, са увођењем могућности да се вести коментаришу почело се примећивати нешто необично.

Председник САД Барак Обама издао је саопштење у којем је навео да оштро осуђује стравичан злочин у просторијама листа и да су мисли и молитве Американаца усмерене ка жртвама овог терористичког напада и грађанима Француске у овом тешком тренутку. Такође је наведено да је Француска најстарији амерички савезник у борби против тероризма који угрожава заједничку безбедност у свету.

Независно од одлуке суда, не може се сматрати да је Србија изгубила. Реч је само о избављењу од штетних геополитичких илузија. Уздање у МСП у старту је изгледало мало продуктивним, за разлику од других механизама за осигурање српских интереса на Балкану.

 Да ли ико има право да конфискује нечију имовину, само зато што је она у власништву правних и физичких лица која припадају другој нацији?

Мени најомиљнија замерка упућена на рачун НОПО, је она по којој је режим наводно дозволио оснивање странке. Нема шта ''режим'' да дозволи или да не дозволи. Нисам сигуран ни да се РИК ишта пита, осим што му је дужност да провери и изброји потписе подршке некој странци.

Ту не би тебало да буде неких већих проблема. Ево зашто. Најпре, од свих земаља нашег региона - подсећа нас аутор књиге «Култура и идентитет» - једино је Србија развила аутентичну, у балканском тлу укорењену културу, културу самониклог народног генија.

Прича са цртежима Мухамеда је у основи потпуно иста прича. Од нас нико не тражи да „разумемо“ и „одобравамо“ муслиманско инсистирање на томе да се њихов Пророк не сме ликовно приказивати, то је део њихове културе и веровања и то је нешто што се мора поштовати, уколико заиста претендујемо да будемо „толерантно и отворено друштво“, које „нема ништа против“ да у њему живе и муслимани.