Ta promena kursa Srbije treba da bude ključni cilj svih nacionalno osvešćenih i patriotski opredeljenih ljudi. Ako izbori predstavljaju korak u tom pravcu, onda na izborima treba učestvovati i na njima, ako je moguće - pobediti.

Pobeda Hamneijeve struje će verovatno učiniti da diplomatski napori Zapada ostanu neuspešni, a da li će doći do rata verovatno zavisi ne samo od monolitnosti iranskog otpora, već i od raspleta u Siriji.

Tu nastaje jedna rupa koju je nemoguće premostiti, jer će vam oni odmah reći: “Aha, vi koji ste protiv nas - vi ste fašisti!“ Eto, Vukadinović koga ste spomenuli je označen kao fašista... A on je pravi levičar, tvrdim to. 

Sada američki imperijalizam ima potrebu da širi haos po svetu izazivanjem ratova i „kažnjavanjem“ zemalja koje ne prihvataju američki referentni okvir koji reguliše i kontroliše život običnih građana. Kada američke vojne snage, nakon primene gore navedenih operacija, napadaju ili „brane“ neku zemlju, oni se oslanjaju na trupe na zemlji.

Tu ne bi tebalo da bude nekih većih problema. Evo zašto. Najpre, od svih zemalja našeg regiona - podseća nas autor knjige «Kultura i identitet» - jedino je Srbija razvila autentičnu, u balkanskom tlu ukorenjenu kulturu, kulturu samoniklog narodnog genija.

Tokom proteklih godina sitne krađe u osiromašenoj Vojvodini uzele su toliko maha da se krade sve što može da se proda ili pojede, dok lopovi dobro znaju da se sve ukradeno ispod 15.000 dinara smatra sitnom krađom, a da policija i tužilaštvo ne mogu pokretati u nikakve postupke.

Kao i drugi krstaši globalicizma, i Pančić veruje da je vitez koji se bije sa dvoglavom aždahom. Jednu glavu čine svetski «turbolevičari» tipa Čomskog ili Naomi Klajn. Drugu glavu čine lokalni desničari.

Pre manje od mesec dana stvari su bile dobre. U junu zemlja je izabrala antiislamističku većinu u novom Libijskom reprezentativnom domu, telo za koje se činilo da će izbeći nefunkcionalnu politiku koja vodi do zaoštravanja pre nego pomirenja što je karakterisalo prethodno telo - Opšti nacionalni kongres.

Iluzorno je na Balkanu forsirati model britansko-francusko-nemačkog pomirenja i zajedničkog pristupa istoriji, a istovremeno nastavljati neoosmanističku pristrasnost u stvarima balkanske savremenosti.

Inicijativa da se višestruko oštećeni objekti Dungjuena stave pod zaštitu potekla je od akademske zajednice Nanđinga, što je u Srbiji danas skoro nezamislivo, jer je njena akademnska zajednica na svoj specifičan, inače nimalo akademski način, okrenuta evropskoj budućnosti za koju se smatra da je nacionalna istorija potire.