Sučena sa koordinisanom akcijom spolja i iznutra, nova vlada Srbije će zato, pored ostalih, u svom mandatu imati još jedan veoma težak zadatak - odazvati se na zahteve za autonomijom, koji su ipak previše glasni i previše traju da bi bili ignorisani, a ne ugroziti dalji opstanak zemlje i ne rizikovati  njeno dalje rasparčavanje.

Nakon prošlogodišnjeg, vrlo ambiciozno pokrenutog, ali neslavno propalog premijernog izdanja Filmskog festivala Srbije (FFS), opstanak ovog projekta bio je ozbiljno doveden u pitanje. Stara mudrost nam govori kako je najteži drugi roman, film ili album.

Amerikanci po cenu potencijalnog nuklearnog sukoba ne žele da svoj vojni primat prepuste Kini. Međutim, SAD su došle do zida i do krajnje tačke diplomatije jer čim neka zemlja počne da preti nuklearnim oružjem to znači da se njena spoljna politika nalazi u dubokoj krizi.

Ovim stavovima ja sam, čini mi se, uspeo da EU ubedim da više ne mora da podržava nekoga od kandidata na izborima, da smo svi mi koji nešto značimo na političkoj sceni otprilike sličnih stavova, ali se i razlikujemo. Ali to neka procenjuju birači, a ne EU.

Vrhovna zakonodavna vlast je u potpunosti dezavuisana tako što je parlamentarni rad odložen na određeno vreme dok se ne završe izbori i uspostavi otvoreni autoritarni naprednjački poredak. Radi se o lako uočljivom srazu između ova dva državna sistema, jednog  skrivenog i drugog koji prepoznajemo u svakodnevnom političkom i društvenom životu. 

Elem, šiboletni se Antonić u svom tekstu „U čemu je spor“ dohvatio, u patriotskim krugovima rizične teme - pokušaja da sa Tadićevog i Jeremićevog imena spere ljagu „kvislinga“. Neće baš biti da je tako, pružaju ta dvojica, tvrdi Antonić, izvestan otpor Imperiji. 

Recimo kandidat Vuk Jeremić zastupa takođe politiku evropskih integracija, vojne neutralnosti, očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, dovođenja stranih investitora, saradnje i sa zapadom i sa istokom, ali je u dosadašnjem političkom delovanju (kao i sadašnja vlast) pokazao da ne sprovodi ono što govori

Ispada da je u očima mnogih medija (simptomatično, u tome su prednjačili „Blic“ i „24 sata“) Aleksandar Stojanović odjednom postao „prokazana“ ličnost pa kao da je samim tim data dozvola da mu se traže „dlake u jajetu“ i da se one onda predstavljaju kao „nedopustive greške“.

Politika kao izuzetno važna društvena delatnost ne može da postoji bez uspostavljanja političke i moralne doslednosti i njihovih granica, jer onda ulazimo u prostor politike koja je vezana samo za ogoljene trenutne političke interese.