Хрватска је до сада имала велику подршку партнера иу ЕУ, који су јој ради уласка опростили чак и етничко чишћење Срба у „Олуји“, али истовремено за завршавањем процеса њеног пријема,почели су да стижу и рачуни које треба платити, и то државном имовином, која је, попут Грчке, сада стављена на распродају. 

Веза коју Драгојевић формира од догађаја на почетку и на крају XX века, има за циљ да потврди давно образложену сумњу да су Срби гинули због властитих грешака, избегавајући да се истакне улога Аустрије, Мађарске, Бугарске, Немачке,Турске, Хрватске, Италије и осталих „братских“ ЕУ земаља у погрому Срба.

Рецимо кандидат Вук Јеремић заступа такође политику европских интеграција, војне неутралности, очувања Косова и Метохије у саставу Србије, довођења страних инвеститора, сарадње и са западом и са истоком, али је у досадашњем политичком деловању (као и садашња власт) показао да не спроводи оно што говори

Да је Србија правна држава у којој се поштују Устав и Закони – у којој све институције и службе раде свој посао – до постављања споменика не би никада ни дошло.

Тридесет седми по реду међународни филмски фестивал ФЕСТ, највећа филмска смотра у Србији, не тако давно и у блиском окружењу, ове године је 20. фебруара отворен новим филмом Британца Стивена Далдрија "Читач".

Политички програм који износи Александар Поповић је по систему „ни рибе ни девојке“, „нити смрди нит’ мирише“, „ни вода, ни вино“ са главним циљем да критика према постојећем режиму буде благотворитељна. Он се каратерише, његовим сопственим речима казано, да се он не бори за промену власти, већ жељом за променом политике. Ако је тако, а тако јесте, зашто се Александар Поповић уопште кандидова? Па управо због тих 1%.

Неки су захтевали да се поново попише становништво Вуковара, тврдећи како је наведени постотак Срба нетачан, други су негирали да се у Вуковару уопште говори српским језиком, већ да сви у анкетама изјављују да говоре хрватским.

Да је ово срећна земља и да имамо озбиљну политику, млади Младеновчанин би био веома интереснатан у шоу бизнису, али ми смо толико пропали да је дечко својом апсурдном појавом већ добрано узбуркао устајалу жабокречину, потпуно пореметивши рачунице „озбиљних политичара“у погледу излазности, а ко зна шта све до краја може да се деси.

На улице Париза изашло је тим поводом не „десетине хиљада“, већ много више – светски медији јављају да је на демонстрацијама било најмање 350 000 људи, што је процена полиције, док организатори тврде да их је било чак 800 000.