У двадесетом веку потребна равнотежа између традиције и потребе за новим је била више пута поремећена због лоше схваћеног „авангардизма“ – промукли, нестрпљиви авангардизам, по сваку цену. Деструкција је постала апотеоза ратничког авангардизма. Она се устремила да поцепа читаву вековну културну традицију.

Отворено писмо кандидата за градоначелника Београда Арнесу Санесу Бјорнстаду, амбасадору Норвешке, поводом интервјуа у викенд издању Данаса.

Изградњом индустријских паркова би се повећала атрактивност ових крајева, јер би инвеститори свакако били ради да добију потпуну инфраструктурну подршку, чиме би своје инвестиције учинили исплативијим. Са друге стране, Србија би зауставила демографско одумирање читавог једног региона чиме би учврстила своју источну границу.

Српско новинарство, какво смо га познавали последњих деценија, пропало је. Ово што данас опслужује медијску индустрију у Србији сурогат је чија друштвена улога тешко може да се сведе и на најшире схваћен појам „слободе штампе“.

Неконтролисани прилив избеглица са Блиског истока и из Африке срушио је де факто један од основа интеграције у ЕУ – Шенгенски споразум. Нефункционална еврозона је у тешкој егзистенционалној кризи. То су два пројекта ЕУ који се сматрају међу најважнијим за интеграцију у ЕУ и она су снажно уздрмана и дубоко нагрижена изнутра.

За две године видим БиХ као кандидата за ЕУ и чланство у НАТО-у, као јединствену државу са два јака ентитета. Што се тиче Додика, он ће сам одредити своју будућност.

 У мноштву ставова који прате анализу локалних избора у Београду посебно се истиче оцена да су они показали потпуну немоћ и велики крах етаблираних политичких странака. А посебно је истицан политички и изборни дебакл Демократске странке која први пут након увођења вишестраначког система није успела да уђе у Градску скупштину Београда. Могли смо чути од представника ове коалиције коју је предводила Демократска странка да се у ствари покушава створити политичка сцена у којој неће бити места за политичке странке без којих је немогуће да функционише стабилан демократски систем

Сад је сасвим јасно да је Влада Дачића и Вучића до сада најогољенији носилац колонијалне политике у Србији, а да су њене узде отворено зграбили прекоокеански банкари и домаћи фанатици идеологије слободног тржишта.

Широм Балкана, политички режими који су се смењивали тражили су лак и јефтин начин да наметну своју идеологију и вредности јавним просторима, и одузму легитимитет претходним режимима, преименовањем улица, тргова и булевара.

Србија не сме да дозволи да 2018. буде трећа година заредом у којој се понавља језива чињеница да се родило најмање беба у последњих 100 година.