Власт организује цео перформанс са "омчом", од почетка до краја (ако буде краја икада!)! А код симболике је најважније да се њеном "дозираном и стручном употребом", широким народним масама (председник Вучић би рекао "плебсу"), дигне тензија, јави страх и крене паника! 

Аутор чланка доставља и табелу у складу са којом Русија плаћа „једну од највећих цена за руски гас у Европи“, али не објашњава како ће Србија уштедети од увоза америчког ТНГ, за који сама признаје да је „компримован, па тиме и скупљи“.

У Србији, земљи у којој је састављање краја са крајем нејупражњаванија спортска дисциплина, спортске патике постале су важније од живота.Србијa је остала без ваздуха, све отишло у “Ер макс” – шала је која кружи међу млађом популацијом, добро упућеном у значај који ове патике данас имају у Србији.

У Србији, када изразите критику Вучићевом режиму – пробудићете се као силоватељ, манијак, насилник, лопов, фашиста, издајник, јер ће вас преко ноћи, оркестрирано уништити његови медији. Да ли је то демократија?

Док је била амбасадор у САД, задесила ју је и једна “афера”. Непозната особа послала је на адресе хрватског министарства спољних послова и више новинских редакција видео записе са којих се види како њен супруг службеним аутомобилом вози децу у школу. Пријава је, разумљиво, довела до брзог реаговања надлежних органа: смењено је лице које је податке проследило.

Знате шта се све деси некоме ко се у Србији усуди да каже макар и делић онога за шта Ведрана у Србији добија аплаузе. Ја морам да будем коретна – говор мржње допуштамо само гостима.

Макронова дводневна посета Србији је дошла у најнезгодније време за њега, немири у Француској нису стабилизовани, а велики блам са местом Вучића и Тачија на трибини поводом обележавања годишњице победе над фашизмом није испеглан

Кога је на Западу брига што „минирањем“ Јужног тока Србија губи финансијске бенефите и гасно-енергентрску сигурност. Треба је додатним притицима и уценама натерати да потпуно „дигне руке“ од Русије и тако у целини угрози своју економију. Ако се Србија, са таквим свестраним традиционалним односима са Русијом „сломи“, шта преостаје другим земљама.

Примера забрана ради забрана има на хиљаде и сви они доприносе нечијој заштити, а заправо доприносе повећању осећања кривице, што за консеквенцу има једну врсту друштвене укочености, парализованости и страха, јер онај ко се осећа кривим осећа да нема право ни на шта, осим да буде кажњен.

Један од аутора и уредника НСПМ Никола Танасић коментарисао је посету француског председника Емануела Макрона за француски портал BoulevardVoltaire, НСПМ овај кратки интервју преноси у целини.