У сваком случају, непосредни задатак свих српских политичара, интелектуалаца и јавних делатника у наредном периоду биће да се ова хашка пресуда у историјском и етичком смислу дисквалификује, а у правном смислу поништи, као и остале скандалозне одлуке овог суда који, овакав какав је, никада није ни требало да буде формиран.

Коме Панчић мисли да се руга у лице овим незаборавним текстом? Откуд му идеја да равноправност народа може да произведе бесмислице које ћемо поштовати и дискриминацију пред којом ћемо жмурети?

Вучићева власт почивала је до сада на подршци коју је добијао са запада. Он сада покушава да се реоријентише нарочито према Кини. Крлежа би рекао да тражи новог господара како би наставио да ротира око туђе осовине на све четири стране компаса.

Изгледа да је од некадашње Велике Србије и границе Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица за Војислава Шешеља данас сасвим прихватљива преткумуновска Србија или боље рећи Београдски пашалук.

Љубинка Трговчевић је описујући надмени и хвалисави тип Срба у ствари демонстрирала мноштво аутостереотипа, а све у тежњи да се суочимо са реалним стањем у нашем друштву и то без јасно изражене жеље да упознамо друге народе, закључујући да смо бољи од осталих.

За закључивање и ратификацију темељног уговора - за СПЦ су ПОТПУНО НЕВАЖНИ постојећи или будући црногорски прописи, као што то потврђује ратификовани Темељни уговор ЦГ и Свете Столице потписан у Ватикану и у коме стоји „Црна Гора признаје јавно правни субјективитет Католичке цркве, у складу са начелима УСТАВА и КАНОНСКИМ ПРАВОМ Католичке цркве“

 У преводу, ми ћемо потпуно прихватити да будемо плављени изнова и изнова, али се супротставити ММФ-у нећемо јер би то било враћање у средњи век. А и хвале нас, а то онда значи хвале Вучића.

Поставља се питање да ли влада која не може да се сложи око основне концепције, која не зна на који начин водити економску политику, има способности да доноси и много специфичније и софистицираније мере?

Дакле, индикатор је потпуно бескористан. То је само број који се у неком тренутку учинио као атрактиван некаквом службенику у „министарству за пропаганду,“ неформалном министарству које у овој влади има најбоље резултате.

Ово ружење дечјег света говори нам да за специјално васпитање у Србији није задужен само Јелко Кацин. Изван чисте политике постоји неосвојен простор капиталистичког система вредности, необичне аксиологије имуне на дугу традицију.