Šta je „kompromis“ na koji smo spremni? Postoji li „crvena linija“? Da li je još na snazi rezolucija ove skupštine da svako rešenje pitanja Kosova i Metohije mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244 SB UN?

Bilo je u dosadašnjim izbornim kampanjama slučajeva kada ovaj ili onaj političar uradi nešto nepromišljeno i, takoreći, izglupira se. Ali da se cela stranka izglupira, to nismo doživljavali, sve do subote 1. februara.

Ako su posle Strategije proširenja EU iz 2016. i Sofijske deklaracije iz 2018. godine čelnici EU uspeli da probude usnule evroentuzijaste regiona, ovom  najnovijom deklaracijom neće uspeti da ih uspavaju. 

A zašto je bitno ostati u političkoj stranci, makar i mirujući, čak i kada ste na politički moćnoj poziciji kao što je predsednik Republike ili direktor BIA-e? Zato što je politička stranka praktično glavni “kadrovik” funkcionera i izvor političkog uticaja. Napuštanjem stranke svaki funkcioner bi, bez obzira na kojoj je državnoj ili javnoj funkciji, smanjio i čak izgubio političku moć

Položaj prisutnosti ruskog jezika u školstvu Srbije je neprihvatljiv za jedno civilizovano društvo. Činjenica je da se ogromnom broju dece i omladine u Srbiji uskraćuje mogućnost da se upoznaju sa velikom ruskom kulturom i civilizacijom.

U svakom slučaju, Albancima ostaje da dublje razmisle o suštini američke politike, mada sam uverena da mnogi obični građani Kosova i Metohije vrlo jasno razumeju da dovođenje na vlast političkih elita iz šume, nije bilo osmišljeno u cilju izgradnje demokratije slobode i jakih institucija. Preko korumpiranih „elita“ mnogih država  zapadne zemlje sprovode politiku neokolinijalizma, koristeći tuđe resurse

Nesvršeni student po obrazovanju, a ružičasti TV voditelj po profesiji, za direktora Lutrije. Keramičar i opskurni trgovac kafom sa maglovitim školovanjem za čelnika obaveštajne službe. Nezaposleni akademski slikar za direktora Centra za promociju nauke.  

Na stranu očigledno odsustvo nadahnuća i svakog traga od suptilnosti, ali film Andželine DŽoli nastao je ne u njenoj nego u glavi profesionalaca, i sa suštinski istom namenom kao razne slične produkcije nezaboravnih devedesetih godina.

Da bi javna preduzeća služila javnim ciljevima iz njih moraju biti isterane političke stranke. Partijske oligarhije već su izvršile divlju privatizaciju javnog sektora, tako što je on pretvoren u rezervoar privilegija za stranačke prvake i njihove pristalice i glavni izvor korupcije u društvu

Vrijeme je da Vučić promijeni ploču i da od vučića postane vuk. U svakom njegovom javnom nastupu, njegova se nemoć sve više očituje. Njegovi „prijatelji“ su ga napustili, Njemačka na prvom mjestu koja jasno odobrava velikoalbanski ekspanzionizam.