Ekonomsko usporavanje u EU, kriza i mogući raspad evrozone, kao neuspešnog i taštog elitističkog projekta, i određeno zatvaranje pojedinih velikih ekonomija na svetu ne ulivaju poverenje u liberalni globalni trgovinski i investicioni sistem. Potrebne su u rezervi nacionalne strategije o tome šta činiti ako se nastavi navedeni nepovoljni razvoj stvari. 

Pitanje iz naslova unekoliko izražava izvesnu bojazan: imali smo tandem Vukadinović - Antonić, a sad ostalo sve na Đorđu. Sad, nije baš da je on (Đorđe) loš na peru i u živom nastupu, ili, daleko bilo, da je Antonić veći patriota, ali, nekako, nam nedostaje Sloba, taj proniciljivi duh, da se ne lažemo, način na koji se vidi koliko pati što mu šetamo po džigerici. 

Ako se proda Telekom, verovatnoća da tržište telekomunikacija bude monopolizovano ili kartelizovano nije mala, a novi strani vlasnik će najverovatnije otpustiti veliki broj radnika radi postizanja što većeg profita.

Da bi se pozicija Narodne Republike Kine danas razumela bitno je uzeti kao polaznu tačku reforme koje je započeo Deng Sjaoping. Na sednici Komunističke partije 13. decembra 1978. on je rekao da je Kini „potreban veliki broj ljudi koji se usuđuju da misle, istražuju nove načine i proizvode nove ideje”, a u suprotnom „neće biti moguće izvući zemlju iz siromaštva, a još manje prevazići napredne države”.

Mora mu se, i mrtvom, čestitati na beskompromisnosti i dosljednosti sa kojima je taj Srbisimus mrzio Bošnjake, Albance, Hrvate, Crnogorce i Evropu isključivo zato da bi time prema svom narodu pokazao ljubav kakva nikad ni u jednom srbskom srcu nije planula od Kosova naovamo...

Kada čujete da će država „mudro“ zadržati 10% akcija kako bi imala pravo veta na mnoge bitne odluke u Telekomu, treba da znate da je to osnovna poluga kako bi se kupovina omogućila tačno određenom kupcu koji je u dobrim odnosima sa prodavcem.

Dodamo li tome novi Hladni rat, prave ratove i izbegličke talase, deluje da Zid i dalje postoji, makar u glavama. Teže ga je videti zbog blještavila tržnih centara i pametnih telefona koji su potpuno isti u Parizu, Berlinu ili Beogradu.

Uzeti zajam od sopstvenog naroda naročito nije ponižavajuće ako je vaša ekonomija u depresiji, ako su kamatne stope po kojima možete uzeto zajam rekordno niske i ako postoje svi argumenti da se sada troši, a oporezuje kasnije. Ponižavajuće je, međutim, da vlada prepolovi pola miliona radnih mesta.

Pre trideset godina, novembra 1989, srušen je Berlinski zid. Bio je to događaj koji je promenio tok evropske, pa i svetske istorije