То је само један поглед историчарке која жели да уопшти лични доживљај америчког сна, стварајући једнострану и површну слику поменутог раздобља југословенског друштва, које се споро ослобађало идеолошког наслеђа државног социјализма.

Именовање Петра Петковића за директора Канцеларије за Косово и Метохију је класичан пример када један политичар због каријере и привилегија напрасно мења идеологију

Како назвати поклањање државног, народног новца некима од грађана а не и оним другим или свима који су у истим или још горим економским проблемима?

Нама треба Јунак нашег доба. Онај ко би јасно казао истину да, иако дно не постоји, не постоји ни шанса да нас без борбе, споје с онима с којима, о ужаса (!), цивилизацијски јесмо. На најнижој европској љествици.

Много пута су ме странци питали како је могуће да у Србији постоји тако организована група људи која директно ради против Србије. Увек им одговорам да су за то највише криве управо владе западних држава које од самог почетка сукоба у СФРЈ не само да фаворизују страну супротну од српске, него је и величају, макар пред њиховим очима вршила злочине невероватних размера

Онолико колико моја скромна памет досеже, могу рећи да сам готово апсолутно сигуран да ове протесте није нико унапред организовао. А поготово иза њих не стоји нико „споља“ – барем не од почетка и не као иницијатор. 

Шта је још последица "координације"? Последица је и то што глумци који нису у сталном радном односу, у случају да су добили неку улогицу, не играју ни то, јер се  њихове  представе и не стављају на репертоар због заузетости стално запосленог колеге.

Тужну вест да се Митрополит Амфилохије представио Господу - неки су, нажалост, са радошћу дочекали.

Сада имамо случај да Скупштина не заседа а морала би. Устав је ту јасан – Скупштина редовно заседа шест месеци годишње, а може и више (ванредна заседања или седница на државни празник, на пример). У редовним, мирнодопским приликама мање не сме. Пролећно тромесечно заседање отпочело је, како Устав и налаже, првог радног дана у марту (чл. 106). Па прекинуто.

Да ли је том приликом Света са кауча Свети са ормара скренуо пажњу да је помало неприлично да прима награду за “најчитанију”  књигу, иако му књига није најчитанија, или је било обрнуто – или на ту бесмислицу ни један ни други нису имали примедбу – то никада нећемо сазнати.