Тајни уговор Кушнера и Владе Србије о Генералштабу – Вучићев покушај куповине америчке подршке

Већински удео од 77,5 одсто у заједничкој компанији имаће Кушнерова фирма, па ће јој припасти и лавовски део добити. Србија ће сама срушити све објекте, цео комплекс уступити бесплатно на 99 година, уз могућност да се касније закуп претвори у власништво. А ако држава до маја 2026. неку од обавеза не испуни, амерички партнер може раскинути уговор и наплатити милионску одштету

Фирма Atlantic Incubation Partners LLC, иза које стоји зет америчког председника Џаред Кушнер и Република Србија у мају 2024. склопили су Инвестициони уговор који предвиђа оснивање посебне заједничке компаније у којој ће партнер из САД имати удео од 77,5 одсто, а Србија 22,5 процената. У тексту Инвестиционог уговора, у који је Радар ексклузивно имао увид, наводи се и да је држава Србија у обавези да скине ознаку културног наслеђа са комплекса Генералштаб „на начин који је задовољавајући“ за Кушнерову компанију, да заврши радове на рушењу објеката, такође „на начин који је задовољавајући“ за фирму Трамповог зета, а земљиште на коме се налази ће дати у бесплатан закуп на 99 година, уз опцију бесплатног претварања у право својине.

Уколико обавезе које је на себе преузела држава не буду испуњене до маја следеће године, америчка фирма може „по свом нахођењу“ да раскине уговор писаним обавештењем и наплати милионске трошкове раскида. Интересантно је да ће се и на овај пројекат примењивати међудржавни споразум са Уједињеним Арапским Емиратима, који је био основа и за још један пројекат ове власти „од националног значаја“ – Београд на води.

Актуелна власт је у име државе Србије склопила још један поверљив уговор, овог пута са компанијом Atlantic Incubation Partners LLC, односно Affinity Global Development, иза којих стоји Џаред Кушнер, зет Доналда Трампа. Радар је дошао до текста Инвестиционог уговора који се односи на оснивање друштва са ограниченом одговорношћу из Србије за пројекат на месту Генералштаба, у којем се америчка фирма означава као стратешки партнер. 

На месту Генералштаба планира се градња три куле од 135 метара, бруто унутрашње површине од 280.000 квадрата, од чега је 187.000 стамбени простор, хотел ће имати 8.500, а будући музеј само 3.000 квадрата или тек нешто више од један одсто укупне површине комплекса

Овај текст уговора је усвојен Закључком на седници Владе у фебруару 2024, док је са заступником поменуте америчке фирме Ашером Абешером потписан 13. маја исте године у Београду. Са српске стране параф на тај документ је ставио Горан Весић, тадашњи министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, који је тренутно под истрагом Тужилаштва за организовани криминал због могућих финансијских малверзација на пројекту модернизације српске железнице.

На шта се све обавезала држава Србија

Из Инвестиционог уговора је јасно на шта се све обавезала држава, зашто је на брзину донет лекс специјалис за Генералштаб и шта ће се десити уколико не буду обезбеђени сви предуслови који се односе на „чишћење“ локације на којој се налази комплекс, који је доскора био под заштитом државе.

У једном од прилога пише да је Србија одговорна за потпуно и целокупно рушење, да ће предати земљиште у потпуности очишћено од свих објеката и изнад и испод нивоа земље и обавити све процене заштите животне средине и да ће, ако буде потребно, држава санирати тај терен

У преамбули Инвестиционог уговора се наводи да се уговорне стране обавезују да у Србији оснују друштво са ограниченом одговорношћу са укупним оснивачким капиталом од 10.000 евра, исказаних у динарима. Од тог износа држава је у обавези да уплати 2.250 евра, а остатак стратешки партнер из Америке. У новооснованој компанији стратешки партнер имаће удео од 77,5 одсто, а Србија 22,5 процената. По том основу, како пише, стицаће и право на дивиденде, односно добит. 

Држава Србија се потписивањем Уговора обавезала да у закуп без накнаде да две катастарске парцеле 804/2 и 969/1 у општини Савски венац, у строгом центру Београда, на период од 99 година, као и да обезбеди да право закупа новоосноване фирме над земљиштем буде уписано у катастар без икаквих терета.

У овом документу не пише који је назив тог будућег предузећа, а уместо тога наводи се да ће то усагласити уговорне стране.

У даљем тексту се наводи и шта све држава мора да уради пре него што инвеститор из САД приступи парцелама на којима се сада налази комплекс Генералштаба. Међу претходним условима које власт мора да испуни је да „на начин који је задовољавајући за стратешког партнера“ уклони ознаку културног наслеђа са тог објекта, заврши радове на његовом рушењу и да уговорне стране приме извештај о заштити животне средине који је показао да је „еколошка санација земљишта завршена или није потребна“. Уз то, тражи се и да буде обезбеђена сагласност Комисије за заштиту конкуренције и позитивно мишљење Комисије за контролу државне помоћи, да буде усаглашен пословни и усвојен регулациони план. 

Текст уговора усвојен је Закључком на седници Владе у фебруару 2024, а са српске стране га је парафирао Горан Весић, тадашњи министар грађевинарства, тренутно под истрагом ТОК због могућих финансијских малверзација на пројекту модернизације српске железнице

Занимљиво је и да, како пише, овај уговор може да буде уступљен повезаном лицу стратешког партнера у Уједињеним Арапским Емиратима без сагласности Републике Србије, а потом се наводи и да је потребно да то уступање буде завршено. Није познато о ком тачно повезаном лицу је реч. Међутим, може се закључити да је било у плану да се отвори фирма у УАЕ.

Такође, међу предусловима које мора да испуни Србија је и ставка да држава донесе одлуку којом се пројекат фирме Џареда Кушнера проглашава пројектом од посебног значаја за Србију, што је, између осталог, и предвиђено у петак експресно освојеним лекс специјалисом.

Одштета за кршење уговора пореске обвезнике може коштати од милион до 50 милиона евра

Сви ови предуслови су и те како значајни, јер, како пише у Уговору, уколико не буду испуњени у року од две године од дана закључења тог документа, а он истиче у мају 2026, партнер из Америке моћи ће да раскине уговор по свом нахођењу, са писаним обавештењем Републици Србији. И не само то, моћи ће да наплати и трошкове. 

А износ никако неће бити мали. Он ће обухватити све трошкове које је америчка фирма имала „везано за стицање удела и раскид уговора након оснивања друштва и милион евра“, с тим што је једном одредбом Инвестиционог уговора предвиђено да укупна одговорност државе Србије у погледу било којих потраживања која стратешки партнер може да има за кршење Уговора не може да пређе 50 милиона евра.

Из овога је и јасно зашто је држава Србија усвојила лекс специјалис. До маја 2026. није остало много времена, а опет, много тога до тада мора да се уради, како би локација на којој се налази Генералштаб била спремна за фирму Трамповог зета.

По једној од одредаба, уговор може да буде уступљен повезаном лицу стратешког партнера у УАЕ и без сагласности Србије. Иако се не прецизира о ком тачно повезаном лицу је реч, све то се поклапа са открићем Радара да је раније план био да се отвори фирма са седиштем у УАЕ

Држава Србија је овим уговором гарантовала стратешком партнеру из САД да је свака од изјава које су наведене у Прилогу 4, у који смо такође имали увид, истинита, тачна и није обмањујућа. Тако је, на пример, држава гарантовала Трамповом зету да се не води судски поступак, да не постоји тужба, захтев, саслушање, истрага, ревизија, жалба, парница, арбитража или грађански кривични, управни или арбитражни поступак, или тужба или истрага која прети да буде покренута у вези са земљиштем (на коме се налази Генералштаб) или објеката. 

Шта је све Србија гарантовала Кушнеровој фирми

Такође, пише и да нема околности, чињеница или било какве назнаке да постоји опасност од покретања било ког поступка против фирме коју ће заједно основати.

Међу гаранцијама Србије је и тврдња да ни држава, нити било које од њених повезаних лица, нити било који од његових представника или било које друго лице које поступа у име Србије није особа која се налази на листи санкционисаних лица или ентитета у складу са санкцијама које спроводе САД. Пише, такође, да сви претходно побројани – држава, повезана лица или њени представници или било које друго лице које поступа у њено име, никада није предузело било какву радњу у кршењу било ког локалног закона о борби против корупције који се примењује на њега…

Држава Трамповом зету гарантује да се не води судски поступак, да не постоје тужба, саслушање, истрага, ревизија, жалба, арбитража или грађански кривични, управни или арбитражни поступак, тужба или истрага која прети да буде покренута у вези објеката и земљишта на коме се налази Генералштаб

Синиша Мали и Ричард Гренел у ноћном проводу

Држава се обавезала да неће дати било какве објаве у вези са постојањем и предметом овог уговора пре писаног одобрења америчког партнера. Такође, како се даље наводи, свака уговорна страна ће третирати као строго поверљиву и неће обелоданити или употребити било коју информацију примљену или добијену као резултат закључивања овог уговора, а које се односе на одредбе тог уговора, преговоре у том документу или било коју уговорну страну.

Осим Инвестиционог уговора, постоје и уговори између чланова друштва, о његовом оснивању и закупу земљишта, а овај документ употпуњен је и прилозима. У све те документе Радар је, такође, имао увид.

Тако у Прилогу 3 пише да ће Република Србија бити одговорна за потпуно и целокупно рушење свих објеката на земљишту или испод њега. Наводи се и да ће држава обавити све процене заштите животне средине и санацију и „предати земљиште у потпуности очишћено од свих објеката и изнад и испод нивоа земље“.

У Уговору о закупу земљишта прецизирано је да „очишћено“ земљиште значи да су уклоњене све надземне структуре, инсталације или објекти који постоје на предмету закупа, затим све подземне структуре – укључујући подруме, тунеле, бункере, закопане антиквитете или предмете од историјског значаја, неексплодирана убојна средства. У том документу наводи се и да привођењем тог земљишта намени закупац стиче право својине без накнаде и то када употребна дозвола за објекте изграђене на парцели постане правоснажна. 

Такође, у преамбули тог документа наводи се да је Инвестициони уговор закључен у складу са Споразумом о сарадњи између Владе Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, који је ратификован 15. марта 2013, те да он предвиђа давање у закуп земљишта без накнаде. 

Три куле и 280.000 квадрата

Једна од обавеза Србије је и доношење регулационог плана, који ће, како пише у документу у који смо имали увид, бити погодан за директно издавање грађевинске дозволе. Наводи се и да дизајн пројекта неће бити предмет било каквог архитектонског конкурса. 

Заједничка фирма биће основана у Србији са оснивачким капиталом од 10.000 евра, од чега ће држава уплатити 2.250 евра, а амерички партнер 7.750 евра, а у складу са тим односом стицаће се и право на дивиденде, односно део остварене добити

У документима је прецизирано и шта ће се градити на парцелама на којима се сада налазе објекти Генералштаба. Предвиђено је да буду саграђене три куле од 30 спратова, максималне висине од 135 метара, које ће бити одвојене 10 метара од улице. Пише да ће максимална унутрашња површина износити 280.000 бруто квадратних метара, да ће 187.000 бруто квадрата бити намењено за стамбено коришћење, а свега 8.500 квадратних метара за хотелско. Музеј ће заузети 3.000 квадрата или тек нешто више од један одсто укупне површине, комерцијална малопродаја 7.500, док ће паркинг изнад земље имати површину од 74.000 бруто квадратних метара.

Нигде се не помиње Касарна седмог пука, објекат који је под заштитом државе као споменик културе, иако се на рендерима који су објављени на званичном сајту може видети да је предвиђено да у тој згради буде Интернационални хотел Трамп. Да би та касарна могла да буде уступљена фирми Трамповог зета није помињао ниједан државни званичник, али је и по мапи парцела на које се односи уговор, јасно да ће и она бити обухваћена пројектом.

Гаранције које би могле да нас коштају милионе, па и десетине милиона евра

Имајући у виду одредбе уговора које су потписали представници власти Александра Вучића, јасно је да су фирме Трамповог зета добро заштитиле своју будућу инвестицију, а сам Џаред Кушнер раније је изјавио да је пројекат у Београду вредан око 500 милиона евра. Са друге стране, држава је гарантовала да ни она, ни повезана (правна) лица или њени представници никада нису предузели било какву радњу у кршењу било ког локалног закона о борби против корупције који се примењује на њега…

Србија се обавезала и да ће донети Регулациони план, који ће бити „погодан за директно издавање грађевинске дозволе“, а у једном од докумената се наводи и да дизајн пројекта неће бити предмет било каквог архитектонског конкурса

Судећи по тексту Уговора, држава је у мају прошле године гарантовала америчком партнеру и да се не води судски поступак, да не постоји тужба, захтев, саслушање, истрага, парница, арбитража, тужба или истрага која прети да буде покренута у вези са земљиштем (на коме се налази Генералштаб) или објектима.

На ове олако дате гаранције, које би могле да нас коштају милионе, па и десетине милиона евра, сви би могли кисело да се насмеју, јер ће кршење уговора плаћати сви порески обвезници. Тим пре што се тренутно води истрага у случају фалсификовања документа у вези са скидањем заштите са комплекса Генералштаб, у склопу које су осумњичена практично три државна службеника.

Директор Републичког завода за заштиту споменика културе Горан Васић признао је да је фалсификовао документ на основу којег је Влада Уредбом избрисала Генералштаб са списка споменика културе. У овом случају осумњичена је и секретарка Министарства културе Славица Јелача и то за злоупотребу службеног положаја у саизвршилаштву. Поступак се води и против директора београдског Завода за заштиту споменика културе Александра Ивановића, а сви су признали дела која им се стављају на терет.

Иако се Касарна трећег пука, која је споменик културе, не помиње ни у једном од докумената, по мапи парцела на које се односи уговор, јасно да ће и она бити обухваћена пројектом и да је планирано да у тој згради буде Интернационални хотел Трамп

Јасно је и да одговорност у овом случају имају и три министра – ресорни министар културе Никола Селаковић, који је у најмању руку фалсификовани документ проследио Влади, Синиша Мали, министар финансија који је, према сведочењима, вршио притисак на запослене у Заводу за заштиту споменика културе да подрже скидање заштите, као и Горан Весић, који је потписао уговор који предвиђа рушење заштићеног културног добра и државну имовину без накнаде предаје страном инвеститору.

Све ово помало подсећа на случај „Београда на води“ и рушења Савамале. Ту је бесплатно уступање земљишта, ту је и Споразум са Уједињеним Арапским Емиратима, а ту је и Синиша Мали. Још да видимо када ће да руше Генералштаб. Да ли ће комплетни идиоти то радити под фантомкама ноћу или ће, како је рекао Александар Вучић, рушити у по бела дана.

(Радар)