Evropa ignoriše kandidaturu Srbije

(Danas, 08.01.2010)

Srbija je, uoči katoličkog Božića, zvanično podnela kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji. Nekoliko dana ranije ukinute su vize za građane ove države, kao i za stanovnike Crne Gore i Makedonije. Oduševljenje zbog najnovijeg poteza Brisela bilo je veliko u sve tri zemlje, koje gaje očekivanja da će se pridružiti EU. S druge strane, reakcije u Evropi bile su negativne i gotovo neprimetne, što je posledica protivljenja javnosti ideji o daljem proširenju Unije.

U stvari, većina država članica želela bi da zaustavi taj proces, koji predstavlja značajno i delotvorno sredstvo zahvaljujući kojem bi Evropa za sva vremena osnažila ulogu na međunarodnoj sceni. Kao primer takvog stava mogu poslužiti reči neimenovanih visokih zvaničnika u Briselu koji tvrde da je Srbija suviše rano podnela kandidaturu za članstvo. Umorni od neuspešnih pregovora o klimatskim promenama u Kopenhagenu, evropski lideri nisu spremni da odgovaraju na pitanja o proširenju Unije. Štaviše, uzimajući u obzir političke stavove koji preovlađuju u 27 država EU, stiče se utisak da su zvaničnici uvereni da im prijem novih članica ne bi doneo nove poene.

Imajući u vidu takvu situaciju, evropski objekat ozbiljno je doveden u pitanje, što je tragično, budući da kandidatura Srbije predstavlja istorijsku šansu za unapređenje situacije. Srbija, najveća federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, smatra se krivcem za balkansku krizu, ratove i etnička čišćenja, što je izazvalo kolaps nekadašnje države početkom devedesetih. Takođe, postoje navodi da je za vreme režima Slobodana Miloševića većina Srba počela da pribegava radikalnom nacionalizmu, utemeljenom na nasilju i osvajanju teritorija. Ipak, nakon NATO bombardovanja i poraza srpskih trupa na Kosovu, Milošević je konačno pobeđen, a uključivanje te države u regionalna kretanja postalo je prioritet Zapada.

Kao što je postalo jasno nakon vojne intervencije u Bosni, Zapad je shvatio da evropski kontinent nakon perioda hladnog rata mora prevazići podele ukoliko želi trajan mir i stabilnost. Da bi cilj bio ostvaren, Balkan mora postati deo evroatlantskih struktura, uključujući NATO i EU, jer bi samo uspostavljanje novog evropskog poretka omogućilo tom regionu da se oporavi od tragedije iz prošlosti i predstavljalo garanciju trajne stabilnosti. Budući da Srbija ima glavnu ulogu na Zapadnom Balkanu, članstvo te države u Uniji vodilo bi ka brzom prevazilaženju glavnih kriza i konflikata s kojima se suočavaju BiH i Kosovo.

Ali, ukoliko ne reši pitanje svojih konačnih granica, Srbija se ne može nadati prijemu u Uniju, s obzirom na činjenicu da su Evropljani naučili lekciju na primeru Kipra. Stoga, lideri EU neće dozvoliti nijednoj drugoj državi koja nije rešila problem granica da postane članica. Takođe, Srbija mora prevazići problem koji se tiče Kosova i Republike Srpske i isporučiti Haškom tribunalu generala Ratka Mladića, nekadašnjeg vojnog komandanta bosanskih Srba, ili obezbediti čvrste dokaze da je on mrtav ili da se krije na teritoriji neke druge zemlje. Mladić, čiji vojnici su činili zverstva širom Bosne i Hercegovine, uključujući masakr više hiljada muslimanskih civila u Srebrenici 1995, predstavlja najznačajnijeg osumnjičenog za ratne zločine koji je još uvek na slobodi, budući da je bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić uhapšen u Beogradu i isporučen Tribunalu 2008.

Dakle, kandidatura Srbije za članstvo u EU mogla bi da predstavlja uvod u uspešan i trajan preobražaj Balkana. Put koji ta država mora da pređe da bi ostvarila cilj biće naporan i dugotrajan, ali ukoliko obe strane budu pokazale odlučnost i iskrenost, stanje u celom regionu biće poboljšano. Evropa bi ostvarila značajne rezultate ukoliko budu nastavljeni pregovori o članstvu Srbije. Ipak, takav scenario takođe podrazumeva da vlade članica Unije konačno moraju preduzeti političku odgovornost i umesto da pričaju o „zamoru od proširenja“, pokazati istrajnost.

Evropljani su možda podeljeni i nesposobni da odigraju značajnu ulogu na međunarodnoj političkoj sceni, što može imati ogromne posledice u trenutku kada svet počinje da se oporavlja od ekonomske krize. Ipak, čak i ako Evropa odustane od ambicija na globalnom nivou, EU ne sme da zaboravi najbliže susedstvo ili da gaji nadu da će neko drugi rešiti sve probleme. Balkan je deo Evrope, a Evropljani moraju prevazići probleme s kojima se suočava taj region.

Autor je bio ministar inostranih poslova Nemačke od 1998. do 2005.