Srbi su zločinci i agresori, NATO je spasavao mir, a Albanci su zasluženo dobili svoju državu. Najsvežije deljenje pravde u Hagu u najmanju ruku pokazuje da se u Hagu sudi i presuđuje po političkim “željama slušalaca”, a da je utvrđivanje istine luksuz koji nikome nije potreban.

"Nema više proširenja, prvo treba da rešimo sopstvene probleme", skrušeno kaže političar iz EU. Ljude koji na sebe preuzimaju ulogu da u ovom periodu vode narod, a ne žele da ih se gleda kroz Domanovićevu vizuru liderstva u Srba, najmanje čega mogu da se prihvate je – evroskepticizam.

Problem u BiH jeste to što su neki predstavnici međunarodne zajednice umesto da sprovode slovo Dejtonskog sporazuma počeli da sprovode njegov duh. A duha kada pustite, veoma teško možete da ga vratite, nikada ne znate gde je.

Iako se svakodnevno i nebrojeno puta javnosti poručivalo da se Evropa i Kosovo nalaze na odvojenim kolosecima, ispostaviće se da će se i Evropa i Kosovo zaista naći na odvojenim, ali sporednim ili zaustavnim kolosecima.

Stavljanje privrede pod vlast države, glavni recept kojim se zapadne zemlje bore protiv ekonomske krize koja dobija razmere katastrofe, imao bi u Srbiji tragične posledice. Politička Srbija, i “evropska” i “narodnjačka”, državu shvata kao sredstvo za finansiranje partija i brzo bogaćenje pojedinaca.

I tako se među vojvođanskim Srbima pojavila ideja da su oni Vojvođani, a ne Srbi. Simbolički kapital nudi neophodnu materijalizaciju jednog, zapravo nemoguće siromašnog “identiteta”.

Nijedan Srbin nije u svojoj istoriji – novijoj ili davnoj – učinio išta što bi se po obimu ili prirodi moglo uporediti sa zločinima protiv čovečnosti koje su masovno činili nemački nacisti, italijanski fašisti, japanski imperijalisti ili ruski staljinisti.

I tako ja naučih da sve što je u politici važno, mora da bude javno, makar bilo zgužvano kao Lenjinova mumija. Ali me ovih dana jedan oveći broj uglednih ljudi ubeđuje u suprotno.

Dobrom delu političke elite bilo je stalo da se Rusi, blagovremenim plaćanjem, pokažu kao pouzdan partner, jer to opravdava, makar psihološki, njihov potpis na ugovoru koji su mnogi ovde osporavali. U tom smislu, ovih 400 miliona evra donekle mogu da smire sunovrat dinara.

Tadić i Cvetković ne mogu da se zatvore u kule od slonovače i odande mudruju o pravdi i nepravdi. Pošto su prihvatili pravila igre prema kojima se javnosti polažu računi, nema im druge nego veslati i slušati sve glasnije gunđanje.