Izgleda da smo nešto naučili od Učiteljice Istorije. Setimo se „događanja naroda“ zbog stradanja Srba na Kosmetu pre nešto više od dvadesetak godina, kada se tresla čitava zemlja. Danas smo svedoci da niko nije izišao na ulicu po objavljivanju odluke MSP u Hagu.

U našem društvu i dalje nema dovoljno hrabrosti da se vodi politika koja bi značila novo traženje mesta Srbije u novoj raspodeli karata. Srbija nije našla svoje mesto i to je nešto što najviše zameram našim najvišim državnim rukovodiocima – i Miloševiću i onima posle njega.

Taj zadatak lobiranja za propalu politiku toliko podseća na prošla vremena da ne razumem ko bi u tom kontekstu bio čovek sa kompromitovanom političkom prošlošću. Za taj projekat bi takva prošlost bila komparativna prednost, za Srbiju pucanj u sopstvenu nogu.

Srbija je od petog oktobra promenila pet vlada, neke su opisivane kao šampioni reforme i evropejstva, neke kao nepopravljivo tradicionalističke i evroskeptične, ali su sve na kosovskom pitanju nailazile na isti zid

Jovanović: Suština je pitanje legalnosti secesije, a ne pitanje legalnosti deklaracije. Mihajlović: Siguran sam da bi sud odbio našu tužbu i to bi do dovelo do priznanja nezavisnosti od strane pedesetak država.

Zamrznuti kosovski konflikt duž reke Ibar ostaje nerešen, a u susednoj Makedoniji albanski političari počeli su da otvoreno pozivaju na novo etno-teritorijalno federalno uređenje zemlje (na Balkanu je to obično prvi korak ka otcepljenju)

Na dan presude MSP-a o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, reč “istorijski” promenila je polje: naćićemo je u nekom kosovskom ili albanskom časopisu, jer je MSP odlučio da Kosovarima da pravo, u odgovoru na tužbu Beograda.

Ni u jednom od ovih bolnih slučajeva nije se, naravno, radilo ni o kakvom pravu. Uvek je pobeđivala politika i uvek je ta politika bila protivna interesima Srba i srpske države. A, u korist svih drugih koji su živeli u SFRJ. Zar da danas u Hagu očekujemo bilo šta drugačije?

Turska, a preko nje možda i neke druge sile, žele da drže Sandžak „podgrejanim“. Neće ga paliti, ali ga neće skroz ni gasiti. Ignorisanjem Zukorlića pokazali su da nije momenat da se ta karta poteže. Njegova retorika neće zapaliti Sandžak, ali treba da drži Beograd u stanju pripravnosti.

Ne znam kako bih vam objasnio poteškoće Srbije. Neuspeh da se uvidi njena važnost za ekonomiju i stabilnost Balkana biće skup promašaj Evrope. Ne možete ništa na Balkanu da radite bez Srbije, jer je ona na Balkanu centralni element.