Проблем је почео са признавањем Хрватске. И с оним војником који је убијен у Словенији. Американци имају дивне принципе који су погрешни. Питао сам ја њих – какви су то закони да ви не можете да убијете једног човека, а можете да убијате децу?

Цена земље треба да буде толика колико се неком исплати да за њу плати, то јест потребно је препустити тржишту и тржишним законима формирање цена јер је само то на дуги рок одрживо и добро за све, па и за државу и грађане.

Није ово реприза Максимира већ његова пародија. Може ли симболика „дана када су Војвођани покрадени у Београду“ да учини више од свих вапаја „где су наши новци“? И зар Ненад Чанак није добио симбол вредан дивљења - паролу „Вратите нам Куп!“

Чак у ери наводне америчке хегемоније студије показују да је само једна петина америчких напора да се изнуде промене у другим земљама војним претњама била успешна, док су економске санкције дале резултате само у половини случајева.

У јавном мњењу Србије данас преовлађује сагласје између лошег живота и добре европске идеје. Парадокс овакве врсте препознатљив је у друштвима у којима постоји нека идеолошка доминанта. Данас у Србији то је идеја њеног „европског пута“

На страну социолошка, политичка, модна или естрадна тумачења – за мене је највећи утисак својеврсно сужење света на један догађај, где је телевизија глобални канал комуникације.

Глас за СНС је као играње на боју у рулету, постоји шанса да се добије, али постоји и (већа) могућност да се изгуби. Тако да треба добро размислити коме дати глас.

Ова влада је час за тајкуне, а онда је против њих, час је за социјално угрожене а никад није у стању да им поправи положај, декларише се, барем идеолошки, као неко ко подржава средњи слој грађанства, а ми такви смо највише пропали. Они, просто речено, морају да плате цену широке коалиције.

Нама сада није циљ улазак у власт и те спекулације су потпуно беспредметне. Борис Тадић и ДС су нанели највећу могућу штету Србији. Ми смо за изборе и то одмах, јер сматрамо да се нагомилани политички и економски проблеми најбоље решавају на изборима, а не на улици.

Величина и економски раст Кине готово сигурно ће у наредним деценијама увећати њену релативну снагу спрам Сједињених Држава. То ће Кину сигурно приближити Америци када је реч о ресурсима моћи, али не значи да ће Кина постати најмоћнија светска сила.