Zato, ako pogledamo šta je obećavano i šta je urađeno, ako pogledamo koji su “odgovorni potezi” najavljeni a šta je preuzeto – stvarno je pitanje da li će i ova “ozbiljna rekonstrukcija” biti ozbiljna i odgovorna, ili još samo jedan međukorak do ka izborima…

Reklo bi se da je više problem što tako precizno opisuje našu političku stvarnost, našu aktuelnu svakodnevicu? Već smo naučili da je nekako lepše kad nam se na primer kaže da treba da „ispunimo uslove“, mada su i ti „uslovi“, zapravo eufemizam za „ucenu“.

Prema tome, možda će u cilju istrage, a na zahtev Nemačke, o otkrivanju napadača na nemačku ambasadu da se saslušaju i trenutni predsednik Srbije i prvi potpredsednik srpske vlade?!

Dok su ovi naši trtljali o lideru u regionu, on je, Ivica Todorić, definitivno lider u regionu: kupujemo manje više sve njegovo i kad nismo svesni toga, a ubuduće će toga biti sve više.

Sama ideja da početak rata bude pomeren mesec dana unazad u prošlost i izjednačen sa atentatom, a onda simbolički i s Vidovdanom, svedoči ne samo o pristajanju na neku vrstu naknadnog plaćanja imperijalnih računa, nego i na neku vrstu patologije.

Nijednog sekunda nisam rekao da je to dobar ili idealan sporazum i svako je mogao da navede njegove loše strane, ali treba biti pošten i reći da on ima i dobre strane jer se njime na dug period smanjuju tenzije na Balkanu, daje legitimitet srpskoj zajednici.

Ni Sidni Smit nije mislio da smo svemoćni, kako je to naznačio ovim rečima koje danas deluju čudnovato prikladne. Možemo sažaljevati Grke ili osuđivati činjenicu da je Bagdad bio ugnjetavan. Ili, kako bi Brajd možda sada rekao, saosećamo s narodom Bosne, Avganistana, ili gde god bio sledeći na liberalno-intervencionističkom atlasu.

Rat sa NATO je prošao, ako je prošao. Istina, ne bombarduju nas, ali zato nam, kao gest svoje dobre volje - otimaju - teritoriju. Kosovo i Metohiju, uz lakonsko objašnjenje: to je realnost i situacija na terenu.

Nadam se da će dijalog imati teme i tempo koji Srbiji odgovara. Ipak, bilo šta da se desi u budućnosti, priča o Kosovu i Metohiji i Velikoj Albaniji ovim se neće završiti. Ona tek počinje.

Svaka analogija ima svoju manu. Kada su posle mongolske najezde ruske zemlje bile pacifizirane, umesto ruske vlasti su stigle vlasti Litvanije, Poljske, Turske. Rusija je ratovala za povratak svojih teritroija. Tih 600 ili 700 godina u svesti velikog ruskog naroda ucrtano je šta je to istorijska Rusija, da smo svi podeljena deca jedne zemlje.