понедељак, 30. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Преносимо
Преносимо
Преносимо

Четири могућа пута за Сирију после Асада - Либија, Југославија, Авганистан или Катар?

Раде Мароевић   
петак, 13. децембар 2024.

Осим у нове власти у Сирији, свет са једнаком пажњом гледа пут Техерана, очекујући одговор на питање да ли ће Иран, који је погубио гро савезника, спољне притиске одагнати прављењем нуклеарне бомбе

 
Преносимо

Како је "Оскар" постао страшило

Љубодраг Стојадиновић   
среда, 04. децембар 2024.

Свакога дана он се појављује из неке рупе да нас оцењује и да нам суди. Србија би пропала без њега, мада већ јесте са њим, са свих страна га нападају силе хибридног рата. Нема крви на њиховим рукама, то је обојена револуција.

 
Преносимо

Руке су вам крваве. Због вас људи умиру и гину

Ранко Пивљанин   
уторак, 05. новембар 2024.

 На памћење винске мушице код народа ова власт и рачуна и на томе опстаје – али ја сам добро запамтио.

 
Преносимо

Народ Србије je талац колонијалне, компрадорске власти коју је наметнуо Запад. Не треба изједначавати Вучића и Србију

Стеван Гајић   
среда, 30. октобар 2024.

Немојте од Вучића правити ентитет који персонификује Србију, нити изједначавати српски народ са оним што Вучић ради, кога су Запад и НАТО поставили да нама влада

 
Преносимо

Зашто је толико компликован процес одлучивања о позиву председника Русије председнику Србије да буде гост на Самиту БРИКС-а у Казању

Никола Врзић   
петак, 18. октобар 2024.

Зашто хоће и да ли не сме или сме председник Србије да прихвати позив председника Русије на Самит БРИКС-а који ће у Казању бити одржан од следећег уторка до четвртка

 
Преносимо

Најопаснија ствар је када потцените противника. Русија је све само не слаба, треба озбиљно схватити Путинов говор о „црвеним линијама“

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах   
уторак, 15. октобар 2024.

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом, ексклузивно за РТ Балкан опомиње Кај-Ахим Шенбах


Говорећи на Институту за одбрамбене студије и анализе Манохар Парикар у Индији 22. јануара 2022, немачки вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах, тада заповедник Морнарице, усудио се да каже како Путин "вероватно заслужује поштовање". Назвао је Русију старом и важном земљом, додавши да се "треба позабавити руским акцијама у Украјини", али и да је за Кијев "полуострво Крим нестало: Никада се неће вратити — то је чињеница."

Високи НАТО официр, месец дана пре избијања сукоба на истоку Европе, због тога је постао прва жртва европске посвећености рату. Повукао се са функције 24 сата након говора у Индији. Претходно се немачка влада оградила од Шенбахових коментара, а у ту суботу увече, нешто раније, украјинско Министарство спољних послова саопштило је да је позвало немачку амбасадорку Анку Фелдхузен да истакне "категоричку неприхватљивост" Шенбахових коментара.

Вицеадмирал Кај-Ахим Шенбах након пензионисања се није обраћао преко западних мејнстрим медија. Позив за разговор из Београда је, ипак, прихватио.

Питамо га на почетку разговора: Да ли бисте данас изговорили оно што сте рекли у Индији у јануару 2022?

Да, апсолутно. Осим тога, ствари које сам рекао у Индији такође су већ изречене пре избијања рата. Иако је то био трочасовни догађај, цео спор је био у две-три реченице извучене из контекста. Подметнуто ми је и отпустили су ме из морнарице.

Рекао сам тада, и још увек верујем у то, да државе треба да третирају једне друге као једнаке. А шеф државе заслужује поштовање и ако се не слажете са његовим ставовима. У то време то се односило на Владимира Путина, не као особу, већ као председника Руске Федерације.

Друго што сам рекао је да нисам мислио да ће Руска Федерација добровољно вратити полуострво Крим Украјини. Укратко, речено  је, "Крим је отишао и неће се вратити". Нисам изразио подршку овом ставу, већ сам само дао своју политичку оцену овог територијалног питања. Сада су сви догађаји показали да сам у праву.

Поново се од једног броја политичара чује да је Русија слаба а да су Путинове црвене линије фикција и да не  постоје?

Најопаснија ствар коју можете да урадите у овој ситуацији је да потцените свог противника, да га "вербално надговорите" или да заиста сматрате да су његови напори у наоружању занемарљиви. За то не морате цитирати Клаузевица, великог пруског стратега. Ипак, у недавној прошлости чуо сам многе такозване врхунске политичке и војне представнике да говоре управо то. Сматрам да је то политичка и војна глупост.

Руска Федерација је све, само не слаба, и ту не мислим само на нуклеарно наоружање Москве. Чак и ако нас неке тактике руске војске и операције московског министарства одбране на истоку Украјине повремено натерају да се мрштимо, Украјина се суочава са надмоћним противником.

А црвене линије Кремља?

Процењивати  цитиране "црвене линије" руског председника као непостојеће је такође непромишљеност и игра политичке будалаштине. Ове претње Владимира Путина су део политичке комуникације, укључујући и интерну комуникацију.

Ако Запад верује да једноставно може да прави корак за другим само зато што је Москва оставила без реакција прелазак раније дефинисане црвене линије без одговора, није озбиљно управљање конфликтом, а камоли стратешки инстинкт. У једном тренутку, лук ће бити преоптерећен и ескалација рата ће се проширити на државе које раније нису биле укључене. Тада ће бити прекасно за дебату о евентуално погрешно протумаченим црвеним линијама. Циљ нација, посебно УН, мора бити мир, а не како постепено ескалирати рат без пробијања бране. 

Шта је показала украјинска трагедија и где је у том рату изгубљен војнички резон?

Мислим да нисам једини који признаје да се рат могао избећи. Такође мислим да Руска Федерација није себи учинила никакву услугу овим оружаним сукобом. Све стране губе, а велики победник је Кина.

Ова трагедија показује да су људи након завршетка Хладног рата погрешно проценили дешавања у земљама.

Ко је и како погрешио?

Запад је направио грешку што није исправно протумачио и искористио испружену руку Русије. Уместо тога је уследило проширење НАТО-а, уз коришћење тадашње слабости Москве.

То је била пропуштена прилика, не толико за пријатељство, колико за стратешко партнерство са Русијом, посебно против растуће нове светске силе Кине.

Како гледате понашање Русије?

Русија, с друге стране, није искористила демократско реструктурирање своје земље и огромна средства и потенцијал који је ослобођен у том процесу да развије политичку и економску противтежу Западу, али и Пекингу,  иако се, уз мало политичког и историјског знања, може разумети зашто се Русија тако позиционирала.

Да ли је велики рат у Европи данас немогућ?

Рат у Европи је могућ, а поновно наоружавање и опасно неповерење на нашем континенту, које је изгледало као да је превазиђено, враћа се са осветом.

Како може да се заврши ова ноћна мора и шта сви  актери сукоба треба да ураде да  се рат оконча?

Примарни циљ мора бити постизање прекида ватре. Наравно, ово није велика спознаја. Да би се то постигло, обе стране, Украјина и Русија, у идеалном случају морају унапред да именују заједничког преговарача коме обе стране верују. Према мом мишљењу, то искључује неку западну нацију, или чак и Кину. Можда се такав партнер може наћи на Глобалном југу. Међутим, обе стране такође морају бити спремне да воде преговоре без предуслова. Мора се успоставити праћење (фронт) линије са представницима обе зараћене стране и УН (а можда и ОЕБС), а дуж линије контакта мора бити успостављена зона без оружја. Након тога, преговори о новом мировном поретку морају да се одвијају на неутралним локацијама.

Кристина Лалић Спирковић

(РТ)

 
Преносимо

Увођење обавезног војног рока - Поигравање неуких са Војском, или још једно бацање прашине у очи

Давор Лукач   
среда, 18. септембар 2024.

Ако се заиста уведе војни рок, највише ће се радовати угоститељи, власници ресторана и шатри – ето њима посла око испраћаја

 
Преносимо

Одлазак Боре Ђорђевића или задњи воз за Чачак

Мухарем Баздуљ   
четвртак, 05. септембар 2024.

Нема ваљда песника који је самом себи унапред написао више епитафа.

 
Преносимо

Одговор директора пројекта „Јадар“ на отворено писмо Данице Поповић - Цене варирају, али ће Пројекат „Јадар“ бити економски одржив током више од 40 година рада рудника

Чед Блуит   
субота, 31. август 2024.

Рудна рента у Србији обрачунски је везана за приход компаније, а не профит, и због тога се плаћа и у годинама када компанија ради са губитком

 
Преносимо

Отворено писмо директору Рио Тинта - Колико цена литијума још треба да падне да бисте одустали од рудника у Јадру?

Даница Поповић   
уторак, 20. август 2024.

Тамо су Вам храна, ваздух и вода савршено чисти, а од тренутка кад се доселите – тако ће и остати. Зашто? Зато што ће се све одвијати „на одржив начин и у складу са највишим стандардима Републике Србије и Европске уније“, како нас Ваша компанија свакодневно уверава. Можемо ли Вас, онда, очекивати у Недељицама?

 
Преносимо

Да ли ће Сирија ићи стопама Либије?

Раде Мароевић   
среда, 11. децембар 2024.

Сирија, каква је била тачно 54 године, колико је владала породица Асад престала је да постоји. Обриси нове Сирије, чију ће власт формирати необична коалиција неких 25 различитих милиција, још се не назиру

 
Преносимо

Невоље са депонијама отпада у долини Јадра

Богдан Шолаја, Вељко Димитријевић и Зоран Стевановић   
четвртак, 28. новембар 2024.

Поставља се питање зашто се планира и пројектује одлагање отпада на начин који је у супротности са релевантним законима Србије и ЕУ директивама? Чему то?

 
Преносимо

Ћутим и чекам да све прође!

Михаило Меденица   
понедељак, 04. новембар 2024.

Нико није знао тако да ћути и чека да све прође! Какав сам само стасит и наочит роб био- ланци су ми се дивили, бре! Тамничарима сам ишао у положајнике, кумио се с мучитељима, братимио с лупежима…

 
Преносимо

Урсула је ту само због "посла" - Косова, литијума, Украјине - а не некаквих европских вредности

Немања Рујевић   
субота, 26. октобар 2024.

За Србију још једно овакво долетање бриселских весника није особито добра вест – то значи да се и даље игра на стабилократију, и да је Вучић успео да себе учини неопходним. То исто значи да ће демократија и фамозне европске вредности остати у запећку

 
Преносимо

Одлазак Петра Лађевића - Био је везни играч и добри дух свог времена

Чедомир Вишњић   
петак, 18. октобар 2024.

Свако ко се бави писањем о прошлости, са иоле дубљим разумијевањем људи и њихових односа, у сваком изабраном исјечку времена може осјетити, наслутити, постојање и рад актера које не биљеже службени архиви, актера који не повлаче линије догађаја и не привлаче свјетла јавности, али повијесну слику испуњавају бојом, они који од нити чине тканину и који ткају тихо и непрестано. У сретним случајевима такви су људи добри духови свог времена, обично позвани да блаже сурове нарави и прилике. Управо нас је након тешког боловања напустио један такав човјек.

Петра М. Лађевића, рођеног у Петрињи 1956. године, његови су бројни пријатељи јако вољели, дијелом зато што је ту екипу он сам формирао, дијелом зато што је било лагодно бити Перин пријатељ, он их је нештедимице величао и помагао. О томе потписник свједочи из властитог примјера. Перо је био неплаћени менаџер људима у које је вјеровао.

Као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима

Седамдесете године прошлог стољећа и све оно што су оне донијеле у нашим животима одредиле су оквир јавног ангажмана овог одличног студента филозофије и социологије на Филозофском факултету у Загребу. Пријатељ и земљак Никола Вујчић сјећа га се као бунтовника већ у петрињској гимназији. Као млад човјек схватајући озбиљно ријечи својих професора, као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима.

Петар је тих година истакнути петиционаш, неке од петиција за обрану људи који ће десетак година касније постати моћници и идеолози држава насталих на развалинама Југославије, само је потписао, некима је био аутор. Он је цијело вријеме свог јавног рада био незамјењив везни играч, повезујући људе, градове, Загреб и Београд нарочито, генерације. Повезивао је истомишљенике с циљем обране оних других, вјерујући снажно да се тако одужује и родној Банији, модернизујући њене традиције, и Филозофском факултету у Загребу, озбиљујући његове теорије. Знао је истину о институцијама, гурајући нас да је кажемо и запишемо, и ипак вјеровао у њих. Невесела истина га није могла тако разочарати да га разоружа.

Петар Лађевић је био анархиста у души, који је потписнику тихим гласом објашњавао смисао свих детаља у православној литургији; био је досљедни либерал који се поносио дружењем с Владом Мијановићем Револуцијом и волио људе из његовог круга; био је Србин с Баније који је увијек пред својима бранио Петрињу и петрињске Хрвате.

Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама

Почетком деведесетих, управо на трагу онога што је до тада радио, проналазимо га у кругу покретача и оснивача институција Срба у Хрватској, Српског демократског форума и Српског културног друштва „Просвјета“. Петар није био књижевник, он је друге усмјеравао на теме и проблеме, али његови су ријетки прилози о Адаму Прибићевићу и Ванету Ивановићу – био је то избор по сродности – значајно ширили круг спознаје за нас који смо тада живјели укљештени у политичку стварност прве половине 90-их. Другу половину те деценије он је у Лондону, ради као секретар Ванета Ивановића и значајно доприноси његовом књижевном повратку у домовину. Успијевао је као посредник наговорити породицу Ивановић да материјално помогне јужнославенске студенте у Лондону, неки од њих су данас угледни људи и интелектуалци.

Ни преласком у Београд није напустио свој позив ни улогу. Опет је био незамјењиви везни играч, дио његове мисије било је уредниковање у издавачкој кучи „Профил“, био је човјек који зна што је јавност, како се она ствара и користи. Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама.

Петар Лађевић је био наш човјек у Београду. Знам много људи који су интензивно живјели и живе хрватско-српске односе, али не знам никога ко је као он настојао разумјети све актере тих односа у прошлости и садашњости и дати им право на ријеч.

Не знам никога ко ће бити тако ожаљен од тако шароликог и бројног круга пријатеља.

(РТС)

 
Преносимо

Вулин или Ђурић - "Стратешка сарадња" Београда и Вашингтона, или "Северни ток" на српски начин

Никола Врзић   
петак, 20. септембар 2024.

Србија и САД потписали су ове среде у Вашингтону за сад тајни стратешки споразум о енергетици; тајни, али тајна је јавна утолико што је очигледно чија се стратегија овде примењује

 
Преносимо

О нуклеарним електранама у Србији - и француском хирургу који не оперише од 1999.

Миодраг Крмар   
недеља, 15. септембар 2024.

А сада питање за све нас, укључујући ту и оне који су нам изгледа већ одредили партнера за ризичну и скупу авантуру развоја програма нуклеарне енергетике: ако неком блиском и драгом затреба помоћ, ко ће се од вас обратити хирургу који је последњи пут оперисао 1999. године?

 
Преносимо

Срце Русији - оружје Украјини. Безуспешно сакривање трагова који се виде и на Западу и у Русији, само се крију од грађана Србије

Вук Цвијић   
недеља, 01. септембар 2024.

Није проблем само у томе што српске власти од грађана крију информације о извозу домаћег наоружања у Украјину, већ и о могућој приватизацији државних војних фабрика, а нарочито би да под тепих гурну податке који доказују да добар део прихода од трговине наоружањем на сумњив начин завршава у приватним џеповима

 
Преносимо

Не знам који су стварни мотиви Александра Вучића да Србију гура у један пројекат који нема ни зрно економског оправдања, али видим да он то чини на начин који га коначно раскринкава као непријатеља земље и нације

Срђа Трифковић   
уторак, 27. август 2024.

Не знам који су стварни мотиви Вучића да Србију гура у пројекат који нема ни зрно оправдања за катастрофалне последице које носи, али видим да он то чини на начин који га раскринкава као непријатеља земље и нације на чијем је челу.

 
Преносимо

Кад Вучић "ништа не потпише" - Србије је све мање

Дејан Љутић   
субота, 17. август 2024.

Ништа не потписује, али скоро све прихвата. “Моја реч вреди више од њихових сто потписа”, понављао је Александар Вучић годинама уназад када је хтео да покаже како он не лаже, већ да држи реч

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 1 од 61
СВИ ТЕКСТОВИ У РУБРИЦИ

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер