Jedna Srbija - dve Evrope

U našim srcima, postoji Evropa, slobodna i slobodarska; Evropa koja svima pruža jednake mogućnosti, gde ljudi napreduju svojim napornim trudom i radom; Evropa koja je saosećajna i pravedna, u kojoj niko nije nepravedno zapostavljen; Evropa u kojoj institucije rade za dobrobit naroda; i iznad svega slobodna Evropa, Evropa u kojoj vlada zakon (vladavina prava), za koju se kroz istoriju srpski narod žrtvovao da bi je zaštitio i sačuvao. To je Evropa sa kojom je srpski narod kroz istoriju delio iste vrednosti i kojoj je Srbija bila lojalna. Evropa za koju se srpski narod bezrezervno žrtvovao, ne tražeći svoje.

Srbija je geografski, kulturološki i vrednosno uvek bila deo Evrope. Najviši ideal evropske Srbije tokom svoje duge i teške istorije je bila sloboda, a najveće žrtve srpski narod je dao na braniku slobode i to rame uz rame sa evropskim saveznicima, spašavajući vrednosti, koje su do skoro bile koliko srpske, toliko i evropske.

Najviši ideal evropske Srbije tokom svoje duge i teške istorije je bila sloboda, a najveće žrtve srpski narod je dao na braniku slobode i to rame uz rame sa evropskim saveznicima, spašavajući vrednosti, koje su do skoro bile koliko srpske, toliko i evropske

Koja je naša realnost danas?

Zamislimo u nekom drugom univerzumu, unija nekih zemalja dođe i pozove Srbiju da joj se pridruži. Naravno, pitanje je: „Kakva ste vi unija? Kakav dogovor sklapamo i na kojoj osnovi?“

„Ovako, naša unija sebe smatra takođe slobodnom, ali ustvari nismo. Umesto toga, mi se upravljamo totalitarnim, autoritarnim, i menadžerskim režimom. Mi obećavamo da ćemo vam dati punu slobodu u svome radu, štaviše obavezujemo se da ćemo vam pomoći, ali onoga momenta kada se dogovor napravi, mi ćemo vam najpre odrediti granice. Zatim ćemo obstruisati sve vaše unutrašnje potencijale najbolje što možemo. Iskoristićemo ih maksimalno za naše potrebe i rasporedićemo ih onako kako nama odgovara i gde mi smatramo da treba. I naša unija će kroz naš menadžerski režim govoriti srpskom narodu na koji način da živi, šta treba da radi, koje lekove da uzima, na koji način da govori, kako da se ponaša, na koji način da razmišlja, koji jezik da priča...“

Koji je prigodan odgovor na ovakvu ponudu? Odgovor svakako nije: Da, hoćemo da stupimo u vašu uniju. Nije ni: Možda, razmislićemo o tome. Nije, čak, ni: Ne, hvala. Jedini razuman odgovor na ovakvu ponudu je: Da li ste pri zdravoj pameti?

Ali, ako se Srbija ne bi pridružila ovakvoj uniji, zašto bi se pridružila Evropskoj uniji, koja postavlja iste ovakve uslove Srbiji?

Ta Evropa, za koju je srpski narod mislio da je deo nje, ustvari više ne postoji. Ta Evropa je danas svedena na mit

Danas u svesti srpskog naroda postoje dve Evrope. Srbija je i dalje jedna i narod je jedan, ali postoje dve ideje o Evropi u Srbiji koje dele srpski narod i zbog kojih su sada neredi u Srbiji. Ideja o Evropi koju volimo kao zamišljenu, i ideja o Evropi koja je itekako stvarna. Nažalost, najskorije vreme je otkrilo „ružnu“ istinu. Istina se nazirala i ranije, ali naša neverica je stajala kao prepreka. Ta Evropa, za koju je srpski narod mislio da je deo nje, ustvari više ne postoji. Ta Evropa je danas svedena na mit.

Narod u Srbiji ima sledeće prigovore i to veoma opravdano: Pravda za sve podjednako, bez izuzetka; zaštita nacionalnih prirodnih bogatstava; poštovanje formalne, a ne supstantivne jednakosti; suvereno pravo na svoje granice itd. Lista je podugačka.

Ali, to nisu problemi, to su samo simptomi problema. Pravi problem je progresivna i menadžerska unija koja se nameće kao osnovna politička ideja, ili zvanični politički narativ tzv. političke elite.

Slobodna Evropa, koja je ideal ka kome treba težiti, nažalost danas ne postoji. Evropska unija se ne može reformisati da bi prestala da bude totalitarna i autoritarna. Jer da je mogla, ne bi postala unija ovakva kakva je danas. Evropska unija je danas menadžerska i progresivna i ne uklapa se u svet u kojem danas omladina želi da živi i zbog kojeg je na ulicama.

Treba biti svestan da promena ljudi koji su trenutno na čelu države neće doneti željeni efekat dok god se ne promeni narativ i cilj zvanične državne politike.

Ako Evropska unija, ovakva kava je danas, nema alternativu, to onda znači da je trenutna situacija u Srbiji ne samo očekivana, već željena i tražena, a da aktuelna politička elita nema nikakvu odgovornost za stanje u državi. Oni, dakle, koji smatraju da Evropska unija nema alternativu, trebalo bi da podržavaju aktuelni režim. Pa, ipak, to iz nekog razloga ne čine. I upravo je to ono što zbunjuje mnoge i zbog čega se mnogi još uvek ne izjašnjavaju javno. Zamagljene su političke filosofije, i ne samo u Srbiji.

Pitanje se nameće: Da li ponuda jedne totalitarne i autoritarne Evropske unije treba da ima alternativu? Od odgovora na ovo pitanje zavisi jedinstvo srpskog naroda.

Odnos Evropske unije prema Srbiji može biti slikovito predstavljen na sledeći način: Srbija je trenutno u „vanbračnoj vezi“ sa Evropskoom unijom. Evropska unija se ponaša nemarno prema Srbiji, iskorišćava Srbiju, zanemaruje sve stvarne i suštisnke potrebe Srbije, koketira sa onima koji su kroz istoriju činili zlo srpskom narodu, u javnosti i pred drugima Srbija je uvek ponižena, tek s vremena na vreme proračunato i uslovljeno pokazuje znake pažnje prema Srbiji, i sve se zasniva na romantičnom obećanju da će jednom u budućnosti Srbiji ponuditi datum „venčanja“. Do tada, Srbija treba da trpi bahato i ponižavajuće ponašanje svoga „vanbračnog partnera“, da čini sve ustupke i radi sve što je po volji „vanbračnog partnera“, potpuno zanemarujući svoje potrebe i žrtvujući i svoje zdravlje i svoj opstanak zarad takvog partnera.

Lično smatram da je brak svetinja i da ga treba čuvati po svaku cenu. Ali, ako je neko u vanbračnom odnosu, kao što su Srbija i Evropska unija, pa još pod takvim uslovima, onda Srbija treba što pre da se osloboditi balasta i težine takvog tretmana od strane bahatog vanbračnog partnera.

Naravno, kao i u svemu, i ovde je za očekivati da ima onih koji iz ličnih razloga odlučuju da ostanu i u takvoj vezi, bilo iz straha, bilo iz koristi, bilo iz nekih bolesnih razloga, ali to ipak ne znači da baš svi žele da trpe takav tretman i da žele da uporno ostaju u takvoj vezi. Takva veza svakako ne može biti pojam i simbol slobode.

Kroz svoju dugu i mučnu istoriju Srpski narod bi trebalo da je naučio sledeće: Kada neko kaže i pokaže ko je, veruj mu! A, onda deluj shodno tome

U Srbiji, dakle, postoje dve ideje o Evropi. Jedna Evropa koja se pokazala kao autoritarna i totalitarna, a koja je stvarna i sa kojom smo u mučnoj vanbračnoj vezi; i druga, koja ne postoji, a koja se idealizuje od strane pojedinaca kako bi iz nekog razloga i dalje ostala kao ideja vodilja zvanične političke elite.

Kroz svoju dugu i mučnu istoriju Srpski narod bi trebalo da je naučio sledeće: Kada neko kaže i pokaže ko je, veruj mu! A, onda deluj shodno tome.

Ako srpski narod zaista želi slobodu, onda Evropska unija kakva je danas nema mesta u zvaničnom političkom narativu Srbije, naročito ne u borbi za slobodnu Srbiju. Ukoliko, pak, srpski narod smatra da je nesposoban, da mu treba večiti mentor i da ne zna šta je dobro a šta loše za njega i njegovu zemlju, onda Evropska unija zaista nema alternativu, a svaki narodni napor da nešto promeni je izlišan, pa čak i destruktivan.

Sveštenik Vladimir Vranić