Srpske muke se nastavljaju. Jedni zovu na jedinstvo i solidarnost nacionalnog bića, drugu ga bagatelišu i odlamaju parče po parče. Kada bi to radio samo inostrani faktor, bilo bi nam lakše u borbi za dostojanstveno postojanje.

Nakon obrta od 7. novembra, Statut više nije tako zlokoban državni dokument kakav je bio pre amandmana SPS-a, što otvara dva pitanja – usled čega je došlo do ovog obrta i šta opozicija dalje može da uradi u vezi sa Statutom i Zakonom o prenosu nadležnosti?

Možda više nego ikada ranije, Emir Kusturica našao se u tom intervjuu u istoj onoj situaciji u kojoj se nalazi Srbija, zemlja koju je odabrao za svoju domovinu. I Srbija, poput Kusturice, svako malo mora da pojašnjava zbog čega je pila viski sa Miloševićem i zašto je pevala Radovanu Karadžiću.

Toga dana, među 120 zakona koje je usvojila srpska skupština, naći će se i Zakon o potvrđivanju sporazuma o pristupanju Srbije u NATO. Opozicija će da izrazi negodovanje što je jedna takva odluka donesena suprotno volji naroda. Ali, o tome, naravno, nećemo imati prilike da išta čujemo u TV Dnevniku RTS.

Kada predsednik Republike u isto vreme nastupa kao ministar spoljnih i unutrašnjih poslova, predsednik vlade i na kraju kao predsednik vladajuće stranke, onda dolazi do gubljenja demokratske supstance.

Spaljivati američku ambasadu je manje-više opravdano, a bacati pivske flaše na Grčku je već delo koje se karakteriše kao međunarodni terorizam. Grčka ambasada je očito "stradala" u malo pogrešnom trenutku za osumnjičene. 

Kako to da se određeni stavovi smatraju s jedne strane toliko opasnim i uticajnim da ih treba potisnuti i zabraniti, a sa druge nedovoljno ozbiljnim da bi se sa njima polemisalo? Paradigmatičan je primer organizacija poput Nacionalnog stroja ili Obraza. 

Nema konačne liste dostižnih i ispunjivih uslova koje neka zemlja treba da ostvari da bi briselska birokratija bila zadovoljna. Sve je prepušteno njenoj samovolji i njenom diskrecionom pravu da ubacuje nove kriterijume na koje se ne možete žaliti.

Jasno je da su od lažnih rusofila ipak gori, zlokobniji i štetniji – iskreni rusofobi. Ovi koji nas ubeđuju da su Rusi krivi zbog toga što: 1) ne uklanjaju neeksplodirane NATO bombe; 2) smatraju Srbiju mlađim bratom, i 3) imaju niskog predsednika.

Istinska inovacija jeste potpisivanje sporazuma o otvaranju zajedničkog rusko-srpskog „humanitarnog centra“ u Nišu. Američka baza „Bondstil“ udaljena je svega pedesetak kilometara od ove lokacije na kojoj će se graditi rusko, pa makar i humanitarno prisustvo u regionu.