Kao retko kada u istoriji, sve karte su u našim rukama i sve zavisi od toga da li ćemo mi Srbi izgraditi u narednih 10 godina respektabilnu državu ili nećemo. Ovde ću samo ukazati na neke poteze koje je ili trebalo povući ili ih treba povući u kratkom roku.

Priznanje da se nestabilnost vratila u region je posebno gorka pilula za Abramovica kao zagovornika SAD-NATO intervencije u Jugoslaviji. Samo najveći optimisti ili najtuplji analitičari mogu  poricati dokaze o propasti planova Zapada.

Umesto da troši obveznički novac na vrhunski, odnosno mediokritetski, sport, država treba da ulaže u osnovnu infrastrukturu za zdravlje stanovništva. A to istovremeno znači odsustvo jeftinog slikanja političara sa onih nekoliko uspešnih sportista.

Jedino istraga sprovedena pod okriljem Saveta bezbednosti može da obezbedi punu saradnju svih članica UN. U suprotnom, neki od učesnika u ovom ratnom zločinu mogli bi ostati van domašaja pravde.

Naučili su da imaju dva lica, i kao dvoglavi Arapi na jednoj strani, „tamo gde treba“ kroz šapat, reklo bi se kroz zube pohvale hapšenje i kupe sebi ulaznicu za ravnopravnu borbu za vlast, a na drugoj strani, gase nezadovoljstvo svog članstva zbog „izdajničkog“ čina Borisa Tadića.

Javnim zagovaranjem podele KiM ili naknadno korigovanim stavom o razgraničenju srpskog i albanskog naroda, lider SPS, bez obzira na to da li je izvorni autor ili nečiji glasnogovornik, otvorio je „Pandorinu kutiju“ promena granica na Balkanu.

Sada bi neka normalna elita rekla „dosta!“, podvukla crtu i sagledala realne interese svoje države i naroda. Ali ne i naša. Nije naša elita tako slaboga srca i vere. Naša elita iskreno veruje u zapadne gospodare.

Naš Novinar i naša Književnica očigledno misle da su uspeli, svojim naročitim osobinama, svojom distinkcijom prema kolonizovanom i svojim poistovećenjem sa kolonizatorom, da se popnu do moralnih visina i uljudbene nadmoćnosti Gospodara.

Vremena se srećom menjaju, pa sa pojavom novih činioca na međunarodnoj političkoj sceni kao što je Rusija, mi možemo da se konkurentski postavimo i prema EU i prema SAD. Time ćemo da povećamo svoju „cenu“. Naravno, najpre treba da to i da hoćemo.