Ако већ Хрватска хоће да мења тренутну границу са Србијом позивајући се на прошлост, Србија мора да искористи бројне и убедљиве историјске аргументе који оспоравају само присуство Хрватске на обали Дунава.

Референдум на који позивају предсједник Републике Српске и Народна скупштина Републике Српске има за циљ да се исправе кршења Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ на начин који је у потпуности усклађен са њима.

Чудна нека логика дотичног господина. Србија и српски народ успевају да се се одбране од наметнуте и неосноване оптужбе да су геноцидни, а тиме себи задају аутогол. Ту се већ не ради о накарадном тумачењу једног догађаја, нити о новинарској етици. Ту је у питању крајња злонамерност једног човека.

Неисцрпан је број таквих уцена на које власт пристаје не би ли добила нешто јавне политичке подршке и финансијске позајмице. Истовремено, иза кулиса, док пешчани сат трајања цури, Влада се критикује због недовољно „транспарентности“, мањка „медијских слобода“, подршке Додику, непредавања Шешеља.

ВАНУ се својом вољом и вољом свих својих чланова присајединила САНУ 1992. године. Падом Милошевићевог режима, аутономаши су без успеха покушавали да „обнове самосталност“ ВАНУ. Илегална европска регија опет ставља у задатак Скупштини Војводине да нашим новцима плаћа једно приватно удружење које би да се зове „академија“.

Данас ми морамо, да децу "за данак у крви", сами комплетно одгајамо, финансирамо и школујемо, и то све до њихових 30-так година! Најчешће смо, за разлику од некада, у обавези да им финансирамо, комплетно школовање, укључујући и факултет и постдипломске студије!

На тим основама замишљено, оно се, наиме, испоставља као могуће само под претпоставком пристајања српске стране на предодређену јој позицију апсолутног џелата у реченом рату, позицију на коју она, с обзиром на свој реалан удео у његовом злочиначком салду, нити може нити треба да пристане.

Очигледно свестан да напади на њега не само да, после одржаних избора у којима је опет победио, неће бити смањени, него да ће се повећати по сваку цену, Додик је конципирао план контра-игре и одредио приоритете.

Још увек има шансе да наше опредељење за страну која ствара нову равнотежу делотворно осујети ону међународну политику која је начин вођења рата против Срба другим средствима.

Српска власт, ма која, не сме стављати читавој земљи омчу око врата и давати априори легитимитет нечему што, најпре, не одговара истини, те ономе што представља политички инструмент који инкриминише читаву нацију.