Mnogi se pitaju zbog čega je Vučić izabrao Anu koja nema nikakvog političkog iskustva i koja nikada neće biti, radi svoje prozapadne pristrasnosti koja bode oči, dobar političar i državnik. On je očito nije izabrao radi njene sposobnosti da digitalizira Srbiju. 

I Tajmor Raza i Milorad Nikolić stradali su zbog verbalnog delikta, s tim što Pakistanac još uvek ima šanse da se spase ukoliko žalba i pritisak organizacija za ljudska prava urodi plodom. U pakistanskom slučaju čovek je udario na boga, a u Srbiji na premijera.

Ja bih rekao da je proglašavanje Aleksandra Vučića za izdajnika, kao što to čine neki ruski novinari i politikolozi, nerazumno i preuranjeno. Treba pokušati da se razume ta složena ličnost, i da se ne odgurkuje od sebe previše oštrim osudama, treba verovati u iskrenost njegove rusofilije, koja jeste ograničena, ali je autentična. 

 Da znamo, o bilo čemu, više nego bilo ko drugi, ali da ljubomorno to odbijamo da primenjujemo, ili bar sami sa sobom da podelimo.Da smo najstariji, najviši, najlepši, najbolji, izabrani, posebni, jedinstveni i da bukvalno ništa od toga nemamo.

 Za razliku od Aleksandra Vučića Zoran Đinđić nije imao nikavog kompleksa u odnosu na zapadne političke lidere. Bio im je zaista ravan, nisu mu klecala slabačka kolena, kao što priznaje Aleksandar Vučić da se to njemu desilo tokom susreta sa Angelom Merkel.

 Ova nova ili ona prva “Srpska lista“ je dokaz da se vlasti u Srbiji, odnosno novovaspostavljeni nadpredsednik Vlade tj. predsednik Srbije, budući Erdogan, sprda sa Srbima na Kosovu i da o njihovom opstanku brine kao o lanjskom snegu

Nije potpuno jasno zbog čega su, srpski vodeći političari nakon Miloševića, najvećim dijelom bili fascinirani Njemačkom. To je nelogično jer je u posljednjih sto godina, Njemačka, na razne načine, uništavala Srbe koji su joj posvuda kvarili račune, posebno u dva svjetska rata.

 „Niko ne sme da vas bije“ - bila je poruka slobode koju je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik CK SKS, izrekao građanima okupljenim ispred Doma kulture u Kosovu Polju 24. aprila 1987. godine.

 Ne sme da pomisli da Srbije pripada njemu i da sav njen narod treba da posluži da nesposobna rodbina, neobrazovani kumovi i politički nadničari iz sopstvenog okruženja svoju pomena nevrednu i praktično nepostojeću profesionalnu prošlost zaviju u hermelin.