Именовање Петра Петковића за директора Канцеларије за Косово и Метохију је класичан пример када један политичар због каријере и привилегија напрасно мења идеологију

"У следећем кораку треба разговарати о статусу ЗСО. Она је део свеобухватног споразума који почиње да се примењује након потписивања. Имплементација ће бити након потписивања (свеобухватног) споразума"

Апелујем и на скупштинску већину и на читаву јавност да схвати колико је то у интересу свих, не само због нашег дуга према господину Ивановићу, него пре свега да отклонимо сумњу да је држава Србија у то умешана на директан или индиректан начин

А овај данашњи Врховник, у политици државног одрицања и националног самопорицања је, благо речено - несебичан. К'о вели човек: не крчми, не даје и распродаје своје, шта га брига, (Косово) није његово...

Једноставно обим саобраћаја не оправдава градњу велелепног аутопута. Ако је Западу баш толико потребан такав пут, због чега Запад не пружи донацију за његову изградњу, а не кредит који ће да отплаћује цела Србија?

Разуме се да стање са скупштином и демократијом у Србији није било бајно ни пре четири године (напротив!). Али поглед на овај живописан детаљ и ове две слике из нашег скупштинског живота добра је и пластична илустрација колико смо, у међувремену, у погледу деградације најзначајније демократске институције у држави још додатно "напредовали" 

Приштина се Вашингтонским споразумом на годину дана „одрекла“ да аплицира за пријем тамо где и иначе не може да уђе. Колико је лоптица у флиперу суверена и независна – толико је суверена и Вучићева политика

Вучићева велеиздаја оставиће несагледиве последице по Србију и наш народ уколико се хитно не предузму одговарајуће правне и политичке мере

Уместо прославе још једне историјске победе, Лукашенко се суочио са највећим протестима у новијој историји Белорусије.  Десетине хиљада људи су изашли на улице многих градова да би му поручили „Уходи!“. У генерални штрајк су ступили и радници многих државних предузећа, комбината, новинари белоруског државног канала

Осам година Вучићеве владавине руском капиталу је биквално забрањен приступ у Србији. Све приватизације које је актуелни режим урадио су биле без присуства руског бизниса. Руси су непожељан фактор чак и када су нудили најповољије услове као када је у питању рудник бакра у Бору