Srbijo, ne veruj Crnoj Gori

Doskoro je bilo nezamislivo da će Mađarska biti veći prijatelj Srbiji od Crne Gore, i svih ostalih okolnih zemalja slovenskog porekla. Šta se to desilo sa srpskim narodom i ostalim jugoslovenskim narodima? Uzaludno smo proćerdali dva veka, u zabludi slovenstva, bratstva i susedstva

Tekst pod naslovom „Ne verujte Crnoj Gori” objavio sam u „Politici” 23. juna 2021. godine i naglasio: „Nikada odnosi dveju novovekovnih srpskih država, Srbije i Crne Gore, nisu bili dobri. I nikada nisu bili lošiji nego danas, pa se može reći da je sada Crna Gora najveći neprijatelj Srbije i Srpstva.” Odnose istog naroda, u dvema državama, remetila je netrpeljivost, koja se ispoljavala na državnom i narodnom nivou. Krajnje je vreme, i jedino ispravno rešenje, da naše buduće odnošaje oslovljavamo kao srbijansko-crnogorske odnose, jer je reč o dve države i, sve više verujem, dva susedna i nebratska naroda.

Dinastijska netrpeljivost dugo je opterećivala odnose srpskog naroda u Crnoj Gori i Srbiji, da bi komunisti, pre svega crnogorski, u ime Partije i Broza, konačno razdvojili braću i stvorili crnogorsku naciju. Ta, komunistička nacija, nema više ništa zajedničkog sa Srpstvom. U doba dinastijske netrpeljivosti dve bratske države borile su se za nacionalno oslobođenje i primat u Srpstvu. Glasanjem Crne Gore u UN za rezoluciju o genocidu u Srebrenici – Srpstvo je konačno ugašeno, delotvornom rukom Montenegrina.

Tekst pod naslovom „Ne verujte Crnoj Gori” objavio sam u „Politici” 23. juna 2021. godine i naglasio: „Nikada odnosi dveju novovekovnih srpskih država, Srbije i Crne Gore, nisu bili dobri. I nikada nisu bili lošiji nego danas, pa se može reći da je sada Crna Gora najveći neprijatelj Srbije i Srpstva

Zar je bilo teško izaći iz sale UN kao predstavnici drugih država. Srpski razum ne može da shvati, niti Gospod da objasni, da je udaljeni Azerbejdžan bliži Srbiji od susedne Crne Gore! Doskoro je bilo nezamislivo da će Mađarska biti veći prijatelj Srbiji od Crne Gore, i svih ostalih okolnih zemalja slovenskog porekla. Šta se to desilo sa srpskim narodom i ostalim jugoslovenskim narodima? Uzaludno smo proćerdali dva veka, u zabludi slovenstva, bratstva i susedstva, a sa onima s kojima smo se najviše i dugo nosili, postali smo dobri susedi i prijatelji.

Njegoševo kandilo više se neće nikada upaliti u Crnoj Gori, jer u njoj nema srpske ruke spremne da ga potpali. Zašto predsednik Skupštine Crne Gore, ljubitelj Srpstva, ne podnese ostavku posle ovakvog sramnog čina u Njujorku? On je najbolji primer prodaje svog naroda za fotelju Njegoševu. Da li on ima obraza da ubuduće dolazi u Beograd ili će odlaziti da svoj obraz umiva u Sarajevu i u Tirani. Koga on misli da zavara izjavom da će rezolucija o genocidu u Srebrenici ojačati i ujediniti Srpstvo, koje je razbijeno u paramparčad nebratskom politikom Crne Gore i Montenegrina.

Ne može ljudski razum da odredi šta je gore u 20. stoleću u srbijansko-crnogorskim odnosima: Božićna pobuna (1918), proglašenje Crne Gore za jednu od jugoslovenskih republika, izlazak Crne Gore iz SRJ (2006), priznanje otcepljenog Kosova NATO snagama sa otvaranjem ambasade Crne Gore u Prištini (2008) i glasanje o genocidu u UN (2024). Više od jednog veka borila se Crna Gora da se odvoji od Srbije i u tome je uspela, uz svesrdnu podršku Zapada. Neka joj je sa srećom, a Srbija bi, posle svega, morala da povuče korejsku granicu između dve države.

Krajnje je vreme, i jedino ispravno rešenje, da naše buduće odnošaje oslovljavamo kao srbijansko-crnogorske odnose, jer je reč o dve države i, sve više verujem, dva susedna i nebratska naroda

 Ovo je poraz Srbije i Srpstva, a ne poraz Crne Gore; ona je ovo htela. I treba je pustiti da uživa dok joj glave ne dođu Albanci s juga i Hrvati sa severa. Srbijanci bi morali, tada, s cinizmom da posmatraju njenu sudbu, prema kojoj je vodi nemerljiva nezahvalnost prema Srbiji i Srbijancima, kao i Rusiji i Rusima. Ne postoji više nijedan razlog da se ima poverenje u Crnu Goru i njene Montenegrine. Srbija bi morala ubuduće da vodi obrenovićevsku politiku kralja Milana prema Crnoj Gori, jedino ispravnu – sebičnost je vrlina u međunarodnim odnosima.

U jednoj od anketa, sprovedenoj nedavno u Crnoj Gori, po popularnosti, prva tri mesta zauzeli su: Njegoš, Tito i Jugoslavija. Srpstva ni za lek! Prihvatimo Montenegrine kao susede koji više nisu naši, tako se ponašajmo i vodimo takvu državnu politiku i shvatimo, konačno, da današnje južnoslovenske države i narodi nisu naši prijatelji. I ovo glasanje u UN potvrđuje da je stvaranje Jugoslavije bila najveća zabluda Kraljevine Srbije i sveukupnog Srpstva!

Moj Istok pripadao je Crnoj Gori od 1912, potom u Jugoslaviji Zetskoj banovini, a tek od Drugog svetskog rata Srbiji. Dobrovoljno su se Montenegrini odrekli najvećeg dela Metohije bez saglasnosti metohijskih Srba. Vuk Branković i Slobodan Milošević su za njih bili i ostali nedostižne patriote i borci.

Vekovna je ovo promena koja vraća srpski narod u predmiloševsko i predkarađorđevsko vreme. Srbijo, srećan ti nov početak!

Istoričar

(Politika)

Videti još: Slobodan Orlović: Malo li je bratske mržnje – reakcija na tekst Radoša Ljušića