Polemike | |||
Polemika o „lažnim Laurama“, „lažnoj opoziciji“ i (ne)kompetenciji |
petak, 21. april 2023. | |
Jelena Zorić: Pravi i lažni opozicionari - Biti Laura u srpskoj političkoj i pravosudnoj kaljuzi O pravim srpskim tužiteljkama, „Lažnim Laurama“ i tome šta povezuje naprednjake Vladimira Đukanovića i Svetozara Vujačića sa narodnjakom Vladimirom Gajićem. One nisu Laura Koveši. Zovu se Bojana Savović i Jasmina Paunović. Tužiteljke su u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Do nedavno su radile u Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, a onda su, krajem februara prebačene u drugo odeljenje. Podsetimo, premeštajem su automatski “skinute” i sa predmeta, na kojima su radile oko godinu i po, o malverzacijama i pranju novca u EPS-u. I to istog dana kada je uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su oštetili to javno preduzeće za 7,5 miliona dolara. Tužiteljke Savović i Paunović su se javno pobunile i to je nezapamćen momenat u srpskom pravosuđu. Nisu pregovarale o svom položaju po pravosudnim, političkim ili advokatskim kuloarima. Ne, izašle su u javnost i time izazvale pobunu srpskih tužilaca za njihovu samostalnost. Deo medija ih je prozvao "srpske Laure“. Misli se na Lauru Koveši prvu evropsku glavnu tužiteljku i bivšu glavnu tužiteljku rumunske Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije – DNA, zbog čije smene je 2018. god. desetine hiljada Rumuna protestvovalo. Bojana i Jasmina nisu Laure, pošto nikada nisu imale ni upola moći kao tužiteljka Koveši, niti je Srbija u Evropskoj Uniji poput Rumunije, niti se Srbi za svoja prava bore srčano poput Rumuna. Kako je nedeljnik Vreme već pisao DNA je godinama, osim podrške EU, imala i jaku podršku rumunskih vlasti. Tako je Laura sa svojim timom došla do rezultata da je zbog njihovih istraga uhapšeno 60 visokih zvaničnika – dva premijera, ministri (jedan je iz ministarske fotelje direktno sproveden u istražni zatvor), državni sekretari. Procesuirano je zbog mita i korupcije 400 gradonačelnika i 100 članova parlamenta, 800 direktora javnih ustanova, više od 1000 policajaca, na stotine bivših sudija i tužilaca… S hapšenjima je rasla i podrška javnosti.
S obzirom na sve pomenute okolnosti, Bojana i Jasmina su naše, srpske i hrabrije su od Laure Koveši, čim su se u ovoj pravosudnoj i političkoj kaljuzi odvažile da dignu glas. Nije iznenađenje da srpske tužiteljke nemaju podršku vlasti ni institucija. Bilo je očekivano i da ih napadaju opskurna i gongo udruženja. Iako zastrašujuće, ipak ne i iznenađujuće bilo je i kada je advokat i narodni poslanik SNS-a Svetozar Vujačić, koji je radio i kao Vulinov savetnik dok je bio ministar MUP, na tribini na Pravnom fakultetu pred desetinama ljudi tužiteljki Bojani Savović zapretio: "Loše ćeš proći“. Očekivano je bilo i da ih "Lažnim Laurama“ naziva advokat i narodni poslanik SNS-a Vladimir Đukanović, ujedno i predsednik Skupštinskog odbora za pravosuđe. Inače, za Đukanovića se spekuliše da je baš on zajedno sa direktorom BIA Aleksandrom Vulinom zaslužan za imenovanje Nenada Stefanovića za tužioca VJT-a u Beogradu. Ono što je za mnoge bilo iznenađenje je da je pobunjene tužiteljke, rame uz rame s Đukom, "Lažnim Laurama“ nazvao i advokat i narodni poslanik Narodne stranke Vladimir Gajić. Imao je poslanik Gajić šta da obrazloži o tužiteljkama, ali je propustio da ponešto iz sopstvene novije biografije navede i o sebi. Opet iznenađujuće, jer je reč o poslaniku koji je sklon da na društvenim mrežama prebrojava tuđa opoziciona krvna zrnca. Naime, 18. marta na sednici Odbora za pravosuđe glasalo se za istaknute pravnike, odnosno za kandidate koji će biti članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Sednicom je predsedavao Vladimir Đukanović član SNS-a. Ipak, profesora Pravnog fakulteta Nikolu Bodirogu, široj javnosti poznatog kao potpisnika peticije iz 2017. godine za predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića, za člana Visokog saveta sudstva nije predložio niko od članova vladajuće većine, nego baš opozicionar Gajić. Profesor Bodiroga, na tom Odboru dobio je neophodnih 12 glasova. Pored poslanika Narodne stranke, rame uz rame s Gajićem, za njega su glasali i advokati Vladimir Đukanović i Svetozar Vujačić, kao i još devet članova vladajuće većine (SNS, SPS, SVM i PUPS). Zatim, tokom izbora kandidata za prvi izbor članova Visokog saveta tužilaštva koje bira Narodna skupština, opozicionar Gajić kao kandidata je predložio advokata Predraga Ćetkovića. Ime tog advokata široj javnosti je slabo poznato, ali jeste kancelarija u kojoj radi, reč je o advokatskoj kancelariji Aleksić iz Novoga Sada. Podsetimo, prema pisanju BIRN-a osnivač i rukovodeći partner te kancelarije Nemanja Aleksić svojevremeno je, zbog teksta “Doktor za falsifikate: Zoran Gojković zloupotrebio pečat svog kolege” navodno podneo krivične prijave protiv novinarki Balkanske istraživačke mreže što je predstavljalo, kako se navodilo u tekstu: "nastavak pretnji izrečenih tokom razgovora sa novinarkom“. I advokat Ćetković je dobio potrebnih 12 glasova, a osim Gajića od opozicionara u tome su mu pomogli i Dejan Šulkić iz DSS-a. Zajedno sa poslanicima vlasti Gajić i Šulkić glasali su i za kandidatkinju Jelenu Glušicu, koja radi u Bezbednosno informativnoj agenciji – BIA. O tome da li će tužiteljke koje su se pobunile za svoju samostalnost Bojana Savović i Jasmina Paunović ubuduće napredovati, odnosno o njihovim karijerama, ubuduće će odlučivati i istaknuti pravnici koje su zajedno birali naprednjaci Đukanović i Vujačić i sa njima narodnjak Gajić. Zato, pre nego se, od istih poslanika, javnosti servira priča o "Lažnim Laurama“, možda bi na dnevnom redu trebalo da se nađe tema o pravim i lažnim opozicionarima. 2. april 2023. godine Reagovanje advokata Vladimira Gajića: Lažne Laure “Pravi i lažni opozicionari: Biti Laura u srpskoj političkoj i pravosudnoj kaljuzi”, www.vreme.com, 2. april 2023; “Dve tužiteljke i dežurni bacači kamenja”, Vreme br. 1682, 30. mart 2023. Tekst Vladimira Gajića objavljujemo integralno bez uredničkih intervencija, u skladu sa Zakonom o Javnom informisanju. Najpre oko “naših Laura”. Novinarku Jelenu Zorić je očigledno motivisala moja objava na Tviteru nakon što je u medijima objavljena slika dve tužiteljke sa američkim ambasadorom g. Hilom u kojem sam konstatovao da se radi o “lažnim Laurama”, kao i o tome da je skandalozno kako sa njihove strane tako i od strane ambasadora SAD da pruža javnu podršku tužiocima u Srbiji, imajući u vidu, na primer, pravila Bečke konvencije na osnovu kojih se ambasadori uzdržavaju od mešanja u unutrašnje poslove države domaćina. Još je pok. premijer Zoran Đinđić govorio o tom ružnom običaju stranih ambasadora u Srbiji koji se veoma često “ponašaju kao vođe političkih stranaka”. Smatram da je kolosalna neistina da su dve tužiteljke/persone dramatis/ u javnosti nazvane “našim Laurama” ako se ima u vidu ogromna diskrapanca u značaju bivše rumunske, a sada evropske tužiteljke Laure Koveši i naših tužiteljki. To je toliko očigledno. Laura Koveši se dokazala kao borac za javne interese postigavši u svom radu nezapamćene uspehe u borbi protiv korupcije u Rumuniji, dok su naše tužiteljke prvi put u karijeri izašle u javnost povodom svog ličnog slučaja koji se odnosi na njihove lične karijere, koje same po sebi javnost mnogo ne zanimaju. Zašto sam tako oštro okarakterisao “naše Laure”? Pa, pre svega zbog veoma kredibilnih informacija koje imam u vezi predmeta koji je doveo do esklacije sukoba unutar Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Istina je sledeća. Krivični postupak o kojem je reč pokrenut je krivičnom prijavom koju je VJT Beograd- Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije podneo EPS kao oštećeni. Razlog, plaćeno izvođenje radova u milionskom iznosu u evrima nije izvršeno. Trebalo je utvrditi samo dve stvari. Prva je – da li je plaćeno i druga je – da li je izgrađena pruga. Za utvrđivanje ove dve odlučne činjenice bilo je dovoljno nekoliko radnih dana. Posle otprilike dve godine jedna od dve tužiteljke je odbacila krivičnu prijavu! EPS je kao oštećeni izjavio prigovor, da bi Apelaciono tužilaštvo prigovor usvojilo i uz obavezno uputstvo jednoj od “Laura” vratilo predmet uz naloge šta treba preduzeti.
Ima ovakvih slučajeva još. Tako je, na primer, u javnost dospela i afera Bauwesen, o kojoj je prošle sedmice pisao NIN. Centrala firme iz Italije Italiana Costruzioni podnela je krivičnu prijavu protiv direktora ćerke firme u Beogradu zbog pronevere velikih para. Opet jedna od “Laura” odbacuje prijavu bez obrazloženja. Advokati Italijana podnose prigovor. Apelacioni tužilac usvaja prigovor, opet obavezujuće uputstvo da se istraga pokrene. Svojevremeno je jedna od “Laura” hapsila i Marka Bastaća, bivšeg predsednika Opštine Stari grad. Ispostavilo se samo da bi Bastaću na taj način bilo zaprećeno jer se usudio da dovede u pitanje danas očigledni politički dvougao između stranke na vlasti i jedne opozicione stranke. Da je Jelena Zorić novinar koji sa dužnom novinarskom pažnjom prikuplja informacije, možda je mogla pre nego što objavi svoj maliciozni autorski tekst da proveri šta druga strana ima da kaže. Najzad, moja ocena o “našim Laurama” je moj vrednosni sud i to na osnovu iskustva od 32 godine koliko sam već advokat. Zbog fotografisanja sa ambasadorom SAD koje ima svrhu da “zapreti” svima redom i pošalje poruku pod čijom su sada zaštitom, ja mislim da ove dve tužiteljke treba razrešiti. To je moj stav. Šta mislim o našem pravosuđu govorio sam mnogo puta u javnosti, a poslednji put na sednici Skupštine Srbije kada se raspravljalo o pravosudnim zakonima. Suština je u tome da Srbija nikada nije imala nezavisno pravosuđe, niti će ga u dogledno vreme imati, a pre svega zato što nezavisni sud nije naš kulturni model. Kao što ni demokratija nije naš kulturni model. Ili slobodna štampa, svejedno. To je pitanje prosvete. U Srbiji se ljudi ne školuju da budu slobodni građani. To je tako. Kada je u pitanju druga tema komentara Jelene Zorić u kojem me ona de fakto naziva “lažnim opozicionarom” zbog glasanja u Odboru za pravosuđe prilikom utvrđivanja kandidata za izbor tzv. uglednih pravnika, činjenice stoje ovako. Pre svega, ja sam jedan od najagilnijih kritičara promene Ustava, referenduma i seta pravosudnih zakona. Mislim da je ova činjenica opšte poznata. Danas sam siguran kao i pre više od godinu dana da je kardinalna greška jednog dela opozicije bila odluka o bojkotu referenduma. Protivnici ustavne reforme pobedili su u svim velikim gradovima, odnosno svuda gde je deo opozicije imao kontrolu. Veliko je pitanje uopšte da li je taj referendum stvarno uspeo. Prema usvojenim Amandmanima na Ustav Srbije, kao i prema novim zakonima, Skupština bira 4 istaknuta pravnika u sastav budućih sudskih i tužilačkih upravljačkih tela. Nadležni odbor bira 8 kandidata od kojih će Skupština izabrati po 4 za svako telo. Moj favorit bio je prof. dr Slobodan Orlović sa državnog Pravnog fakulteta u Novom sadu. Nažalost, njegova kandidatura je odbačena jer je propustio prekluzivni rok za podnošenje kandidature. Od preostalih kandidata sa obe liste, jedini kojeg lično poznajem bio je Vojkan Simić. Nažalost, dobio je samo dva glasa, od kolege Gavrilovića iz Demokratske stranke i od mene. Za ostale kandidate glasao sam prema njihovoj radnoj biografiji i ličnoj proceni na osnovu saznanja koja sam imao. Narodnu stranku nisam konsultovao jer sam slobodan da glasam kako ja hoću na osnovu Ustava i drugih zakona, dok istovremeno Narodna stranka nije komunistička organizacija u kojoj o svemu odlučuje Politbiro. Glasao sam za sve kandidate koji su po profesiji advokati. Takođe i za dva, u stručnom pogledu možda i najbolja kandidata. Jedan je dr Đorđević, unuk našeg čuvenog profesora prava i moglo bi se reći jedini lumen među svim kandidatima. Drugi je prof. dr Nikola Bodiroga, profesor državnog (ovo namerno ističem) Pravnog fakulteta u Beogradu i to jednog od najznačajnijih predmeta na fakultetu. Nisam mu merio politička krvna zrnca, niti me uopšte interesovalo kakva politička opredeljenja imaju kandidati. Čini mi se da je ovo elementarno u demokratskom društvu. Za koga glasa prof. Bodiroga na izborima njegova je privatna stvar. Ili novinarka misli da nije privatna i da treba glasati u skladu sa moralno političkom podobnošću kandidata? U vreme rasprave oko ustavnih promena, tvrdio sam da je možda i najgore rešenje ono koje se odnosi na propisani izuzetak. Ako kandidati za istaknute pravnike ne dobiju 2/3 većinu u odboru ili u parlamentu, umesto njih će odlučiti Komisija. Komisija u kojoj su predsednik Narodne skupštine dr. Orlić, Predsednik Ustavnog suda sudija Marković, Vrhovnog suda Jasmina Vasović, Zagorka Dolovac kao Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana Zoran Pašalić. Kod Visokog saveta tužilaštva sve je identično. Ovaj sastav Komisije već je unapred određen po starim zakonima, njihovi mandati su u toku do njihovog isteka, a radi se o najproverenijim kadrovima ovog režima. Zato sam smatrao da je ipak važno da dobri ili solidni kandidati dobiju potrebnu većinu u skupštinskom odboru, da Skupština ima bar nekakvu ulogu u ovom izboru, jer će u protivnom odluku doneti umesto Odbora napred navedena Komisija. Nisam se, dakle, bavio pitanjima kao što su ko je iz čije advokatske kancelarije, niti bih se služio bilo kakvim boljševičkim metodama, da na primer diskvalifikujem jednog odličnog pravnika kao što je kolega Ćetković samo zato što radi u “ozloglašenoj” kancelariji “Aleksić”. Za kandidatkinju Jelenu Glušac nisam siguran da sam glasao kao što tvrdi Jelena Zorić.
Na kraju, da kažem nešto i o kvalifikaciji Jelene Zorić iz naslova njenog teksta da sam “lažni opozicionar”, kojom me časti dobitnica Ordena od predsednika Republike Aleksandra Vučića. Verovatno je da sam advokat u Srbiji koji je bez premca po broju slučajeva u kojima sam u proteklih više od 30 godina branio građane koji su stradali iz političkih razloga ili u vezi sa politikom, u krivičnim, građanskim i prekršajnim postupcima. Gotovo uvek pro bono, dakle, besplatno, iz svog ličnog zadovoljstva. Među njima bile su političke i javne ličnosti, novinari, pisci, studenti, a pre svega i u najvećem broju obični anonimni građani. Uprkos tome što mi je to odnelo mnogo vremena od mog profesionalnog rada od kojeg živim i pomažem svoju porodicu, na taj deo svoje karijere sam veoma ponosan. Nisam se opredeljivao prema tome ko su, odakle su, koje su vere ili nacije, ko su im roditelji ili za koju stranku glasaju. Branio sam samo ljude koji su se borili za slobodu. Ponekad sam pomagao i istraživačko novinarstvo kojem izgleda više nije sklona Jelena Zorić. Dve velike afere dospele su u javnost direktno preko mene i mojih informacija. Jedna je afera “Krušik” i Aleksandar Obradović kojeg sam lično otkrio, dakle, njegov identitet i šta mu se dogodilo, da bi priču u medije o Aleksandru Obradoviću plasirali novinari kojima lično puno verujem – Jelena Veljković iz BIRN-a i Vuk Cvijić, novinar NIN-a. Druga je afera “Jovanjica” o kojoj je na osnovu mojih informacija prva i pre svih pisala Jelena Veljković, novinar BIRN-a, objavivši vest o hapšenju i detaljima slučaja. Uprkos mnogobrojnim pokušajima da se između Aleksandra Obradovića i mene postave prepreke i klipovi u točkove, naš odnos između okrivljenog i advokata prerastao je u lično i ja se nadam večno prijateljstvo. Kakvu je ulogu u tome imala baš Jelena Zorić, preskočiću ovog puta. Autor je narodni poslanik NS U Beogradu, 3. aprila 2023. godine Odgovor tužiteljke Paunović advokatu Gajiću: Gospodine Gajiću, čije vi stavove zapravo zastupate? Reakcija tužiteljke Jasmine Paunović na regaovanje advokata Vadimira Gajića na tekstove novinarke Jelene Zorić Gospodine Gajiću, ne bih da propustim priliku i da Vam ne dam adekvatne odgovore na Vaše poluistinite navode (koji su gori od svake laži), i ne osvrnem se na detalje vaših malicioznih komentara! Samo, dok ovo pišem, volela bih da znam kome se u stvari obraćam, advokatu ili narodnom poslaniku ili čoveku “koji ima svoj stav” ili pak, onom ko ima stav svoje stranke, ili neke treće…?! S toga smatram, mudrije je da prethodno razmislite o svom razrešenju, od nekih navedenih zvanja, kako bi ste lakše donosili smišljenije zaključke.
Naše istupanje u javnost trebate da videte kao bunt protiv nepravde, protiv “izigravanja” zakona, simulacije borbe protiv korupcije, što sve zajedno predstavlja najbolji vid iskazivanja rodoljublja. Jer, rodoljublje gospodine Gajiću, se ne kači kao bedž o rever, o njemu se ne priča, rodoljublje se živi i za isto bori protiv onih kojima su usta puna patriotizma dok rukama pune džepove državnim novcem. Borba za istinu i uspostavljanje vraćanja zakona u redove tužilaštva i rad na predmetima sa koruptivnim elementima je ono što mi najbolje umemo da radimo, a za to smo uskraćene. Tamo gde mladi ljudi, tek izašli iz školskih klupa željni znanja i rada u tužilaštvu, svoju energiju više usmeravaju ka "pronalaženju veza" do uspeha u karijeri nego što se zaista posvećuju poslu, princip negativne selekcije koji postoji doveo je do toga, da se gubi svaki entuzijazam za lično usavršavanje i sticanje znanja, a mnogi saradnici tužilaštva su starije godište, od svojih principala. Odlaze najbolji među njima jer su upravo oni osujećeni i obeshrabljeni za dalje napredovanje. Ko će, gospodine Gajiću, za nekoliko godina da preuzme odgovornost, za kadrovsko urušavanje, najvećeg Tužilaštva u regionu?! Na sve to, dobiješ usmeni nalog da moraš da postupiš suprotno onome što Zakon “zapoveda”. Gledamo, slušamo, ne verujemo… i tada progovoriš glasno i razbiješ tišinu! Institucija moja ćuti, ćuti Vaša, sve je nemo…da li zbog nezainteresovanosti ili zbog neprihvatanja rešavanja ključnih problema, ali uporno ćute!
Tu gromoglasnu tišinu “razbio” je zvaničan poziv američkog ambasadora, njegove ekselencije Kristofera Hila, koji “želi da upozna dve hrabre tužiteljke i stisne im ruku…!” Bez dileme, ne krijući (a zamislite da smo još i krile), uz saglasnost našeg Udruženja tužilaca Srbije, koje nam pruža bezgraničnu podršku sve vreme, odazivamo se ovom pozivu. Da li Vam je poznato, da je upravo Ambasada SAD, pored OEBS-a, finansijer većine naših profesionalnih obuka i edukacija, kao i da je ova ambasada donator svih službenih automobila, datih na raspolaganje za službene svrhe Tužilaštva?! A smeta Vam i prigovarate poseti po pozivu ambasadora…priznaćete licemerno! Prema tome, otićićemo uvek i svuda, ko želi da čuje našu borbu, istinu u odbrani časti i ugleda, kako nas pojedinačno, tako i naše profesije u celini. Da budem iskrena do kraja, želja mi je da to budu uvek naše Institucije. Pominjete delove mog predmeta, kojim sam bila zadužena u Odeljenju za suzbijanje korupcije i to, kao neovlašćeno lice, koje na neovlašćen način, uz pomoć prekoračenja granica nekog drugog službenog lica, Vama dostavlja podatke. Sve naopako! Pa zašto onda gospodine Gajiću ne dobiste kompletne spise predmeta da se bolje upoznate sa spisima ili Vi upotrebiste najnebitnije delove, koliko tek radi manipulacije. Ko ste Vi da kontrolišete predmet u predistrazi? Ko je taj ko Vam je neovlašćeno (protivzakonito) dao informacije iz predmeta?
Što se predmeta tiče, obradili ste u svom tekstu tehnički deo predmeta, niste se osvrnuli na suštinu, jer Vam to ne odgovara. Rešenje koje je doneto, je tehničke prirode a ne i nikako meritorne! Ovakvo Rešenje ne može da bude smetnja pokretanju daljeg istražnog postupka, ukoliko se dođe do novih dokaza i činjenica kojima se utvrđuju bitni elementi krivičnog dela. Kako su tokom 2020. godine formirana dva predmeta, nije bilo poznato u tom trenutku, jer su podnosioci krivičnih prijava različiti. Nakon dostavljenog policijskog Izveštaja (Odeljenje za brobu protiv korupcije MUP-a Srbije), a po mom podnetom zahtevu za potrebna obaveštenja, informisana sam da se svi dokazi za navedena lica, sve radnje izvršenja krivičnog dela koje su navedene u ovoj prijavi nalaze na proverama, na relaciji SBPOK-a i Tužilaštva za organizovani kriminal. Tada se dolazi do saznanja da su lica koja su u ovoj prijavi navedena već saslušavana, te nakon dobijanja odgovora od TOK-a, kojim se potvrđuju ovi navodi, donosim Rešenje o odbačaju krivične prijave, kako se ne bi vodila paralelno dva identična postupka (ne bis in idem)! Takvo Rešenje je sadržalo i pravo na prigovor, a što je punomoćnik iskoristio. Rešenje Apelacionog javnog tužilaštva upravo se i odnosilo na to, da se stavi još jedan Zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, kako bi se i pismeno dostavili od policije takvi podaci. Tako je i bilo, postupilo se po nalogu Apelacionog javnog tužilaštva, kojom prilikom su se otvorila neka nova činjenična stanja, novi dokazi, a koji su predstavljali nastavak već formiranog predmeta, koje je u međuvremenu zadužila koleginica Bojana Savović. Na osnovu svega navedenog, na kraju bi se moglo zaključiti, da se radi o jednom vrlo složenom krivično-pravnom predmetu sa elementima finansijskog kriminala, kao i više krivičnih dela u sticaju protiv privrede i dela protiv službene dužnosti. Elem, kao što vidite, Vaš zaključak po pitanju ovog predmeta, ne samo da je manipulativan već i maliciozan, te s toga, ostajem pri već pomenutom predlogu sa početka ovog teksta, da prethodno razmislite o sopstvenom razrešenju jednog od svojih zvanja, pre nego što razmišljate o razrešenju Bojane i mene. A, na kraju da ne zaboravim…u drugoj polovini aprila meseca ove godine, koleginica Bojana i ja smo pozvane na prijem u još jednu Ambasadu, pa možete da nam se pridružite…naravno, ako ste pozvani! Sve u najboljoj nameri. Autorka je zamenica tužioca u beogadskom Višem javnom tužilaštvu U Beogradu, 19. aprila 2023. godine Odgovor Vladimira Gajića tužiteljki Paunović Reakcija na tekst “Tužiteljka Jasmina Paunović: Gospodine Gajiću, čije vi stavove zapravo zastupate?” koji je bio reakacja na tekst “Objašnjenje” koji je bio reakcija na tekstove “Pravi i lažni opozicionari: Biti Laura u srpskoj političkoj i pravosudnoj kaljuzi” i “Dve tužiteljke i dežurni bacači kamenja” Advokat Vladimir M. Gajić Poštovana gospođo Paunović, U odgovoru koji ste meni uputili preko nedeljnika “Vreme” dana 19 aprila 2023.godine, Vi se adresirate zapravo na moj odgovor novinarki Jeleni Zorić. Ja sam odgovarao na njen tekst, a ne na Vaš. Ali dobro, ako sam dobro razumeo, Vi sada meni odgovarate umesto novinarke. Sami ste u svom odgovoru izabrali dve teme. Jedna je pravna analiza Vaše odluke o odbačaju krivične prijave protiv okrivljenih koji su sada u pritvoru, a druga tema je omalovažavanje mog stava i mene lično. U obe ove teme Vaša pozicija je inferiorna. Problem je u tome što Vi tu inferiornost ne vidite, jer Vam medijska popularnost muti svest o realnosti. Iz Vašeg rešenja o odbačaju od 27.10.2021. godine može se zaključiti sledeće : 1. Vi odbacujete krivičnu prijavu "jer postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje". Ovo stoji u dispozitivu rešenja, a u obrazloženju Vi tvrdite da je problem u tome što i Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi svoju istragu u kojoj je saslušano isto lice čije ste saslušanje i Vi tražili. Okolnost da je neko već saslušan nije okolnost koja isključuje krivično gonjenje. Ovo je elementarna stvar. Koleginice, Vi ne znate šta su okolnosti koje isključuju krivično gonjenje i to se iz ove Vaše odluke jasno vidi. Apelacioni tužilac Vam je očitao lekciju u svojoj odluci kojom je usvojio prigovor podnosioca krivične prijave i dao Vam obavezno uputstvo da nastavite rad. U tom rešenju dato Vam je obrazloženje koje su to okolnosti koje isključuju krivično gonjenje (smrt okrivljenog, presuđena stvar, da je nastupila zastarelost, da je delo obuhvaćeno amnestijom itd). 2. Da ovaj profesionalni promašaj nije slučajnost pokazali ste svojim uključenjem u emisiju “Utisak nedelje”, kada ste tvrdili da ste Vi prošli bezbednosnu proveru za funkciju u odeljenju za borbu protiv korupcije, a da Vaši konkurenti nisu. Na pitanje voditeljke šta je to bezbednosna provera, niste umeli da odgovorite. Radi se o elementarnim stvarima. Ovo su stvari za koje je kompetentan svaki zamenik osnovnog javnog tužilaštva, ali ne i Vi, jer ste kao “Laura” preskočili osnovno javno tužilaštvo i postali ste odmah zamenik Okružnog javnog tužilaštva, iako niste savladali osnovni tužilački zanat. Ovaj nedostatak više ne možete da nadoknadite i u svakom Vašem postupku isplivava nekompetencija. Slikanje za novine tu ne pomaže. Pogotovo ne pomažu gostovanja na televizijama, kao na primer na TV Insajder gde ste samoj sebi naneli kolosalnu štetu objašnjenjem da ste krivičnu prijavu odbacili da bi oštećeni mogao da iskoristi pravno sredstvo. Drugi argument Vam je bio da su u pitanju tehnički razlozi. Međutim, ako pogledate odredbu čl.284 ZKP-a tamo se tehnički razlozi za odbacivanje prijave ne pominju. Iz Vašeg rešenja o odbačaju vidi se da Vam je trebalo godinu dana da izdejstvujete da policija sasluša osumnjičenog u svojstvu građanina.
Već sam rekao u odgovoru Jeleni Zorić koji Vas je iritirao, da je za odluku trebalo utvrditi samo dve stvari. Da li su radovi izvedeni i da li su plaćeni.Vi niste bili sposobni da ovo utvrdite. Dve “Laure” je bilo malo za ove dve činjenice, pa su morali da Vam pomažu i drugi zamenici, što je izazvalo vaše nezadovoljstvo. Najzad, oko Vašeg malicioznog pitanja “Čije Vi stavove zastupate gospodine Gajiću?” Isključivo svoje draga gospođo, kao i uvek u protekle 33 godine profesionalnog rada u advokaturi koje su mi omogućile jednu veliku prednost, a to je da budem slobodan. Vaš sukob unutar tužilaštva me lično ne zanima. Moju reakciju je isprovocirao onaj slogan “Naše Laure” jer Vi i Vaša koleginica sa pravom Laurom nemate ni jednu dodirnu tačku koja bi Vas po bilo kojem primeru iz Vaših karijera povezala sa tom čuvenom rumunskom tužiteljkom. U Beogradu, 21. aprila 2023. godine (Vreme) |