"Karamazovski" slučaj Aleksandra Tijanića

Ukoliko ste čitali „Braću Karamazove“, sasvim sigurno se sećate lika Dmitrija Mitje Karamazova, najstarijeg brata, koji u svojoj sredini važi za najprimitivnijeg, najraskalašnijeg i nekako najbučnijeg od sve trojice (odnosno četvorice) braće. On teško da može da se svrsta u naročito pozitivne likove – često se opija, ponaša se bahato, mnogi su u strahu od njegove ćudljive naravi itd. Međutim, upravo zbog takve slike o sebi (za koju je, reklo bi se, ipak sam kriv) nakon što njegov otac Fjodor bude ubijen, gotovo niko od žitelja mesta ne sumnja da je on ubica, iako svog oca nije ubio on, već sluga Smerdjakov (koji je zapravo nepriznati, četvrti Karamazov).

Poslednjih meseci imamo sličan slučaj u našem medijskom prostoru, a tiče se glavnog čoveka RTS-a Aleksandra Tijanića (iako, na sreću, ovde nema nikakvog ubistva, osim onog najčešćeg u našoj javnosti – u mozak). Teško da će iko za njega moći da kaže da se radi o previše "ljupkom" liku naše medijske scene – svakakvim njegovim ispadima bili smo svedoci, mnogo toga smo čuli i od njega i o njemu. Ali, pokušajmo da za trenutak ne budemo fiksirani na Tijanića, već da potrudimo da sagledamo stvari razborito i uporedimo ih sa sredinom u kojoj se sve to dešava.

Određeni krugovi, zapravo mnogi, reklo bi se, već odavno priželjkuju njegovu smenu sa RTS-a. Ovoga puta, „prvi u piću“ jeste list Kurir. U relativno kratkom vremenskom periodu u ovom listu su osvanuli svakakvi naslovi (a često i naslovne strane) i komentari nekih novinara koji nisu naročito pozitivno postavljeni prema pomenutom.

Najčešće pominjani razlozi zašto bi Tijanić trebalo da ode sa mesta kormilara RTS-a je što program ove televizije izgleda bedno (a jedini se plaća iz džepova građana), što je isti bio saradnik skoro svih vlasti u poslednjih 20 godina (Mirjana Marković se tu obavezno mora spomenuti), a često se da posegnuti i za nekim insinuacijama da je isti sklon finansijskim zloupotrebama[1][2].

Hajdemo onda da postavimo neka pitanja čiji odgovori jesu potrebni za dublje sagledavanje stvari:

1) Da li RTS ima višak zaposlenih kojima se ne sme dati otkaz, jer bi time isti Tijanić tek navukao na sebe još goru sliku u javnosti (mada je, istini za volju, teško poverovati da je tako nešto moguće)?

Verujem da to jeste slučaj, jer se čini kao da se svaka greška bilo koga sa ove televizije automatski prišiva Tijaniću (tako smo u zadnjih 7 dana imali prilike da vidimo ispade novinarke i voditeljke Olivere Kovačević[3] koji jesu bili zaista neverovatni i vrlo „drugosrbijanske“ prirode[4], ali koje je Kurir, imajući u vidu prethodnu kampanju protiv Tijanića, reklo bi se, sa dodatnim zadovoljstvom preneo i još malo "dosolio"). Šta bi se desilo kad bi se većem broju zaposlenih dao otkaz, teško je i zamisliti (za početak - snimci i fotografije stanova otpuštenih radnika koji ne znaju gde će sad, intervjui sa njima i sl.).

2) Da li taj je taj isti RTS verovatno jedina naša televizija koji poštuje zakonske okvire koje se tiču reklamnih blokova, da li postoje realne teškoće koje se tiču redovne i stalne naplate TV pretplate i da li je to jedina televizija sa koje se srpska javnost nije trovala svakakvim kulturnim smećem poput „Grand parade“, „Velikog brata“ i svakakvih serija na egzotičnim jezicima?

Mislim da jeste, što u prevodu na jezik realnosti znači da RTS praktično i nema "komercijalni program" u smislu koji je ta reč dobila u posednje vreme. Ovaj podatak pogledajte kroz prizmu ovog gornjeg koji govori o višku zaposlenih, pa ćete otprilike shvatiti u kakvom je stanju ta medijska kuća u ovom trenutku. Tada ćete možda i dobiti odgovor zašto RTS nema toliko svog programa kao ranije, dok su bila „srećnija vremena“ (čitaj, dok su postojala dva TV kanala i državna apanaža). Dakle, problem je sistemski, i ne tiče se toliko samog Tijanića, koliko nesrećno sređenih zakonskih regulativa za naše podneblje. Lično mislim da zemlja ove veličine, koja želi da ima javni servis poput zamišljenog RTS-a, ne bi smela da ima više od 3-4 kanala sa nacionalnom frekvencijom, ali, takođe mi se čini da se takvo rešenje mnogima koji su sada vlasnici takvih kanala ne bi nimalo svidelo (iako, rekao bih, oni u ovakvoj situaciji prolaze mnogo bolje nego sam Tijanić, i to u svakom smislu).

3) Ima li na našem medijskom nebu još ljudi koji su bili bliski bivšim vlastima (pa i toj, mnogo puta pomenutoj, Mirjani Marković), a kojima se to danas ne smatra za „smrtni greh“? Mislim da bi bilo i suvišno odgovoriti na ovo pitanje, odgovor svi znamo. Jedino što ovde mogu da dodam je da je i ovakav RTS, koji i dalje (jako uporno, reklo bi se) više podseća na dinosaurusa iz sedamdesetih godina prošlog veka, u proteklom periodu bio televizija na kojoj se ipak svaka strana mogla čuti u mnogo ravnopravnijoj meri nego što je slučaj sa ostalim televizijama - što su posle izbora javno potvrdili i njegovi SNS kritičari, na čelu sa Tomislavom Nikolićem.

Naravno da je više nego lako pljuvati ovog direktora. Lako je postaviti pitanje da li i dalje juri insekte po studijima RTS-a, i da li ga postavljeno obezbeđenje MUP-a zapravo čuva od nezadovoljnih gledalaca i zaposlenih a ne od nekog „kontroverznog“ lobija (za čudo, Kurir je u tekstu koji je posvećen ovom pitanju, preskočio Čedomira Jovanovića kad je nabrajao ličnosti koji imaju postavljeno obezbeđenje od strane državnih organa[5]) i sprdati se sa tim, ali je teško pogledati šta je svrha toga i da li bi neko drugi na njegovom mestu bio bolje rešenje.

Pri ovakvom stanju, ovakvom društvu i ovakvoj političkoj konstalaciji - mislim da bi odgovor na prethodno pitanje bio negativan. Zato bi trebalo pustiti da onaj ko vodi RTS ispuni svoj mandat do kraja, koji će u ovom slučaju ionako prestati za dve godine (u suprotnom, mislim da ne bi bio nikakav problem da se zakonski odredi da direktor RTS-a bude postavljan i smenjivan od strane ministra za informisanje na primer, tako bar ne bi dolazilo do ovakvih problema svaki put kad se sastav vlade promeni). Dakle, i ova vlast će dobiti priliku da postavi nekog "svog" (ako bude ispunila pun mandat, kao što najavljuju) na ovo mesto, mada će verovatno i oni naići na teške probleme tog dana, jer se čini da ima i previše pretendenata, a za koje ne možemo da budemo previše sigurni da li će biti bolji od ovog sadašnjeg. Jer, ako smo se u nešto uverili to je da u srpskoj političkoj javnosti Aljoša Karamazova (oličenja moralnosti i dobrote) gotovo i nema, Dmitrija, eto, možda imamo jednog, ali zato ćutljivih a izopačenih Smerdjakova ima i previše.