Jovan Jovanović Zmaj o izrazu „paor“

Vojvođanske neznalice, koje u svom kulturnom analfabetizmu zatrpavaju pokrajinsku javnost izrazom paor, ne poznaju čak ni književna svedočanstva Jovana Jovanovića Zmaja o pogrdnom smislu te reči kojom je vređan srpski ratar. Podsetimo stoga javnost šta su o značenju i smislu reči paor zabeležili čika Jova-Zmaj i njegovi saradnici u novosadskom listu „Starmali“

Retki su Srpski umetnici kojima je narod bio zahvalan kao čika-Jovi. Srbi su mu doslovno podigli spomenik. Ne jedan spomenik, nego mnoštvo spomenika. Čika-Jovu Zmaja svakog dana možete sresti u bronzanoj šetnji Dunavskom ulicom u Novom Sadu u centru Sremske Kamenice sa jednom devojčicom.

Izraz paor u književnosti Jovana Jovanovića Zmaja

U celom svom poetskom stvaralaštvu Jovan Jovanović Zmaj redovno koristi reč ratar. Izuzetno, samo jednom je upotrebio reč paor, u pesmi “Noblmomče“ iz 1875. godine, kritikujući pomodarski način vaspitanja i posledice takvog vaspitanja. Tema pesme je život razmaženog sina kojeg je upropastila majka vaspitavši ga da se vlada pomodarski. Nobl momče je stoga još od školskih dana duboko asocijalnog stava, odvojeno od svog naroda, što je bilo jasno još u školi:

 „I mrzio`j paorsku decu

Sve bi reko da mu smrde.“

Dakle, radi se o potpuno istom odnosu „nobl momčeta“ nalik na odnos Sterijine „pokondirene tikve“ Feme prema „paorima“, koji i njoj takođe smrde. Reč paor je za „nobl momče“ očigledno pogrda. Za pomodarsku površnost koja je potpuno bezsadržajna, neophodno je da postoje smrdljivi paori kao antiidentitet nobl životnom stavu. Međutim, pomodarstvo je napredovalo među nepoljoprivrednim stanovništvom, pošto već ratarska deca u školi, prepoznaju pomodarski odnos građanske dece prema njima preziru ih. To znači da se jaz građana i seljaka toliko ukorenio u širokim slojevima gradskog stanovništva da je izazvao netrpeljivost i među školskom decom koja su se od početka sama delila na gospodsku i paorsku, o čemu je kasnije književno svedočio i pisac Veljko Petrović.

Izraz paor u „Starmalom“

O značenju i smislu reči paor koja je zabeležio Jovan Jovanović Zmaj mnogo govori građa humoristično-satiričnog lista „Starmali“ (1878-1889. g). Osim Zmaja, koji je bio glavni i odgovorni urednik „Starmalog“, u redakciji ovog lista su bili Laza Kostić, Vladimir Jovanović (otac Slobodana Jovanovića), Ilija Ognjanović Abukazem, Ljubomir Nenadović, Milorad Popović Šapčanin… Naša današnja generacija može „Starmalog“ da čita putem sajta Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ iz Beograda ili kroz odabrane priloge štampane 2005. g. u studiji profesora Filološkog fakulteta u Beogradu dr Dušana Ivanića „Starmali – Jovana Jovanovića Zmaja“.

U rubrici „Listak“ (br. 3, 1. februar 1878. g) je u „Starmalom“ objavljena humoreska „Prilj` Jova Sketničar kao kritičar“. Prilog je objavljen u formi izrazito nepravilnog pisma arhičnom stilistikom da bi ismejala narodna neobrazovanost, ali i prikazalo da su prostakluci niže klase manje zlo od bezobrazluka više klase. Pisac izveštava da je neki „Števa Šalabavalo“ dobio batine od „gospode“ zbog prostačke pesme, pa se vajka: „Gospodari nam uvek kažedu da smo mi paori bezobrazni, al da si vidijo kakvi su sto brezobrazni gospodari.“ (…) Lupaju tikve i brez stida i srama što ni jedna paorska svinja ne bi uradila…“.

U prilogu „Bukvice“ istog broja navodi se: „Opšte je poznato, da kad se gospoda opiju onda se kažeda su veseli; a kad se paori opiju, onda se kaže da su se ožd erali“.

U članku „Šetnja po Novom Sadu“ (Starmali br. 24, 30. avgust, 1879) tema su blatnjavi sokaci Novog Sada. Pisac je zapisao kako se njegov sagovornik protivi popločavanju ulica u predgrađu: „Šta će paorimagranitski kvader? To je samo za gospodu na pijaci a paori i njihova deca neka se dave ublatu kad idu sokakom i u školu“.

„Starmali“ javlja 10. jula 1879. godine kako se „prate s gajdašem kasapske kalfe i paori, pevaju i podvikuju“ pa remete noćnu tišinu Novog Sada.

Upravo jedno ovakvo neprilično i bučno kafansko „praćenje“ pred zoru oslikao je Uroš Predić na čuvenoj slici „Vesela braća, žalosna im majka“ (1887. godine), na šta je javnost podsetio Đuro Đukić (u svom članku „Sedam vina za Uroša“ u Politici 9. decemgra 2007. godine. Uroš Predić je u mladosti izradio mnogo ilustracija za Zmajeve dečje listove.

„Pijani paori“ pominju se u „Starmalom“ i 20. decembra 1879. g.

 „Izjava jednog Novosađanina“ (Starmali, br. 29, 20. oktobar 1881. g). je politička humoreska u kojoj izmišljeni „Sovra Pućkalo, birač (dobrih bundeva i tikava)“ ironiše u formi podložničkog pismenog ulizivanja gradonačelniku Novog Sada. On objavljuje kako je gradonačelnik je pored ostalih i „naročito nas paore“, pa i njega samog, „dozvao sebi i očinski svetovao za koga (…) glasati pri nastupajućem izboru poslanika na karlovački sabor“. „Mi smo ljudi prosti pa u mnogim prilikama ne znamo šta da u ovom ili onom slučaju radimo. Stoga je vrlo čovečno i blagorodno od oca i starešine ove varoši, da nas svojim mudrim savetom upućuje i poučava i hvala mu na tome“. Nakon podložničkog laskanja, „Sovra Pućkalo“ javno poziva gradonačelnika koji se „tako stara za nas paore i za naše dobro“ da ih pouči i kako varoš da reši probleme blata u nekaldrmisanim sokacima, uličnu rasvetu, nesavesnost trovacai i noćnih čuvara.

U istom broju Starmalog su objavljeni i stihovi jedne „nove bačvanske pesme“ koju su pevali novosadski pijačari:

Oj javori, javori,

Pod vama su paori,

A pod borom gospodari

Ulje i bećari.

Zmajev šaljivi časopis „Starmali“ pruža nam uvid da je reč paor u Novom Sadu XIX veka redovno upotrebljavana u svrhu ruganja rataru ili seljaku kao pripadniku niže klase, uz nezaobilazno pridevanje prostakluka, neobrazovanja, gluposti i naročito pijanstva i prljavštine paoru.

„Starmali“ Jovana Jovanovića Zmaja je od izuzetnog značaja za današnje razumevanje izraza paor jer nam prvi beleži dva književna svedočanstva iz kojih vidimo kako je izgledalo obraćanje u svojstvu paora kad se vrši iz prvog lica. Prvo je privatno obraćanje priji iz Parabuća u svrhu prikaza ličnog prostakluka i neobrazovanja, a druga humoreska je u svrhu javnog obraćanja čiji cilj je ironično ismevanje „gospodskih“ politikanata kojim se razotkriva da je za njih birač običan paor, odnosno tikvan.

Naravoučenije

Kome dakle treba to neprekidno javno kićenje naših čestitih ratara sramnim izazom paor? Naravno, gospodskim politikantima koji jako vole da njih narod bira da bi oni tim narodom vladali. Eto, baš na to nas je upozorio čika-Jova Zmaj pre sto trideset godina. Ako pomislite da na izborima glasate za autonomaške političare Vojvodine koji vojvođanskog ratara zazivaju paorom, setite se da je taj paor za njih samo „birač zrelih tikava“. Ne bilo kakvih tikava, već pokondirenih tikava. I setite se stihova velikog čika-Jove Zmaja:

Iz ovog se nešto naučiti dade: 

Hulje lepo zbore, al` nitkovski rade!