Danas je stanje drukčije, pa u Ustavu postoji odrednica o zvaničnoj upotrebi pisma, ali je mnogi zaboravljaju. Nepoštovanje Ustava događa se i državnim organima. Uvedu  nove automobilske tablice sa latiničnim slovima uz dva sitna slova ćirilicom, a zatim izjavljuju kako su na tablicama korišćena oba pisma.

U svom obraćanju Dobrica Ćosić je sledio osnovni ton svoje knjige u kojoj su postavljena mnoga pitanja o istorijskoj i ljudskoj dimenziji bosanskog rata kao najsvirepijeg međunacionalnog, verskog i građanskog rata na ovim prostorima.

Južnoslovenski istoričari, generalno, dele se na dve grupe – oni koji veruju u masovnu seobu Slovena na Balkansko poluostrvo, i oni koji smatraju da su u pitanju daleko manje „mase“ Slovena.  Naravno, ima i onih, poput novoromantičara, koji smatraju da nikakve seobe nije ni bilo.

Gomila srpskih zajapurenih domaćica verovatno jedva čeka seriju ili već uživa u njoj, ne razmišljajući ni najmanje ko je taj Sulejman Veličanstveni.Stvarno sebe ne doživljavam kao nacionalistu ili tome sl., ali ovo je prevršilo svaku meru

Na stranu očigledno odsustvo nadahnuća i svakog traga od suptilnosti, ali film Andželine DŽoli nastao je ne u njenoj nego u glavi profesionalaca, i sa suštinski istom namenom kao razne slične produkcije nezaboravnih devedesetih godina.

Već nekoliko meseci, nažalost, sajt „Baština ratnika“ nije dostupan, što izaziva neprijatnu strepnju početkom 2012. godine. U telefonskom razgovoru, službenica u Sektoru za boračka pitanja, obavestila me je da je sajt oboren i da ne mogu da ga osposobe.

Da li je reč o dobroj ideji ili o još jednoj loše promišljenoj meri koja će promašiti cilj i izazvati još veće rasulo u savremenoj porodici? Da li se porodični odnosi mogu „popravljati“ beskonačnim normiranjem svih pojedinosti.

Srbi (i Muslimani) treba da prouče kontrast između sebe i načina kako su mudri (u redu, neka tu reč zamene sa „lukavi“ oni koji to žele, moja poenta i dalje ostaje na snazi) Albanci nedavno odreagovali u sličnoj situaciji.

Svoju datu reč „Nikad više u Beogradu!“, izgovorenu u više navrata javno, posredstvom TV i drugih glasila, pogazila je i Tereza Kesovija. Jer, gomili novca ne okreću se leđa.

Ako klinički psiholog govori o štetnosti telesne kazne, on će se usredsređivati na surovost i grubost kažnjavanja, na izrazitu proizvoljnost u kažnjavanju, na brutalne verbalne poruke, na hladan odnos prema detetu, na nedoslednost u kažnjavanju i sl.