Занимљиво је да се вршилац згражава што се један професор универзитета – Тешић – ружно обраћа њему – другом професору универзитета. У Тешићевом случају је то што је професор универзитета у већем делу текста отежавајућа околност, пошто је, уз хонорар у Гласнику, примао другу плату. 

У СГ затекао сам 27 уредника и лагер књига који данас износи око 630.000.000, те је неминовно смање издавачке делатности и отпуштање уредника по уговору, који раде и у другим установама.

Нова власт у Србији је, уместо да, као барем декларативно „патриотскија“ од претходне, покуша да обезбеди пристојније финансирање уметничког стваралаштва и поштенија правила игре, причу о овој области почела мантрањем о „патриотској култури“, што је било погрешно формулисано.

Дакле, оно што зовемо културом у Србији постало је једно памфлетско препуцавање писменијих међу неписменима. Културни радници постали су промотери извесних идеја. Исто као естрадне звезде. И ту нема разлике. И зато Фарма и зато Велики брат. 

Гђа Бркић је апеловала на жене да се више баве политиком. Зашто и поред свих апела жене то избегавају? Одговор на то питање може се чинити сложеним, али можда то и није; можда је он једноставан и парадоксалан: такве позиције нису заправо толико погодне. 

Да ли је овај цитат Светин или је и њега негде пођонио – не знам. Искрено, волео бих да га је негде дрпио. Из истог разлога из ког се надам да, ако недотупавна синтагма и јесте, недотупавни и неписмени наслов текста није његов.

Хоће ли се медији бавити тада рачуницом, колико нас Косово кошта. Али није важно. Важно је да сате, дане и ноћи проводимо уз Великог брата, Фарму, Гранд параде и хитове. А о себи и не морамо мислити. Други о нама мисле много више и темељитије.

Ради се о историјској трагедији једног народа коме је слобода била вековни сан - све док се није обистинила. Својим односом према раду, одговорности и солидарности, ми већ два века поручујемо „Врати се ага“.

Луковићеви сљедбеници, који коментаришу текстове на Е – новинама и за чије коментаре уредништво сноси одговорност, ни мало не заостају за својим идолом.За њих је Милован Малић одвратно дијете одвратних родитеља, штене које ће једнога дана постати предсједник.

Великог Брата није родила мајка Србија, али је он очито усвојен у нашу породицу. У отуђеном свијету модерни човјек од родбине једино има Великог Брата. Управо такав потребан је савременој цивилизацији. У његовом формирању традиција се намеће као препрека, зато јој треба одузети значај.