Ako mi sami ne sredimo situaciju na severu, srediće je neko drugi

Šta se dešava na severu Kosova? Stižu neke loše vesti, šef Euleksa izražava zabrinutost, nekim ljudima je ugrožena bezbednost... Šta se to dakle dešava na severu?

– Primetno je povećanje tenzija i veći broj incidenata na severu, koje istražuju lokalna policija i Euleks, ali još uvek nemamo nikakav konkretan rezultat. Nemamo identifikovane krivce niti jasan motiv. Ono što se može zaključiti jeste da su mete najčešće neki ljudi koji imaju veze ili kontakte sa privremenim institucijama u Pristini.

Ovakva situacija na Severu za rezultat ima pojačanu kampanju od strane kosovskih Albanaca i dela međunarodne zajednice. Pojačana je retorika, sever se opisuje kao nestabilno mesto, crna rupa, bezakonje, a to u političkom smislu slabi poziciju Srba sa severa, ali i poziciju Srbije uopšte. Radi se o direktnom potkopavanju naše pozicije uoči pregovora sa prestavnicima kosovskih Albanaca.

Radi se o direktnom potkopavanju naše pozicije uoči pregovora sa prestavnicima kosovskih Albanaca.

Kome bi to moglo da odgovara?

– Moglo bi da odgovara mnogima, ali se ne treba treba trošiti u razmišljanju o tome, već to zaustaviti odlučnom akcijom svih nadležnih organa. Jasna i nedvosmislena osuda od strane političkih predstavnika – bila bi od velike pomoći.

Postoje spekulacije da to rade nekakve kriminalne grupe koje su možda u vezi sa nekim političarima sa severa, a i da to možda rade Albanci ili neko za njih, jer ispada da su oni strana kojoj to najviše odgovara?

– Ja ne želim da spekulišem. To je posao koji policija mora da obavi i to brzo i efikasno. U gradu kakav je Mitrovica, malom mestu od oko 4 kvadratna kilometra, gde svako svakoga zna – to ne bi trebalo da bude teška zagonetka. Ranije su se incidenti događali u gluvo doba, oko 2 ili 3 iza ponoći, a sad su počeli i mnogo ranije, što znači da više nema pravila. Normalno je očekivati da lokalna samouprava preuzme veliki deo odgovornosti za ovo stanje i uzme učešće u rešavanju problema. Nažalost, upravo u ovakvoj situaciji imamo i krizu lokalne vlasti, što dodatno opterećuje sitaciju, pa se narod u Mitrovici oseća nesigurno. A cela stvar daje sve više argumenata za pojačano prisustvo međunarodnih misija, stvara utisak „vanrednog stanja“ i to remeti svakodnevni život Srba. Zbog toga mislim da je bolje podržati KPS i Euleks da uspostave pređašnje stanje. Ako sami ne sredimo situaciju, dajemo priliku nekom drugome da se uključi “na svoj način“ .

Kad se priča o destabilizaciji severa, često se kroz tu priču provuče i ona priiča o nekakvoj oluji. Da li je to moguće u vidu nekakve akcije KPS-a, specijalaca i akcija KPS specijalaca i mera kakve je pre nekog vremena pominjao Bajram Redžepi?

– Ne verujem da se tako nešto može dogoditi severnoj Mitrovici. Tu je prevelika koncentracija Srba, previše je napeto, previše je oružja, a toga su svesni i oni koji o takvoj avanturi sanjaju ili pričaju. . Takva intervencija bi mogla da ima nesagledive posledice, niko ne može da predvidi kako bi se ta situacija razvijala, i mislim da svi izgubili, tj. niko ne bi dobro prošao.

Svi treba da se uzdrže od bilo kakvog nasilnog akta, jednostranih poteza i teške retorike koja prija radikalnim krugovima, ali kod običnog naroda izaziva zebnju i uznemirenost.

Svi treba da se uzdrže od bilo kakvog nasilnog akta, jednostranih poteza i teške retorike koja prija radikalnim krugovima, ali kod običnog naroda izaziva zebnju i uznemirenost. Ljudi na severu se osećaju ugroženi, i svaku izjavu pojedinaca iz Prištine, doživljavaju kao pretnju, pokušaj invazije, pa se automatski spremaju za takvu situaciju. To vraća sećanje na situaciju iz 1999. godine i tadašnja iskustva.

Siguran sam da ne bi mogli da izvedu neku takvu akciju na severu, ali bi i sam pokušaj proizveo tragične posledice i za duži rok onemogućio bilo kakvu komunikaciju. To bi nas vratilo na početak, za 10 godina unazad.

Ne stiče se neki utisak da bi Srbi bili u stanjuu i imali kapacteta da se odbrane...

– Jako greše oni koji tako misle. Mnogo je ljudi danas u Mitrovici, mnogo više nego 1999. godine, i mnogo negativne energije, a i previše oružja. To bi bilo jako opasno, a reakcija ugroženih Srba bila bi burna i potpuno je nepredvidljivo u šta bi se to pretvorilo. To bi dakle u svakom smislu bio veoma pogrešan potez.

Bliže se albanski izbori na Kosovu. Prošle godine stav vlade RS bio je da Srbi ne izlaze na te izbore. Šta se dešava ove godine?

– U ovom trenutku još nema stava Vlade, a ono što lično mislim jeste da nema dovoljno vremena za ozbiljnu analizu prednosti ili nedostataka koje ćemo imati, ako Vlada podrži Srbe da učestvuju na ovim parlamentarnim izborima na KiM.

Kosovski Srbi nisu osposobljeni da donose sami važne političke odluke, i u ovakvim situacijama uvek gledaju ka Beogradu očekujući jasnu i pravovremenu odluku. Nemušte, nejasne poruke uglavnom ne razumeju, ili su prinuđeni da slušaju „tumačenja“ lokalnih predstavnika političkih partija „koji imaju informacije iz centrale“ što je još gore.

U ovom trenutku još nema stava Vlade, a ono što lično mislim jeste da nema dovoljno vremena za ozbiljnu analizu prednosti ili nedostataka koje ćemo imati, ako Vlada podrži Srbe da učestvuju na ovim parlamentarnim izborima na KiM.

Od formiranja privremenih institucija smo prošli kroz različite faze i transformacije stavova vlasti u Srbiji po ovom pitanju. Potpuna podrška 2001, pa delimična podrška 2004, do potpunog jedinstva vlasti u Srbiji 2007. god. oko neučešća Srba, što našu politiku prema ovom važnom pitanju čini potpuno nekonzistentnom, a zbunjuje sve: Srbe na KiM, međunarodnu zajednicu, pa i kosovske Albance sa kojima ćemo morati da razgovaramo. Stalne promene stavova bez podrobne analize, stvorenog konsenzusa i pripremljene javnosti – ne mogu biti dobre.

Pristalica sam učešća u institucijama, sa jakom ekipom i punom logističkom podrškom, ali ne na osnovu ad hok odluke.

Prošlogodišnje neobraćanje vlade Srbima na Kosovu moglo se tumačiti i kao nemušta poruka ljudima, mislim na one južno od Ibra, da ipak izađu na te izbore. Takođe, može se steći utisak kao da Srbi južno od Ibra više gotovo uopšte ne gledaju ka Beogradu, a da i ovi severno sve manje imaju vere u državu... Ljudi su rezignirani....

– To bi nam trebalo biti dovoljno iskustvo. Da ovoga puta budemo i pravovremeni i jasni.

Bilo bi tragično po sve nas da se tumačenje strategije Srbije prepusti pojedincima na terenu i njihovom „osećaju“. To bi kod Srba stvorilo konfuziju i poljuljalo kredibilitet vlade Srbije ne samo među Srbima, nego i među kosovskim Albancima i među strancima. Očekujem da Vlada brzo izađe sa stavom, koji će biti argumetovan i koji će biti jasan za sve Srbe na Kosovu, jer će ih u protivnom samo zbunjivati. Takav stav će poštovati ogromna većina Srba. Takav stav takođe neće predviđati represiju prema onima koji drugačije misle.

Nameće se potreba za češćim i širim okupljanjem Srba sa KiM, u formalnom ili neformalnom formatu.

Stalne promene stavova bez podrobne analize, stvorenog konsenzusa i pripremljene javnosti – ne mogu biti dobre.

Znači li to da kada je Kosovo u pitanju nije najpoželjnije da razne stranke i pojedinci imaju različite stavove, nego da postoji jedan i jedinstven stav države?

– Ja sam za to da svaka stranka ima svoj stav, ali je stvar u tome da mi kao država, odnosno Vlada, moramo da izađemo sa jasnim stavom koji će biti jedinstven i razumljiv svim stranama.

Da li Srbi ipak nešto imaju od ulaženja u kosovske institucije ili nemaju ništa kao zajednica, nego se radi o nekih pet ljudi i njihovim porodicama i prijateljima, i da li Srbi ukoliko ostanu van tih institucija tonu dublje u život u getu, van sistema, poput nekog plemena? Odnosno, šta Srbi, posebno oni južno od Ibra, gube a šta dobijaju ulaskom u kosovske institucije?

– Prvo, to je zamka koju nam se podmeće od samog početka – podela na Srbe na severu i Srbe na jugu. Od samog početka su pokušali da nam prodaju priču: „Beograd ne misli na vas“, međutim, to je izbacilo u prvi plan jednu drugu konstataciju. A to je da samo Srbi koje podržava vlada Srbije imaju jak kredibilitet i ozbiljnu snagu da nešto u ovakvoj situaiji, i takvim institucijama promene. Bez poziva vlasti Srbije neće biti velike izlaznosti, pa će se na izborima pojaviti liste ljudi sa, objektivno rečeno, malim kapacitetom i sa malim mogućnostima da bilo šta urade. Onog trenutka kad toga postanu svesni , a shvate to veoma brzo (jer ih odnos Albanaca prema njima u to uveri), onda sve svedu na rešavanje sopstvenih problema ili benificije za manje grupe u neposrednom okruženju. Od takvog delovanja nema koristi za srpsku zajednicu.

I na kraju, kada pričamo o podršci vlade, čula se nekakva priča o tome kako će neko od vas iz Ministarstva za KiM da učestvuje u kosovskim izborima. Da li ima istine u toj priči i o čemu se radi?

– Ja sigurno neću, a ne verujem da bi to iko iz ministarstva to uradio, jer bi svako takvo angažovanje, bez saglasnosti Vlade, bilo kompromitujuće.

Nisam pristalica „dve politike“. To je možda korisno ponekad, i ponekome, ali Srbi kao narod nisu sposobni za tako nešto. Takvi pokušaji samo zbunjuju ljude. Možda je bilo takvih slučajeva na nedavno završenim lokalnim izborima na KiM, i mislim da je to bilo veoma loše.

Ja sam za to da svaka stranka ima svoj stav, ali je stvar u tome da mi kao država, odnosno Vlada, moramo da izađemo sa jasnim stavom koji će biti jedinstven i razumljiv svim stranama.

Ne možemo imati javnu i tajnu politiku. I ne možemo da imamo politiku do Ibra i južno od ibra, nego jednu usklađenu politiku koja će pokrivati čitavu srpsku zajednicu. Tako ćemo imati bolji kredibilitet među Srbima, strancima, pa i Albancima. Podvojena politika i trikovi mogu da pomognu samo na krake staze. Ja sigurno to neću tako raditi, to je ružno i kontraproduktivno. Ja mogu da učestvujem samo i isključivo ako iza toga stane vlada Srbije. I to ne samo ova sadašnja, nego i bilo koju buduća.

(Razgovor vodila Ana Radmilović)