Жозеп Борељ: Земља не може да буде чланица ЕУ и да одржава односе са Русијом. Процес европских интеграција Србије и Косова и нормализација њихових односа међусобно зависни

Високи представник за спољну политику и безбедност Жозеп Борел изјавио је данас у Бриселу да су процес европских интеграција Србије и Косова и нормализација њихових односа међусобно зависни, као и да земља не може бити чланица ЕУ и имати односе с Русијом.

Борел је на конференцији за новинаре, пошто је Колеџ комесара усвојио Пакет проширења за 2024. годину, рекао да је пуно споразума постигнуто у дијалогу Београда и Приштине али, да, „нажалост, питање примене још није решено“.

„И за Србију и Косово динамика проширења и напредак у дијалогу у циљу нормализације односа мора ићи руку под руку. Не може се једно учинити, а друго не“, рекао је Борел.

Шеф европске дипломатије је истакао да су напредак ка ЕУ и дијалог међусобно зависни и да захтевају одређене напоре, али да ће се ти напори на крају исплатити, посебно за грађане. Он је изразио наду да ће Охридски споразум бити спроведен и да ће довести до нормализације односа и касније до чланства у ЕУ.

Борел је говорио и о неопходности усклађивања земаља кандидата за чланство са спољном и безбедносном политиком ЕУ, истакавши да је то показатељ да кандидати деле европске вредности и геополитичке циљеве.

„Једностано не можете одржавати односе с Русијом и претварати се као да се ништа није променило и очекивати да ће ваша земља бити део ЕУ у таквој ситуацији. Треба бирати једно или друго“, казао је Борел.

Борел је рекао да су се неке земље потпуно ускладиле с политиком ЕУ, поменувши Северну Македонију, Албанију, Црну Гору, БиХ и Косово, као и да су Украјина и Молдавија значајно унпаредиле своју усклађеност са спољном и безбедносном политиком ЕУ.

„Пре или касније морате ускладити своју спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ. У противном ће питање чланства бити угрожено“, рекао је Борел.

Истакавши да је чланство у ЕУ стратешки избор, Борел је рекао да су алтернативе можда лакше на краћи рок, али да их то може коштати касније.

Ово је последњи Пакет проширења ове Комисије, рекао је Борел подсетивши да је 2019. године било пет кандидата за чланство а да их данас има девет, као и један потенцијални кандидат.

„То показује да је ЕУ својеврсни магнет који привлачи људе и суседне земље“, рекао је Борел и додао да грађани у земљама кандидатима већ имају опипљиве користи у свакодневном животу од постепене интеграције.

Борел је додао да ЕУ не треба бити само већа, него и снажнија.

„Желимо нове државе, али желимо да смо с њима заједнички снажнији“, казао је Борел.

Вархеји: Комисија постигла значајан напредак у процесу проширења

Европски комесар за проширење Оливер Вархеји је на истој конференцији рекао да је ова Комисија постигла значајан напредак у процесу проширења и да се до краја мандата следеће Европске комисије може очекивати проширење.

„Успели смо да проширење постане једна од три главне теме о којима расправљају наши лидери. Тај процес није повезан само са променљивом геополитичком ситуацијом, него је то питање у интересу ЕУ“, рекао је Вархеји.

Он је казао да је ЕК дала све алате за напредовање у процесу проширења, али да је тешко дефинисати рокове.

„Учинили смо све што смо могли како би следећа Комисија била Комисија која ће спровести проширење“, рекао је Вархеји.

Председница Европске комисије рекла је поводом објављивања Пакета проширења за 2024. да напет геополитички контекст више него ишта говори у прилог поновном уједињењу Европе под вредностима демократије и владавине права.

„Већ смо направили велике кораке током последњих година ка интеграцији нових чланица. А проширење ће остати топ приоритет нове Комисије“, истакла је Фон дер Лајен.

У саопштењу Комисије наводи се да је проширење и даље процес заснован на заслугама и да зависи од објективног напретка свих партнера, као и да захтева одлучност у спровођењу неповратних реформи у свим областима права ЕУ.

Комисија је, када је реч о процени евроинтеграција Србије, поновила да су испуњена мерила за отварање кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст).

„Очекује се да ће Србија у наредној години убрзати рад на спровођењу реформи повезаних са приступањем ЕУ са посебним фокусом на прелазна мерила за владавину права, као и на обезбеђивање заиста повољног окружења за цивилно друштво и медије чинећи кредибилне напоре да угаси дезинформације и страну манипулацију информацијама“, навела је Комисија.

(Н1)