Žordan Bardela je spreman da se kandiduje za predsednika Francuske 2027. godine, ukoliko Marin Le Pen ne bude mogla

Žordan Bardela, lider francuske krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN), rekao je da će se kandidovati za predsednika 2027. godine uz podršku Marin Le Pen, ako trostrukoj predsedničkoj kandidatkinji bude zabranjeno učešće, u intervjuu objavljenom u subotu.

Marin Le Pen, dugogodišnja nosilac francuske krajnje desnice, pretrpela je veliki udarac krajem marta kada je sud osudio nju i druge partijske zvaničnike zbog prevare sa fiktivnim poslovima u Evropskom parlamentu, piše Rojters.

Pored zatvorske i novčane kazne, zabranjeno joj je da se kandiduje za funkciju pet godina (zabrana je trenutno stupila na snagu), čak i dok čeka na žalbu.

Ona se sada nada da će žalba biti brzo saslušana i da će moći da poništi ili izmeni presudu, što će joj omogućiti da se kandiduje.

Ali u intervjuu za „Le Parizjen“, Žordan Bardela, koji ima samo 29 godina i smatra se Le Penonim štićenikom, dao je najjasniji nagoveštaj do sada da će biti kandidat RN-a za predsednika ako ona ne bude u mogućnosti da se kandiduje.

„Nema dvosmislenosti oko činjenice da je Marin Le Pen moj kandidat, ali da ako bi bila sprečena da se kandiduje sutra, mislim da mogu da vam kažem da bih bio njen kandidat“, rekao je on novinama.

„Ne mogu biti jasniji od toga“, rekao je Bardela, naglašavajući „najvažniju potrebu da budemo ujedinjeni“.

Makronov tabor razmatra naslednika

Le Pen, koja je imala do sada najbolju šansu da osvoji Jelisejska vrata na izborima 2027. godine, kada predsednik Emanuel Makron mora da se povuče nakon dva mandata, planirala je da bude predsednica sa Bardelom kao premijerom.

Sa samo 29 godina, Bardela nasledio najmoćniju desničarsku partiju u Evropi – spreman ili ne?

Za šta je Marin le Pen proglašena krivom i kako će to uticati na političku budućnost Francuske?

„Ono što očekujemo od potencijalnog premijera i predsedničkog kandidata su kvaliteti koji su manje-više prilično slični.“

Obrisi izbora 2027. godine, koji bi trebalo da budu ključna prekretnica u modernoj francuskoj istoriji, ostaju nejasni u celom političkom spektru samo dve godine pre izbora.

Centralna ili centralno desna figura koju podržava Makron mogla bi se pojaviti kao glavni rival krajnjoj desnici.

Bivši premijer Eduar Filip je rekao da planira da se kandiduje, dok drugi bivši premijer, Gabrijel Atal, takođe može razmatrati kampanju.

Istaknuti ministar pravde Žerald Darmanen, koji je ranije bio ministar unutrašnjih poslova, u petak je jasno stavio do znanja da je zainteresovan za kandidaturu.

„Da li to želim? Da. Da li imam projekat? Radim na njemu“, rekao je Darmanen za medije, ističući da postoji „nekoliko“ verovatnih kandidata među centralistima i da je „naša odgovornost da imamo jednog kandidata“.

(Rojters)