Zoran Živković: Predložio sam formiranje koalicije demokratske opozicije. Neki su se već pozitivno izjasnili, rok treba da bude 15. januar

 “Demokratska opozicija bi trebalo ili da napravi novu stranku, koja će nastaviti sprovođenje postpetooktobarskih ideja, koje je vodio Zoran Đinđić, ili da formira koaliciju, koja bi preuzela odgovornost, ne samo da pobedi Aleksandra Vučića, nego i da sprovede neophodne reforme, koje su usporene od 2004, a od 2012. godine potpuno prekinute. To sam rekao ljudima koji vode te stranke. Neki su se već izjasnili pozitivno“, kaže u intervjuu za portal N1 bivši premijer Srbije i nekadašnji ministar u SRJ Zoran Živković. Dodaje da opozicija za to sebi treba da zada kratak rok. “Pošto studenti već dugo daju svoju energiju, zdravlje, pamet i hrabrost, to treba da se ubrza i da se 15. januar odredi kao dan kada opozicija mora da definiše šta će da radi“, naglasio je Živković.

Studentski protesti probudili su nadu u delu javnosti u Srbiji da su promene moguće, ali mnogi ističu da nisu oni ti kojima treba preneti ceo teret borbe za promene. Kako bi, po vašem mišljenju, demokratska opozicija trebalo da iskoristi ovaj trenutak u Srbiji?

„Studenti su uradili fenomenalan posao i pokrenuli, ne samo svoje kolege, ne samo političare, nego i sve građane u Srbiji da razmišljaju u kakvoj državi žive, pod kakvim režimom i da dođu do zaključka da to mora da se promeni. U tim promenama, naravno da ostaje uloga studenata, ali tu su i uloga i odgovornost demokratske opozicije. To znači da se organizuje, da deluje i na ulici i u institucijama i da jasno definiše svoje zahteve. Dakle, da delovanjem, organizacijom i predlozima učini da studentski protesti budu završeni finalom, a finale je da ovaj režim bude poslat tamo gde mu je mesto – da neki odu u zatvore, a neki u psihijatrijske ustanove“.

Pre nekoliko dana ujedinile su se Demokratska stranka (DS) i stranka Zajedno, koje će nastupati pod nazivom Demokratska stranka. Da li mislite da bi druge opozicione stranke trebalo da se ujedine? Koje bi to stranke bile i oko kojih ideja bi trebalo da se ujedine?

„Da, upravo to i  predlažem –  da se ujedini ono što se bez navodnika može nazvati demokratskom opozicijom. I to na dva načina – ili da naprave novu stranku u koju će se učlaniti svi i koja će se zvati, recimo, Nova demokratska stranka. Ta stranka bi trebalo da nastavi sprovođenje postpetooktobarskih ideja, koje je vodio doktor Zoran Đinđić. Mislim da to treba da urade Demokratska stranka, Narodni pokret Srbije, Kreni – promeni, da u tome treba da učestvuju i zeleni (Zeleno – levi front.) To sam već rekao ljudima koji vode te stranke. To je najbolja opcija. Alternativna opcija je da se, ako misle da nije dobro praviti veliku stranku, napravi koalicija sa istim članovima i da preuzme odgovornost, ne samo da pobedi Vučića, nego i da sprovede neophodne reforme, koje su usporene od 2004. godine, a od 2012. potpuno prekinute. Ta koalicija bi trebalo da pobedi na izborima i da ceo jedan mandat posveti tome da Srbija bude izlečena od bolesti od koje boluje već dugo i da kao lepa zemlja postane i ozbiljna država“.

Rok treba da bude 15. januar

Rekli ste da ste tako nešto već predlagali strankama koje ste pomenuli. Da li su oni raspoloženi za tu koaliciju ili formiranje Nove demokratske stranke? I ako jesu, koji rok su sebi postavili?

„Neki su se već u tim razgovorima izjasnili pozitivno, a neki su rekli da treba da razmisle, da najpre moraju da srede stanje u svojim strankama. Sve to razumem, ali ti rokovi moraju da budu jako kratki. Pošto i studenti već dugo daju svoju energiju, zdravlje, pamet i hrabrost, onda to (sa ujedinjenjem demokratske opozicije) treba da se ubrza i da se 15. januar odredi kao dan kada opozicija mora de definiše šta će da radi“.

Šta bi trebalo da bude njihov korak?

„Kada naprave koaliciju ili novu stranku, da predstave vladu u senci koju će činiti konkretna imena, da ta vlada ima dvadesetak pozicija u ministarstvima, da bude četiri ili pet političara – predsednik Vlade, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, inostranih poslova, a da svi budu eksperti za oblasti za koje će biti nadležni. I potom da objave plan šta će da urade kako bi popravili stanje u Srbiji. Buduća rukovodstva – u početku rukovodstva u senci, treba napraviti za barem tridesetak gradova i opština u Srbiji. Da se definiše koga opozicija predlaže sa predsednika opštine, za gradonačelnika i za članove izvršnog odbora koji imaju posebne resore. Time se stvara velika ekipa ljudi koja ima mogućnost da pokaže iskrenost i efikasnost svog političkog stava, ali i da ličnom odgovornošću garantuje da će pobedom na izborima početi promene koje će biti završene i koje će konačno staviti Srbiju tamo gde joj je mesto, a to je Srbija u Evropi.

„U Vladi u senci ne bi bilo mesta ni za mene“

Rekli ste da bi tu vladu u senci trebalo da čini dvadesetak ljudi. Ko bi, po vama, u idealnom slučaju to trebalo da bude?  

„To je na ljudima koji naprave tu koaliciju ili stranku. Ali sigurno je da u toj vladi i opštinskim rukovodstvima ne treba da budu ljudi koji su do sada učestvovali u tome, koji su izneverili građane. Mislim da to treba da budu mladi ljudi, naravno i ljudi sa iskustvom, oni koji do sada nisu bili na visokim državnim funkcijama. To znači da tu nema mesta ni za mene. Ja sam u političkoj penziji. Dakle, da budem jasan – kada ovo predlažem, ne mislim da sebe tu negde stavim. Dakle, to bi bili ljudi između 40 i 50 godina“.

Pomenuli smo ujedinjenje DS i stranke Zajedno. Kako vam, kao nekom ko je bio istaknut član DS-a od 1992. do posle 2004. godine, deluje to, kao i nedavni izbor Srđana Milivojevića za predsednika?

„To je demokratski izabran novi predsednik. Posle mnogo vremena, Demokratska stranka se vratila demokratičnom izboru svog rukovodstva. Niko nije imao primedbe na postupak izbora, tako da mislim da je to potpuno u redu. Očekujem od novog predsednika da ispuni ono što je obećao u svojoj unutarstranačkoj kampanji, a to je da Demokratsku stranku ponovo vrati na mesto koje joj odavno pripada i istorijski i praktično, a to je da ponovo bude lider među političkim organizacijama i lider za promene. Naravno da tu mora da bude mesta i za druge. I u DOS-u je bilo 18 organizacija, ali se znalo ko je glavna i koja ima najveću odgovornost da se te promene sprovedu. Tako da mislim da je to dobar izbor, a kada je reč o imenima – tu nemam predloge i ne mislim da ja to treba da radim, već da oni o tome treba da se dogovore“.

Dakle, mislite da imaju šansu i potencijal da nešto značajno urade u ovom trenutku u Srbiji?

„Apsolutno. Podržavam to ujedinjenje tj. povratak ljudi u njihovu izvornu stranku. Mislim da to treba da se proširi na mnoge druge primere. Ali takođe mislim da, posebno kada je reč o kandidatima za parlament, na listi te nove stranke ili koalicije treba da bude mesta i za studente koji sada organizuju proteste. Takođe, da tu bude mesta i za ljude iz ProGlas-a. Moguće je i da neko iz ProGlas-a treba da bude u ekspertskom delu vlade, tako da se napravi veliki front u kojem će političke stranke da rade svoj posao, a to je pre svega kontrola izbornog procesa. Vučić nikada neće dati normalne izborne uslove, ali to ne znači da ne može da bude pobeđen. I Miloševića smo dva puta pobedili – 1996. i 2000. godine, bez obzira što su izborni uslovi bili katastrofalni. Ali kada se opozicija dobro organizuje, to može da se prevaziđe“.

Ne treba se plašiti ni policije ni vojske

Pomenuli ste proteste 1996-1997. godine. U čemu je analogija studentskih protesta sada i onih iz 1996-1997 godine?

To je kad ljudi shvate (u čemu žive.) Da bi to shvatili, neophodno je da aktivisti, političke stranke i, u ovom slučaju i studenti, kao što je bilo 1996. i 2000. godine, proizvedu buđenje i spremnost ljudi da uđu u promene koje vlasti predstavljaju kao nešto opasno, nešto što će dovesti do građanskog rata i slično. Dakle, da se pritiskom koji sada vrše studenti, i (kao što se to nekad radili Otpor i tadašnja koalicija DOS tj. Zajedno) to pokaže kao ostvarivo. Ne treba imati straha ni od policije, ni od vojske, ni od specijalnih snaga. Oko 80 odsto ljudi koji rade u tim sektorima su svesni kriminala, primitivizma i korupcije kojom se obeležava rad postojeće vlasti, i oni neće podići ni pendrek, ni ruku, ni oružje na građane koji se bore za bolju, zdravu, demokratsku, evropsku Srbiju“.

Da li to znači da mislite da studenti mogu da “povuku” opoziciju, građane, pristalice opozicije na protest koji ne bi organizovali studenti, nego oni?

„Da, to znači i dalje delovanje, a ako bi došlo do velikog protesta, mislim da treba da bude sinhronizovan zajedničkim delovanjem – svako u svom segmentu. Dakle, i studenti i intelektualci i sindikati i političke stranke“.

Ekološki ustanak predao je pre par dana predlog Zakona o lustraciji. Ranije ste upućivali kritike zato što zakon o lustraciji iz 2003. godine nikada nije primenjen. Šta mislite o tekstu predloga novog zakona? 

„Mislim da je to dobra inicijativa. Da, Zakon o lustraciji je donet polovinom 2003. godine, deset godina je trajao i nikada nije primenjen. Zato sada imamo prljave ostatke devedesetih na najvišim funkcijama vlasti“.

Da li mislite da bi, kada bi zakon bio donet i počeo da se primenjuje, moglo na neki način da bude nadoknađeno ono što nije učinjeno početkom dvehiljaditih godina?

„Naravno. Nažalost, prošlo je mnogo vremena, ali to ne znači da nešto što je propušteno ne može da se nadoknadi. To mora da se sprovede sada. Ne znači da može baš sve što je propušteno da se vrati u savršeno stanje, ali može i ovo stanje sada da se značajno popravi“.

(N1)