Здравко Понош: Вучић је несахрањени политички мртвац, а Србија у непроглашеном ванредном стању

Генерал Здравко Понош, председник Србија центра (СРЦЕ), изјавио је на ТВ Н1, да је стање ствари у Србији такво да се може назвати непроглашеним ванредним стањем.

„Ништа није нормално. Пример за то је и начин како су спроведени поновљени избори у Косјерићу, уз притиске и претње како би се људи обесхрабрили да изађу на изборе и гласали како се од њих тражи. Потврдило се да изборе које организује Вучић може да добије само он. Зато је важна борба и за изборне услове, зато је важан и састав РЕМ, ако већ није било стрпљења да се истраје са захтевом за прелазном владом“.

„Није довољно да се, понесени масовним протестима студената и грађана и позитивном атмосфером, препустимо емоцији да ћемо победити оне који за неизлазак на изборе дају по 1000 евра“, рекао је Понош и додао да је Председништво Србија центра одлучило да посланици не учествују у раду Народне скупштине водећи се логиком шта једна опозициона парламентарна странка може да уради у актуелној кризи како би извршила притисак на овакав режим.

„Тражили смо да режим пусти ухапшене, склони жандармерију и полицијску бригаду са улица, уклони „ћациленд“, као и да престану хапшења и репресија. Било би добро да смо се у опозицији договорили шта би требало заједно да урадимо, а затим и са студентима. Ми од почетка нудимо комуникацију и са опозицијом и са студентима.

Председник Србија центра је нагласио да се по први пут мења и спољна перцепција дешавања у Србији.

„Вучић је први потегао бруталну полицијску силу и то је проблем за унутрашњу јавност његових западних ментора. Оног момента када је почео да бије народ променило им се расположење, без обзира колико им литијум био важан. Њихова јавност почиње да их пита за здравље. Најутицајнији део дипломатског кора у Београду је одлучио да са овом влашћу не комуницира на истом нивоу и на исти начин као до сада.“

На питање каква су очекивања у погледу ванредних избора, Понош каже да је „Вучић политички мртвац који није сахрањен дуже време, па је почео да смрди и постоји опасност од заразе“.

„Није сахрањен зато што његова родбина није признала да је мртав да би и даље уживала пензију. Та родбина су његова партијска врхушка, министри, мафија и странци којима је такав требао. Пре или касније неко ће морати да обави ту политичку сахрану. То је посао за опозицију, студенте и све који буду хтели да узму учешћа. Ако он бира време, ми бирајмо начин“.

(СРЦЕ)